Hapšenja u Srbiji: Politički progon aktivista ’uzavrele krvi’

„Marija, Marija“, odjekivalo je ovih dana ispred zgrade Višeg suda u Novom Sadu, gde se nekoliko stotina građana okupilo na protestu pod nazivom „Danas oni, sutra bilo ko“. Skup je organizovan u znak podrške grupi aktivista koji su uhapšeni nekoliko dana pre masovnog protesta u Beogradu, a zbog, kako kaže tužilac, podrivanja odnosno pripreme nasilnog rušenja ustavnog poretka Srbije. U međuvremenu im je određen 30-dnevni pritvor, a okupljeni Novosađani su tražili njihovo promptno oslobađanje, jer smatraju da je u pitanju politički progon protivnika Vučićevog režima.

Glavni moto skupa bio je: dok su odgovorni za novosadsku tragediju, odnosno rušenje nadstrešnice koje je odnelo 16 ljudskih života 1. novembra prošle godine, još uvek na slobodi, aktivisti su u pritvoru – i to bez ikakvog zakonskog osnova. U pitanju je lov na veštice, čuli smo na skupu. Istog dana smo saznali da je nadstrešnica odnela još jedan ljudski život. Na beogradskoj Vojno-medicinskoj akademiji preminuo je Vukašin Crnčević posle 150 dana borbe za život. Umesto 15 minuta, odavanje pošte žrtvama trajalo je 60 sekundi duže.

Marija Vasić, čije je ime uzvikivano, poznata je novosadska profesorka sociologije, antifašistkinja, autorka dve knjige o fašističkom teroru u Novom Sadu tokom Drugog svetskog rata, koja se dugo godina bori za rodnu ravnopravnost i ljudska prava. Građani u regionu su nedavno imali priliku da pogledaju dokumentarni film Aleksandra Reljića Novosadsko sećanje, koji prati priču i istraživanje Vasićeve o Novosadskoj raciji. Novosadska racija je naziv masovne likvidacije Srba, Jevreja i Roma koje su u januaru 1942. izvele mađarske vlasti na području tada okupirane Bačke.

Marija Vasić je pre izvesnog svoj građanski zamenila političkim angažmanom, aktivirajući se u Pokretu slobodnih građana (PSG). Trenutno se nalazi u pritvoru u novosadskom naselju Klisa, poznatom po nehumanim uslovima. Osim nje, uhapšeni su i pritvoreni i drugi članovi ove stranke: Mladen Cvijetić, Srđan Đurić, Lado Jovović i Davor Stefanović, te Lazar Dinić, aktivista studentske organizacije „Stav“.

‘Ekskluzivan’ program

U četvrtak uveče, 13. marta, dva dana pre „najvećeg mitinga u istoriji Srbije“, bezmalo sve prorežimske televizije imale su isti, „ekskluzivan program“. Pustili su audio-snimak razgovora grupe članova PSG-a i studentske organizacije „Stav“ u novosadskim prostorijama stranke, koji je pribavljen – kako su saopštili – tako što je jedan od učesnika sastanka raspravu snimio i prosledio nadležnim službama, zabrinut za ustavni poredak. Verovatno to ne odgovora istini, odnosno verovatno je da su snimak napravile „nadležne službe“, odnosno BIA. I sasvim je verovatno da je u pitanju, kako god nastao, nezakonit snimak, napravljen bez dozvole nadležnog suda.

Šta smo mogli da saznamo iz snimka? Desetak članova PSG-a i „Stava“ razmatra razne scenarije mitinga u Beogradu, smatrajući da mirni protest valja malo zaoštriti. Govorili su o upadu u zgradu RTS-a, spominjali i neke druge nasilne metode, ali sve je to izgledalo prilično nemušto, kao kafansko blebetanje bez ikakvog plana. Verovatno je takvih razgovora bilo svuda po Srbiji tih dana, pogotovo kod ljudi uzavrele krvi koji bi želeli da se prečicom okonča velika politička kriza u zemlji – odlaskom Vučićeve vlasti u ropotarnicu istorije.

Razgovor (pušten je samo deo materijala) čak bi mogao da se smatra komičnim da nije usledilo hapšenje, pritvaranje i medijsko-politička haranga protiv sastandžija. Pogotovo ako čovek poznaje prisutne i zna da su to ljudi koji ne bi ni mrava zgazili. Kako bilo, ovaj sastanak je režimskoj propagandi baš lepo legao. Danima je već praktično pozivao građane da ne dolaze na miting jer se „sprema veliko nasilje“ u „režiji stranaca, studenata i opozicije“.

