Optužnica za pad nadstrešnice: Sud traži dopunu, javnost sumnja u zataškavanje

Odluka Višeg suda u Novom Sadu da vrati na dopunu optužnicu koju je Više javno tužilaštvo u tom gradu podiglo protiv 13 osoba zbog pada nadstrešnice na Železničkoj stanici 1. novembra 2024. godine, a sa ciljem da se ispita osnovanost optužnice, dodatno je uznemirila duhove u ionako podeljenoj srpskoj javnosti. U toj nesreći, koja je pokrenula višemesečne proteste, smrtno je stradalo 16 ljudi.

Viši sud u Novom Sadu je u obrazloženju te odluke naveo da je potrebno „bolje razjašnjenje stvari da bi se ispitala osnovanost optužnice“.

„Polazeći od krivičnih dela koja se okrivljenima stavljaju na teret i navedenih bitnih obeležja, blanketnih odredbi koje se navode u činjeničnom opisu optužnice, te propusta koje javni tužilac okrivljenima stavlja na teret, a u vezi sa navodima odbrana iznetih u odgovorima na optužnicu, vanpretresno veće je donelo odluku da je potrebno bolje razjašnjenje stvari da bi se ispitala osnovanost optužnice“, obrazložio je Viši javni sud u Novom Sadu.

Nemali broj građana na društvenim mrežama taj potez Višeg javnog suda u Novom Sadu otvoreno je nazvao pokušajem zataškavanja krivice onih koji su odgovorni za pad nadstrešnice, dok su oni koji podržavaju vlast Aleksandra Vučića po ustaljenom običaju opravdali takav potez suda, uz argumente da će dopuna istrage samo doprineti pravednom razrešenju slučaja koji je stvorio najveću društvenu krizu u Srbiji još od vremena Slobodana Miloševića.

Naši sagovornici ukazuju na to da nije neuobičajeno da sud naredi javnom tužiocu da dopuni istragu, ali naglašavaju da bi „razvodnjavanje“ optužnice na tri tužilaštva moglo da doprinese tome da oni koji su zaista odgovorni za pad nadstrešnice ne budu obuhvaćeni optužnicom i da je četiri meseca previše vremena da sud analizira takav predmet i vrati ga tužiocu, čime se ostavlja prostor za sumnju da će postupak biti efikasan.

Formalno, optužnica nije vraćena

Tužilac Predrag Milovanović kaže da u kompleksnim predmetima, kao što je ovaj u vezi sa padom nadstrešnice, nije neuobičajeno da sud u fazi ispitivanja optužnice, odnosno u fazi stavljanja okrivljenog pod optužbu, a kada stanje stvari nije u dovoljnoj meri razjašnjeno, naredi javnom tužiocu da dopuni istragu kako bi mogao da ispita osnovanost optužnice.

„Strogo formalno uzevši, optužnica nije vraćena, nego je javnom tužiocu naređeno da preduzme još neke dokazne radnje kako bi sud koji nije učestvovao u fazi istrage mogao da donese odluku da li je nivo sumnje takvog kvaliteta da je on višeg stepena da bi se okrivljenima moglo suditi. Drugim rečima, to ne znači da dokazi koji su od strane tužioca pribavljeni u prethodnoj fazi postupka nisu valjani, već da ih nije dovoljno ili da oni nisu tog kvaliteta kako bi sud uverili u to da se okrivljenima treba suditi zbog krivičnih dela koja su im stavljena na teret. Za to je potreban visok stepen osnovane sumnje iliti opravdana sumnja“, kaže Milovanović.

Na pitanje da li je očekivao takvu odluku Višeg suda u Novom Sadu i šta je prema njegovom mišljenju moglo da dovede do takve odluke, Milovanović kaže da nije imao uvid u predmet, zbog čega mu je teško da samo na osnovu onoga što je saznao iz medija donese bilo kakav zaključak o tome.

„Kao što sam već naveo, nije atipično da u tako složenim predmetima sud u ovoj fazi krivičnog postupka zatraži još neka pojašnjenja činjeničnog stanja. Uostalom, u svojoj dosadašnjoj karijeri sam se i sam susretao sa takvom naredbom u predmetima sa velikim brojem okrivljenih kojima se stavlja na teret izvršenje više krivičnih dela. Ipak, ono što bih mogao da primetim na nekoj fenomenološkoj razini jeste da je Više javno tužilaštvo u Novom Sadu efikasno provelo istragu podižući optužnicu nakon svega dva meseca od kritičnog događaja, dok je sudu trebalo više od četiri meseca da izanalizira predmet i ‘vrati’ ga tužiocu. Time je ostavljen prostor za skepsu javnosti da je to previše vremena u predmetu koji je pod budnim okom, otvorivši pitanje da li će postupak biti efikasan i da li će građani dočekati pravdu u ovom slučaju“, ocenjuje Milovanović.

