Dašić: Srbija se podaništvom pokušava dodvoriti novoj Trumpovoj administraciji

Aktivista iz Niša Danijel Dašić poslednjih meseci je u javnosti prisutan pre svega zahvaljujući prvotnoj vokaciji. Kao građevinski inženjer u medijima često pojašnjava stručne aspekte pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, tragedije koja je ubila 15-oro ljudi i bila povod za velike višemesečne demonstracije širom Srbije.

Naš sagovornik je međutim više poznat po aktivističkom i civilnom angažmanu. Oštar je kritičar režima Aleksandra Vučića i dugogodišnji borac za decentralizaciju Srbije. Ranije, dvehiljaditih, bezmalo deset godina bio je predstavnik USAID-a za jugoistočnu Srbiju i menadžer kancelarije ove američke agencije u Nišu. Radio je na kreiranju, praćenju i evaluaciji projekata i aktivnosti koje su USAID i USG podržavale u tom periodu. Od sredine 2011. radio je i kao savetnik USAID-a za infrastrukturu pri Ambasadi SAD u Liberiji.

Sa Dašićem razgovaramo o kampanji koju predsednik SAD-a Donald Trump i njegov tim vode protiv USAID-a, te o ulozi koju je američka agencija imala u nerazvijenim i zemljama u razvoju poslednjih decenija.

Neposredan povod za razgovor je obraćanje Donalda Trumpa američkom Kongresu, u kojem spominje i Srbiju. Kritički nabrajajući šta je sve USAID finansirao širom planete, spomenuo je i projekat vredan 14 miliona dolara kojim su finansirane reforme sistema javnih nabavki u Srbiji.

USAID je jedan od velikih finansijera institucija Srbije, a druga osoba režima Ana Brnabić iznikla je iz saradnje sa ovom američkom agencijom. I pored toga, Aleksandar Vučić, kao i drugi predstavnici vlasti, USAID sada nazivaju „kriminalnom organizacijom“, a nedavno su policija i BIA, naoružani do zuba, upali u četiri beogradske nevladine organizacije pod izlikom da kontrolišu njihove poslove sa ovim donatorom.

• Da podsetimo na neke osnovne činjenice: kakva je uloga USAID-a na globalnom nivou i zašto je ova organizacija (bila) bitna za zemlje u razvoju i nerazvijene zemlje?

– USAID je od svog osnivanja, početkom šezdesetih godina prošloga veka, bio zamišljen kao mehanizam koji pomaže razvoj nerazvijenih zemalja. Cilj je, sa jedne strane, unaprediti rad i efikasnost institucija tih država, a sa druge omogućiti razvoj civilnog društva. Kroz razvoj civilnog društva podržati samostalne načine za unapređenje i pokretanje najefikasnijih i lokalno specifičnih procesa za osiguranje održivog razvoja. To je rađeno kroz aktivnosti koje su bile grupisane u različitim programa, a pokrivali su: demokratiju i vladavinu prava, edukaciju, položaj mladih, preduzetništvo i ekonomski razvoj. U zemljama sa izraženim problemima u oblasti zdravlja (Afrika, Azija), postojali su projekti koje je USAID podržavao i kreirao a koji su podrazumevali specifične zdravstvene programe. Suština USAID-ovog delovanja je da se nerazvijenima omogući pristup novim znanjima, iskustvima, uz poštovanje regionalnih specifičnosti.

• Kako komentarišete Trumpovu kampanju koja se vrlo agresivno vodi protiv ove organizacije? Da li je u pitanju čisti populizam? Kakav je zapravo SAD imao interes da ulaže u druge zemlje – pomažući razvoj demokratije, institucionalni napredak i drugo?

– Trump ima svoje lične razloge, jer USAID nije samo omogućavao razvoj nerazvijenih i manje razvijenih zemalja, već je znatno uticao i na Amerikance koji su radili za USAID, da upoznaju i cene druge narode i kulture, da izbegnu razmišljanja koje SAD smešta u centar sveta. Na žalost, opšta degradacija kulture i opšteg znanja u svetu naročito je pogodila ovu zemlju. U kampanji Trump je maksimalno i bez ikakvih granica koristio nacionalizam i ksenofobiju u onom najgorem obliku. Sve zemlje druge zemlje proglasio je potencijalnim neprijateljima, koji se koriste bogatstvom Amerike i pritom su nezahvalne. Na žalost, to dosta podseća na kampanje koje smo i mi imali tokom devedesetih, tako da dobro znamo kako je lako i jednostavno nedovoljno obrazovane i nedovoljno informisane ujediniti u „borbu protiv zajedničkog neprijatelja“. Osnivanje USAID-a je bio pokušaj očuvanja ugleda Amerike kao nepokolebljivog borca za slobodu i demokratiju. Uglavnom je Demokratska stranka bila pobornik korišćenja takvog mehanizma za poboljšavanje imidža SAD u svetu. Treba imati u vidu da je u vreme nastanka organizacije postojao veliki i narastajući uticaj SSSR-a koji je promovisao svoje oblike pravednijeg društva. Možda je najbolje ulogu USAID-a opisao pokojni američki predsednik Jimmy Carter: „Najefikasniji način da se sloboda promoviše u drugim zemljama jeste da je dosledno negujemo u sopstvenoj zemlji, dokazujući time da je naš sistem vredan kopiranja“. USAID je korišćen za promovisanje slobode i kopiranje dobrih praksi.

