Caramanna: ‘Djeca u Palermu odrastaju okružena kriminalom’

„Prestani da se mešaš u živote tuđe dece”, pretnja je napisana na komadu papira skrivenom u fascikli u kancelariji Claudije Caramanne. Glavna tužiteljka nadležnog suda za maloletnike u Palermu primila je ovu poruku sredinom avgusta prošle godine i to nije bila prva takva. Dobila je takođe nekoliko pisama u kojima joj se preti smrću.

Način delovanja i priroda njenog posla ne ostavljaju prostora za sumnju, jer iza ovakvih pretnji stoji organizovani kriminal. U fokusu njenih aktivnosti su deca rođena u mafijaškim porodicama i dešava se da često nalaže njihovo udaljavanje iz porodice.

O prirodi njenog posla i zašto je glavni grad Sicilije mesto u kojem deca odrastaju u kriminalnom okruženju, razgovarali smo sa tužiteljkom Caramannom.

• Koji su glavni izazovi u borbi protiv maloletničkog kriminala u Palermu?

– Ovo je posebno složen i zahtevan period za kancelariju koju imam čast i odgovornost da vodim skoro četiri godine. Tužilaštvo za maloletnike u Palermu konstantno je angažovano, posebno u zaštiti maloletnika koji dolaze iz nasilnih i zlostavljačkih porodičnih sredina, često povezanih sa organizovanim kriminalom, uključujući i mafiju.

Takođe, značajan deo posla odnosi se na identifikaciju i pokretanje krivičnih postupaka protiv maloletnika koji su u poslednjem periodu počinili izuzetno teška krivična dela.

U junu 2023. godine potpisan je protokol o saradnji sa Redovnim tužilaštvom i Generalnim tužilaštvom u Palermu, sa posebnim fokusom na koordinaciju u istragama delovanja mafijaških udruženja, kriminalnih grupa povezanih sa trgovinom narkoticima i drugih teških krivičnih dela predviđenih članom 51, stav 3, Zakonika o krivičnom postupku. U martu prošle godine sudske vlasti distrikta Palermo, uključujući i našu kancelariju, pridružile su se nacionalnom protokolu „Slobodni da biraju“. Osim toga, prijavljen je veliki broj slučajeva dece koja su doživela predoziranje narkoticima, a istragom je utvrđeno da potiču iz porodica koje se bave prodajom droge ili su deo kriminalnih organizacija povezanih sa trgovinom narkoticima i mafijom.

U tim porodicama identifikovani su ozbiljni problemi za maloletnike, uključujući izloženost štetnim obrazovnim modelima, kao i fizičke opasnosti povezane sa nenamernim uzimanjem narkotika, što je dovelo do životno ugrožavajućih situacija kod nevine dece.

Ova situacija zahtevala je hitnu i koordinisanu intervenciju, uključujući pokretanje građanskih postupaka u vezi sa maloletnicima, paralelno sa krivičnim postupcima protiv odraslih počinilaca.

Razmena informacija sa Tužilaštvom u Palermu, uz koordinaciju generalnog tužioca, omogućila je izvanredne rezultate u zaštiti maloletnika, kojima je pružena pravovremena i adekvatna zaštita.

Naša kancelarija se intenzivno bavi i krivičnim slučajevima koji uključuju maloletnike optužene za ubistva, pokušaje ubistava, grupna silovanja, teške fizičke povrede, pljačke, maltretiranje, trgovinu narkoticima, a posebno upotrebu cracka i kokaina.

Crack je postao najčešće konzumirana supstanca među mladima, sa teškim posledicama po njihovo ponašanje, koje je sve više obeleženo besom, nasiljem i bezobzirnošću. Svedoci smo ozbiljne eskalacije zločina protiv ljudi koje počine maloletnici i posebno smo angažovani u pronalaženju adekvatnih i efikasnih odgovora na ovaj fenomen, uzimajući u obzir specifičnosti maloletničkog pravosuđa.

• Kada je u pitanju uključivanje maloletnika u kriminalne aktivnosti, koje pravne i socijalne mere smatrate najefikasnijima za prevenciju?

– Prvi korak je razumevanje fenomena i pažljiva analiza njegovih uzroka. Zapravo, potrebno je naći odgovor na pitanje: zašto maloletničko nasilje poprima ovakve razmere? Ovaj fenomen je sigurno rezultat kombinacije različitih faktora, a neke od glavnih uzroka možemo pronaći u krizi porodične strukture, zloupotrebi narkotika, nepravilnoj upotrebi tehnologije u svakodnevnom životu, moralnoj i kulturnoj nesigurnosti.

Droga mladima daje lažni osećaj snage. Oni veruju da mogu kontrolisati njenu upotrebu, osećaju se moćno i sposobno da se nose sa neprijatnim situacijama. Međutim, kada efekat droge nestane, nesigurnosti i slabosti se vraćaju. Mnogi adolescenti ne vide narkotike kao ozbiljan problem, koriste ih i ne smatraju se zavisnicima.

Crack je poznat kao „jeftini kokain“ i niska cena ga čini lako dostupnim mladima, što dovodi do sve raširenije upotrebe. Nažalost, u poslednjih godinu dana zabeleženi su brojni smrtni slučajevi uzrokovani ovom drogom, koja izaziva snažnu psihofizičku zavisnost.

