Vučićev Pokret za narod i državu: Korektivni faktor ili dopola potopljen brod

Nakon nekoliko godina najavljivanja predsednik Srbije Aleksandar Vučić je i zvanično počeo sa formiranjem Pokreta za narod i državu. Na sastanku Inicijativnog odbora pokreta uz Vučića je prisustvovalo i nekoliko članova Srpske akademije nauka i umetnosti, nekoliko redovnih profesora fakulteta, jedan hematolog, jedan kompozitor i predsednik Matice Albanaca u Srbiji.

Kao i sve što Vučić radi, i odabir ljudi koji čine Inicijativni odbor pokreta proizveo je dodatne podele u društvu, jer je ogromna većina građana za ljude koji čine taj odbor, uprkos njihovom nespornom obrazovanju i zvanju, prvi put čula upravo kada se pojavila vest o sastanku odbora.

Politički analitičari sa kojima smo razgovarali ne mogu da se slože da li je ta vrsta „anonimnosti“ članova odbora prednost ili mana, a nemaju zajednički stav ni o društvenoj ulozi i budućnosti pokreta.

Analitičar Darko Obradović ističe da je takav izbor osnivača pokreta upravo pokušaj da se signalizira i pošalje poruka da su u pokret „svi dobrodošli“.

„Akcenat je na akademskoj i intelektualnoj zajednici koja je u partijskom životu nekako uvek u zapećku. Međutim, radi se o vrlo ideološki profilisanim pojedincima koji nisu nimalo neutralni i indiferentni na svakodnevnu politiku“, smatra Obradović.

S druge strane, analitičar Dragomir Anđelković ocenjuje da javnost o biografijama ljudi u Inicijativnom odboru pokreta i ne mora mnogo da zna.

„Dovoljno je znati da je većina njih na ovaj ili onaj način povezana sa Vučićem ili Srpskom naprednom strankom (SNS). To su pojedinci koji nisu bili mnogo eksponirani, ali su već duže vreme deo ekipe SNS-a. Radi se o potpunom Vučićevom neuspehu, jer nema nikoga ko bi sa njim ušao u pokret, pa se ujedinjuje sam sa sobom, odnosno ujedinjuje se sa intelektualnim izvršiocima svojih namera – i to ljudima koji su pojedinci, koji čak nemaju ni organizacije“, kaže Anđelković.

Nastoje da pokažu vanstranačku inkluzivnost

Na pitanje da li to što u Inicijativnom odboru pokreta nema nikog od Vučićevih najbližih partijskih saradnika znači da javnost prema njima gaji toliki animozitet da ih je Vučić zbog toga izostavio, Anđelković naglašava da u delu javnosti postoji „ogroman animozitet prema Vučiću lično“.

„Više nisu u pitanju njegovi saradnici. Oni su odbačeni zato što su njegovi, zato što su njegove sluge, ali Vučić to ne može da prihvati. Autokrata koji je duboko ušao u kult sopstvene ličnosti i koji veruje da je popularan zato što mu sekretarica i šef kabineta klimaju glavom, ne može da shvati da njegova partija gubi na popularnosti upravo zbog njega. Vučić ne shvata da više ne stoji mit koji je dugo prodavao, da je on popularan, a partija nepopularna. Partija je nepopularna, a Vučić je postao još nepopularniji“, smatra Anđelković.

Obradović, međutim, izostanak Vučićevih partijskih kolega u Inicijativnom odboru objašnjava time da pokret od svog začetka nastoji da pokaže svoju vanstranačku inkluzivnost.

„Upravo zbog toga nema visokoprofilisanih i politički brendiranih pojedinaca, jer kao što možemo da primetimo, vreme politički afilovanih, stranačkih ljudi, polako prolazi u Srbiji. To se pre svega vidi, s jedne strane, na primeru studentskih protesta. S druge strane, Vučić je, već kada je prvi put najavio osnivanje pokreta, ukazivao na činjenicu da su politički brendirani ljudi često teret. Upravo zbog toga verujem da je doneta odluka da se u Inicijativnom odboru pojave pojedinci sa snažnom biografijom, ali bez snažne stranačke pripadnosti, upravo kako bismo doživeli svojevrstan politički reset. Ukoliko pogledate iskustva centralne Evrope, videćete da je prirodan proces u građanskim inicijativama i građanskim i političkim pokretima, a u slučaju Srbije to je narodni pokret, da oni posluže kao gromobran za političke brendove“, kaže Obradović.

Ima li mjesta za Dačića i Vulina?

O mogućnosti da se u pokretu ne pojave ni najznačajniji Vučićevi saradnici iz drugih partija, kao što su predsednik Socijalističke partije Srbije (SPS) Ivica Dačić ili predsednik Pokreta socijalista Aleksandar Vulin, Obradović kaže da sa takvim zaključkom „ne bi trebalo žuriti“.