Mogući nastavak pritisaka

Upitan šta se dešava ukoliko nakon dopune istrage i dodatnih pojašnjenja Viši sud u Novom Sadu ponovo oceni da optužnica nije valjana i da li će optužnica zbog toga biti povučena – ili će biti podignuta neka druga optužnica ili će se od svega odustati, Milovanović ukazuje da Zakonik o krivičnom postupku ne reguliše koliko puta sud može da naredi javnom tužiocu da dopuni istragu.

„Uprkos toj pravnoj praznini, zakonodavac prepoznaje druge procesne institute propisane kako ova faza ne bi trajala u nedogled. Naime, ukoliko u konkretnom slučaju sud po dopuni istrage nađe da delo koje je predmet optužbe nije krivično delo ili da nema dovoljno dokaza za opravdanu sumnju da je okrivljeni učinio delo koje je predmet optužbe ili pak nađe neke druge procesne razloge, onda može doneti rešenje o obustavi postupka. Sa druge strane, postoji i zakonska mogućnost da javni tužilac po pribavljenim dokazima odustane od krivičnog gonjenja ili da pak izmeni izreku optužnice i ponovo je dostavi sudu na ispitivanje“, kaže Milovanović.

S obzirom na to da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno otvoreno zapretio da će podneti krivične prijave protiv nekih tužilaca koji ne postupaju kako on misli da bi trebalo, pitanje za Milovanovića je bilo i da li naredbu Višeg suda u Novom Sadu za dopunu istrage vidi kao nastavak pritisaka Vučića na sudije i tužioce.

Milovanović na to odgovara odrično, ali dodaje da su, prema njegovom mišljenju, predsednik Republike i još neki visokopozicionirani politički činioci u svojim izjavama iznosili određena očekivanja u tom i drugim postupcima.

„Тime su stvorili utisak kod dela javnosti da pravosudni organi neće moći nezavisno da rade svoj posao. Takve izjave daju zato što ne veruju u suštinsku podelu vlasti, već se rukovode narativom tradicionalne dominacije izvršne vlasti nad drugim granama vlasti. Naime, oni nastupaju sa te pozicije moći, jer je to prosto postalo deo folklora u našem društvu. U to veruju i njihovi birači, očekujući da su oni ti koji treba da im reše sve probleme. Suprotno tome, studenti kojima su se pridružili građani već nekoliko meseci protestuju na ulicama Srbije prkoseći tom narativu tražeći uspostavljanje funkcionalne pravne države. A u takvoj državi vladavina pojedinca i vladavina prava ne idu ruku pod ruku“, zaključuje Milovanović.

‘Istraga se od samog početka vodi traljavo’

Za Jovana Rajića, advokata i člana Anketne komisije za ispitivanje odgovornosti za urušavanje nadstrešnice, odluka Višeg suda u Novom Sadu je vrlo očekivana „jer se istraga od samog početka vodi traljavo“.

„Istraga je politički snažno obojena i vodi se računa da niko od onih koji bi mogli da budu potencijalno odgovorni u krivično-pravnom smislu, a koji su istaknute političke figure – ne budu procesuirani na pravi način“, kaže Rajić.

Ističe da je to potpuno vidljivo kada se pogleda nejednak tretman prema optuženima.

„Na primer, profesor Građevinskog fakulteta koji je osumnjičen, već je više od 150 dana u pritvoru, dok je s druge strane nekadašnjem ministru Goranu Vesiću ukinut pritvor. Pored toga, i dvoje optuženih iz preduzeća ‘Železnice Srbije’ je u kućnom pritvoru, pa se postavlja pitanje opravdanosti takvog nejednakog tretmana. Kao što se nadležne vlasti odnose prema pritvoru, tako se odnose i prema čitavom postupku“, kaže Rajić.

Posebno upozorava na činjenicu da tri tužilaštva paralelno vode postupke i da to vodi do toga da će postupak biti „razvodnjen, odnosno da će biti razvodnjena koncentracija dokaza“.

„Zbog toga postoji ozbiljna opasnost da u toj komunikaciji, odnosno odsustvu komunikacije, bude izostavljeno nešto je od esencijalnog značaja za utvrđivanje odgovornosti. U tom smislu to je samo nastavak i očekivan sled događaja imajući u vidu kako je postupak od početka vođen“, kaže Rajić.