• Da li se može govoriti i o nekim promašajima USAID-a tokom svih ovih godina?

– Naravno. I ti promašaji se povezuju sa smanjenjem nezavisnosti USAID-a u odnosu na američku administraciju. Vrlo je bitno zapamtiti da je USAID osnovan kao nezavisna agencija. Nakon 11. septembra 2001. krenuli su prvo sporo, a kasnije sve jači pokušaji da se USAID integriše u rad američke administracije, te da se ciljevi i planovi USAID-a podrede diplomatiji i politici Bele kuće. Na žalost, bio sam svedok tih „reformi“, koje su krenule sa promenom administracije 2004. godine, i postavljanjem takozvane 3D politike (Diplomacy, Development, Democracy). Vremenom je nezavisnost u donošenju strategija razvoja koje su rađene na pet godina za svaku zemlju gde USAID radi – smanjivana i uglavnom usaglašavana sa prioritetima američke administracije. U Srbiji to najbolje pokazuje činjenica da je od 2001. do 2012. najveći deo pomoći išao za razvoj civilnog društva, podršku malim i srednjim preduzetnicima, pomoć jedinicama lokalne samouprave, a manje za republičke organe i institucije, dok se nakon 2012. odnos okrenuo naglavačke: USAID je u najvećem obimu podržavao institucije i organe na centralnom nivou (pravosuđe, tužilaštvo, reforme u poreskom, ekonomskom sektoru i slično).

• Kakve će posledice biti ukoliko USAID prestane da postoji, lokalno i globalno?

– Lokalno, najviše će uticati na ionako oslabljeno civilno društvo. Posledice će biti trajne i nepopravljive, jer je nemoguće da se u ovako kratkom roku pronađu slični izvori finansiranja, odnosno drugi donatori. Globalno, najviše problema će imati dugoročni projekti koji se bave suzbijanjem siromaštva i bolesti karakterističnih za nerazvijena područja (malarija, vakcinacije, dečje bolesti).

• Trump je spomenuo iznos od 14 miliona dolara koji je uložen u sistem javnih nabavki u Srbiji. Zašto je od svih donacija u Srbiju izabrano upravo to? I zašto se sada ovdašnja vlast stidi saradnje sa ovom organizacijom?

– Trump ne shvata rad USAID-a i nije u mogućnosti da ga razume, jer se radi o logici koja nije razumljiva za egoistične i gramzive umove. Njemu su dali nazive i sume za različite projekte i aktivnosti širom sveta i on je izvukao one koji su mu zvučale dobro kako bi ih mogao iskoristiti za svoju populističku politiku. Kao što sam već rekao, najveći broj projekata koje je USAID podržavao u Srbiji proteklu deceniju bili su vezani za razvoj vladavine prava, borbu protiv korupcije, jačanje nezavisnosti sudstva i samostalnosti tužilaštva, gde su isključivi korisnici sredstava bila nadležna ministarstva, Vlada Republike Srbije, kao i različite vladine agencije i institucije. Pričamo o sumi koja je u poslednjih desetak godina iznosila više od 100 miliona dolara, samo prema organima vlasti. Ta ista vlast u svom podaništvu pokušava da se maksimalno dodvori novoj administraciji u Washingtonu, možda i u pokušaju da se prikrije činjenica da je ta ista vlast donirala novac za kampanju kandidata Demokratske stranke.

• Kako komentarišete upad policije i tajne službe u kancelarije beogradskih nevladinih organizacija? Šta to znači? Da li je to najava da će stvari ići u jako lošem pravcu kada je reč o Srbiji?

– Čista manipulacija i pokušaj skretanja pažnje sa sve većeg broja afera vlasti koje se otvaraju na dnevnom nivou. Sa druge strane, to može biti prvi korak u pripremanju javnosti na uvođenje zakona o stranim agentima, po ruskom modelu, koji je par puta bio blizu stavljanja na dnevni red parlamenta. Ova situacija, gde se američka administracija povlači iz svih aktivnosti koje promovišu demokratiju i vladavinu prava, otvaraju prostor za nesmetano delovanje vlasti ka daljem ograničavanju ljudskih prava i sloboda i medijskih sloboda. Vlast u Srbiji dobro zna da svaka organizacija koja ima potpisan ugovor sa USAID-om ima obavezu da redovno radi nezavisnu reviziju poslovanja od strane međunarodnih sertifikovanih organizacija i da sav novac od uplata i isplata ide preko zvaničnih platnih kanala Republike Srbije.