„Ne bih žurio s tim da li će do sada najverniji politički saveznici Ivica Dačić i Aleksandar Vulin biti u pokretu. O tome je vrlo rano govoriti, jer se očekuje da će više od stotinu organizacija i vrlo brendiranih pojedinaca pristupiti pokretu. Rano je prognozirati da li će Dačić sa celom SPS ulaziti u pokret ili će socijalisti pojedinačno ulaziti u njega“, ocenjuje Obradović.

Da li to što za sada nema Dačića u pokretu znači da Vučić više ne računa na njega, Anđelković ističe da je suprotno, da „Dačić više ne računa na Vučića“.

„Nije više u pitanju da li Vučić ne računa na Dačića, već to da SPS više ne računa na Vučića. Dačić se isuviše vezao za Vučića, ali zna da zavisi od ostatka SPS-a, pa u takvim okolnostima, kada socijalisti gledaju kako da se polako okrenu od Vučića, Dačić više ne pokazuje interes da uđe u pokret, odnosno više se aktivno ne dodvorava Vučiću. Dačić je sada ‘čardak ni na nebu ni na zemlji’, odvojen od svoje partije, ali odvojen i od Vučića. U takvim okolnostima nije realno da u pokret uđu ni Dačić ni SPS, ali ni drugi Vučićevi koalicioni partneri, jer je jasno da je to brod koji je već dopola potonuo“, smatra Anđelković.

Stranka u kojoj ne postoje frakcije

Upitan da li bi osnivanje pokreta moglo da izazove stvaranje frakcija u SNS-u, Anđelković naglašava da u toj partiji ne postoje frakcije.

„To je jednostavno rečeno – interesna zajednica sa mnogo grupa. Nisu u pitanju dve ili tri grupe koje imaju ideološke razlike, već stotine grupa i grupica okupljenih oko raznih Vučićevih doglavnika, i svi oni se okupljaju samo oko interesa. Zbog toga je nemoguće da u SNS-u nastane neka frakcija, ali je zato moguće nešto drugo.

U meri u kojoj Vučić deluje kao gubitnik, a on sve više deluje tako, od njega će sve više početi da beže delovi te stranke, jer je interesna zajednica, kao što joj i ime kaže, na okupu zbog interesa. Kada vide da neko ko je zadovoljavao taj interes, a zauzvrat su mu služili, počne da tone – oni počinju da beže. Zato je očekivati da sve više biznismena i političara okupljenih oko Vučića počnu da beže. Možda će neki početi da izdvajaju delove SNS-a, ali se tu ne radi o ideološkim frakcijama već o interesnim grupama koje će pokušati da se politički konstituišu“, smatra Anđelković.

Obradović, s druge strane, ističe da se upravo zbog toga da stvaranje pokreta ne bi doprinelo pojavi frakcija u SNS-u i insistira na ličnom, a ne partijskom učlanjenju u pokret.

„Pokretu neće pristupati organizacije, nego pojedinci, i upravo je to prostor koji omogućava i otklon i afirmaciju i manevar. S tim u vezi, apsolutno je jasno da bi pokret trebalo da raskrsti sa političkim partijama i da će predstavljati organizaciono jedinstvo pojedinaca kao članova“, kaže Obradović.

Pokret nema sadašnjost, a neće imati ni budućnost

Komentarišući to što se u Inicijativnom odboru nalazi i predsednik Matice Albanaca u Srbiji Demo Beriša, Obradović ističe da je to „veoma dobar signal, jer je veoma bitno da postoje stabilni odnosi puni poverenja kada je reč o srpsko-albanskim odnosima“.

„Treba očekivati da i druge nacionalne manjine uzmu učešća u pokretu, ali u ličnom kapacitetu, ne organizaciono. Pokret će se truditi da pokaže kompletan etnički pluralizam koji postoji u Srbiji. Od pokreta se već sada može očekivati da će on biti korektivno-moralni faktor u odnosu na SNS, ali i na SPS i ostale političke partije“, ocenjuje Obradović.

On pretpostavlja da će pokret u jednom trenutku biti politički aktiviran, ali da još nije jasno kakva mu je uloga dodeljena i da bi, s tim u vezi, trebalo pažljivo pratiti i osnivačke dokumente i poruke koje će biti poslate.

Anđelković, sasvim suprotno, smatra da pokret „nema sadašnjost, a neće imati ni budućnost“.

„Pokret bi možda i imao neku funkciju da ga je Vučić pravio nešto ranije. Ovako, pošto je Vučić otezao, pokret je osuđen na potpuni neuspeh. Vučić tim pokretom ništa neće dobiti, a možda će i izgubiti, jer svaki vidljivi neuspeh samodršca još više tera ljude od njega“, zaključuje Anđelković.