Na pitanje da li bi takvim „razdvonjavanjem“ moglo da se namerno izazove da na kraju optužnicom ne budu obuhvaćeni, procesuirani i kažnjeni oni koji su zaista odgovorni za pad nadstrešnice, Rajić naglašava da su to dva različita pitanja.

„Jedno pitanje je da li su se svi oni koji bi trebalo da se nađu na optužnici na njoj i našli. Drugo je kvalitativno pitanje same optužnice, odnosno na koji način je ona podignuta i kako je istraga sprovedena. Ako tako postavimo pitanja: da li se svi koji bi trebalo nalaze na optužnici i da li je ona kvalitetno sprovedena, odgovor na oba pitanja je negativan. Meni se čini, barem iz ove perspektive, čitajući spise koji su nam dostupni i uz informacije koje su dostupne, da to ne ide u dobrom smeru, pogotovo zbog toga što imamo situaciju u kojoj su Tužilaštvo za organizovani kriminal, Više tužilaštvo u Beogradu i Više tužilaštvo u Novom Sadu podelili nadležnost povodom istog događaja“, kaže Rajić.

Podseća da je Anketna komisija, čiji je on član, od početka naglašavala da je pad nadstrešnice posao za Tužilaštvo za organizovani kriminal.

„Kada bi se samo Tužilaštvo za organizovani kriminal bavilo tim predmetom postojala bi koncentracija dokaza, jedinstveni postupak i nesumnjiva nadležnost tog postupka za sve potencijalne učinioce tog krivičnog dela, uključujući tu odgovornost i najviših političkih struktura koja bi svakako trebalo da se ispituje. Ovako imate papazjaniju za koju je pitanje kako će na kraju rezultovati“, kaže Rajić.

Zašto su jedni u pritvoru, a drugi nisu?

Upitan šta tačno podrazumeva naredba za dopunu optužnice, Rajić navodi da je Viši sud u Novom Sadu detaljno poučio Više javnom tužilaštvo šta bi trebalo da bude popravljeno u istrazi i šta bi dodatno trebalo da se uradi – i u kojim segmentima.

„Njih je sud praktično podučio, rekao da ono što je navedeno u optužnici nije dovoljno da bi optužnica bila potvrđena. Ključno pitanje je da li je moguće to doraditi i korigovati nedostatke koji postoje, s obzirom na protok vremena i na sve što se dešavalo, odnosno da li optužnica može da se koriguje u dovoljnoj meri da rezultat na kraju bude valjan. U tom smislu imam bojazan“, kaže Rajić.

Podseća da je stručna javnost od samog početka upozoravala da se istraga ne vodi kako treba, što se videlo i kada je bivšem ministru Vesiću ukinut pritvor.

„Dogodilo se tako da je tužilaštvo pet puta tražilo pritvor za drugoosumnjičenog i da nadležni organ odbija da taj pritvor odredi. Istovremeno, dvanaesti ili trinaesti na listi optuženih su u pritvoru. Ne znam sudski postupak u kome je prvih troje optuženih na slobodi ili u kućnom pritvoru, a narednih 10 sedi u pritvoru. To je isto kao kada bi šef narkokartela bio pušten na slobodu do okončanja postupka, a njegovi dileri bili u pritvoru. To je van svake pameti i govori kako se sprovodi istraga, zbog čega je logično što je tužilaštvu vraćeno da dopuni istragu“, kaže Rajić.

U delu stručne javnosti pojavile su se i u najmanju ruku kontroverzne izjave u vezi sa naredbom Višeg suda u Novom Sadu da se optužnica vrati na dopunu, pa je tako advokat i predsednik konzervativne Narodne stranke Vladimir Gajić u izjavama za medije u Srbiji ocenio da su optužnicom obuhvaćeni i pojedinci koji su „optuženi bez pravnog osnova“, pri čemu je konkretno mislio na bivšeg ministra Vesića.

„Nije nadstrešnica otvorena njegovim (Vesićevom) prisustvom na otvaranju, nego je otvorena na osnovu pravnih dokumenata koji su mogući na osnovu zakona o planiranju i izgradnji“, rekao je Gajić za novinsku agenciju FoNet.

Pitanje za Rajića je bilo kako komentariše takve Gajićeve ocene.

„Rado bih polemisao sa kolegom Gajićem o stručnim pitanjima i onome što se tiče prava i tog procesa, ali ne bih da komentarišem njegove političke izjave i da dajem legitimitet sprovođenju njegove političke agende“, zaključio je Rajić.