Međutim, droga nije jedini uzrok maloletničkog nasilja. Ako sagledamo širu sliku, možemo videti da je nasilje među maloletnicima često odraz nasilja koje je prisutno u društvu u celini. Društvena nejednakost, neosetljivost prema drugima, netrpeljivost prema različitima, nepoštovanje osnovnih pravila zajedničkog života, opsesija uspehom po svaku cenu… sve to oblikuje vrednosti kojima se mladi rukovode.

Ako se maloletnicima prezentuje ovakav društveni model, nije iznenađujuće da neki od njih, u prisustvu dodatnih faktora, završe u nasilnom kriminalnom okruženju. Rešenje ovog problema je složeno i zahteva zajednički napor različitih institucija od porodice, preko škole do socijalnih službi.

• Da li ste primetili promene u metodama regrutacije maloletnika od strane kriminalnih organizacija?

– Kriminalne organizacije u ovom regionu lako regrutuju maloletnike, često koristeći njihov socijalni položaj i marginalizaciju. Najšokantnije je to što čak i deca od devet, deset godina bivaju eksploatisana za pripremu i prodaju droge.

U pojedinim četvrtima Palerma, posebno u siromašnim delovima grada, deca odrastaju u okruženju u kojem je kriminal deo svakodnevice. Mnogi od njih veruju da je bavljenje kriminalom jedini način da pobegnu od siromaštva i dobiju društveno priznanje.

• Koliko porodično okruženje utiče na odluku maloletnika da se pridruži kriminalu? Postoje li efikasni programi za njihovu rehabilitaciju?

– Porodično okruženje ima ogroman uticaj na izbore mladih. U mnogim slučajevima, mafijaške organizacije zasnovane su na porodičnim vezama, što im daje stabilnost i sigurnost. Deca mafijaških bosova često su predodređena da preuzmu kriminalne uloge, gotovo kao da kriminalno ponašanje nasleđuju genetski.

Kada je u pitanju rehabilitacija, ona zahteva ozbiljan pristup kroz edukaciju, socijalnu reintegraciju i prevenciju. Potrebno je raditi direktno sa mladima, razumeti njihove probleme i pružiti im alternative pre nego što kriminal postane njihov jedini izbor.

Na žalost, porodični kontekst ne samo da utiče, već uveliko oblikuje životne izbore maloletnika i mladih. Pored toga, porodične veze značajno povezuju pripadnike mafijaških grupa. Članstvo u porodičnom krugu mafijaškog predstavnika, odnosno porodična veza sa mafijaškim predstavnikom, donosi direktniju legitimaciju za pripadnost mafiji. Istoriju mafijaškog klana Cosa Nostra karakteriše značaj porodica sa priznatim mafijaškim poreklom, kao što su Madonia, Brusca, Galatolo, Ganci, Marchese i tako dalje. Deca mafijaških šefova koja su predodređena da naslede mafijaške uloge i funkcije, gotovo kao da se nasleđuje genetski kod. Čak je moguće naći oca i sina na istom spisku optuženih i u najnovijim procesima u Palermu zbog organizovanog kriminala.

Razlozi ove trajne važnosti porodične veze u mafijaškom sistemu odnosa su lako razumljivi, a to su, veća čvrstina veze, veća sigurnost prilikom regrutacije, kao i stabilnije očuvanje imovine i mafijaške moći. U mafijaškoj organizacionoj strukturi, mreža porodičnih veza je daleko otpornija.

• Da li ste osećali strah nakon primljenih pretnji?

– Brojne pretnje koje sam primila imale su snažan uticaj na moj život, kao i na život moje porodice. Međutim, odlučna sam da nastavim svoj rad za zajednicu i zaštitu maloletnika, uprkos tome što se ponekad osećam uplašeno i, u nekim slučajevima, usamljeno.

• Koje strategije su neophodne kako bi se smanjio broj maloletnika uključenih u kriminalne aktivnosti?

– Verujem da je neophodno delovati na više nivoa, na obrazovnom, preventivnom i rehabilitacionom, pre nego što se posegne represivno. Smatram da je od suštinskog značaja promovisati kulturu poštovanja, zakonitosti i civilnog suživota među mladima, kroz obrazovne programe u školama, porodicama i zajednicama.

Takođe, važno je pružiti mladima prilike za lični i profesionalni razvoj, ističući njihove potencijale i talente. Nedostatak resursa i istinske, konkretne društvene solidarnosti tera mlade na lenjost i dosadu, što se često pretvara u devijantno ponašanje i nasilje.

Potrebno je znati da slušamo i razumemo razloge nezadovoljstva i besa kod mladih, koji se potom manifestuju kroz nasilne postupke. Moramo se aktivno uključiti u svet mladih, razumeti njihove borbe i teškoće, jer samo pristup zasnovan na slušanju i prihvatanju omogućava nam da izgradimo intervencije koje prvo moraju biti ljudske, a zatim obrazovne i rehabilitacione.

• Šta Vas motiviše da nastavite svoj rad uprkos teškoćama?

– Stepen civilizacije i razvoja društva meri se sposobnošću da se brane prava onih koji su najranjiviji, nemoćni i nesposobni da se sami zaštite.

Deca i mladi svakako spadaju u tu kategoriju. U ovom slučaju njihova prava su ozbiljno ugrožena i verujem da je neophodna maksimalna posvećenost i zaštita ranjivih subjekata, za čiju budućnost smo i mi odgovorni.