Veoma brzo po emitovanju audio-zapisa, studentski plenumi širom Srbije ogradili su se od stavova iznesenih na sastanku, kao i od organizacije „Stav“, koja je nastala na novosadskom Filozofskom fakultetu i bila jedan od prvoboraca studentske bitke protiv nakaradne vlasti. Ograđivanje je očekivano i logično, pošto studentski pokret otpočetka insistira na nenasilnim metodama, i to deluje kao dobra odluka, s obzirom da protesti traju mesecima i ne gube na intenzitetu. Ograđivanje se odnosi i na saradnju sa političkim strankama, što za studentske plenum, kao načinu odlučivanja – nije prihvatljivo. Ogradio se od stavova iznesenih na sastanku i PSG, ali je potom ustvrdio da se ne ograđuje od svojih članova koji su „žrtve bezakonja i političkog progona“. Odnosno, da će se boriti da se oni čim pre nađu na slobodi.

Ne zna se naravno kako će se završiti sudski proces, ali je sigurno da je ovaj slučaj uspeo da napravi pukotinu unutar studentskog pokreta. To se videlo i u petak u Novom Sadu. Paralelno sa skupom ispred suda, održan je i drugi miting studenata i građana, u skladu sa odlukama plenuma, uz prateću šetnju po novosadskim ulicama. Jednog trenutka „plenumski“ studenti i građani u protestnom hodu prošli su nedaleko od suda ni ne osvrnuvši se. I jedni i drugi nosili su ista obeležja.

I ispred suda bilo je studenata koji su smatrali da uhapšene treba podržati bez obzira na audio-snimak, jer je u pitanju politički progon, jer ne smeju da se pritvoreni da se ostave sami, na milost i nemilost vlasti, u „svinjariji od sudskog procesa“, jer je u pitanju nezakonit snimak iskorišćen za propagandu, koja je ove mlade ljude predstavila maltene kao najozloglašenije članove Al-Kaide.

Traženo izuzeće tužioca zbog skrivanja dokaznog materijala

Sumnju da je upotrebljen nezakonit snimak iznose i advokati osumnjičenih. Oni su tražili izuzeće tužioca, jer im ovaj nije dozvolio uvid u dokazni materijal. Izuzeće je odbijeno. Advokat Veljko Milić, koji brani Lazara Dinića, kaže da će čak i u slučaju da je snimak napravljen na zakonit način, uz dozvolu suda, biti veoma zanimljivo pročitati obrazloženje odluke koje omogućava prisluškivanje prostorija opozicione stranke. Smatra da je proces – „politička ujdurma“.

„Tužilaštvo nam i dalje, i posle ovoliko dana od hapšenja i donošenja odluke o pritvoru, ne omogućava uvid u spise, a uvid u spise je jedno od osnovnih prava odbrane. Posebno je čudno da nam ne daju uvid u spise kada smo glavni dokaz imali priliku da čujemo na gotovo svim televizijama sa nacionalnom frekvencijom, i to pre tužilaštva, koje je o svemu obavešteno dan posle“, kaže Milić.

Podseća da snimak, ukoliko je napravljen protivzakonito, ne može biti dokaz na sudu.

„Osim toga, ukoliko je bilo u pitanju neovlašćeno snimanje, sam taj akt predstavlja zasebno krivično delo, čiji je teži oblik ukoliko je učinjeno od strane službenog lica“, kaže Milić.

Aleksandar Petrović, advokat Marije Vasić, potvrđuje da im i dalje nije omogućen uvid u spise i dodaje da je to „vid sprečavanja branilaca da se upoznaju sa svim dokazima i počnu da pripremamo odbranu“.

„Osim toga, porodicama naših branjenika nije omogućeno da ih posete njihove porodice u pritvoru. To je poseban vid ugrožavanja njihovih osnovnih prava i pokušaja da se slomi njihov slobodarski duh. U pitanju je progon političkih neistomišljenika koji je nedopustiv u jednoj evropskoj državi u 21. veku. Uložili smo žalbe na rešenja o pritvorima. Nadamo se da će one usvojiti i ukinuti nezakonito određene pritvore“, kaže Petrović.

Ističe da razlog za pritvor sud vidi u tome da se osumnjičeni spreče da utiču na saokrivljene, kao i da ne ponove delo koje im se stavlja na teret, iako se tako nešto može postići i blažom merom poput zabranom komunikacije ili određivanja mere zabrane napuštanja stana uz elektronski nadzor.

Rakić-Vodinelić: Kao da nikad nisu čuli za pretpostavku nevinosti

Profesorka prava Vesna Rakić-Vodinelić kaže da je vlast uspela u nečemu: hapšenje aktivista prva je pukotina u dosadašnjoj čvrsto postavljenoj solidarnosti studentskog i građanskog bunta u Srbiji.

„Od pritvorenih su se ‘ogradili’ svi koji su mogli. Time je tabloidno ‘suđenje’ prikazivanjem sumnjivo pribavljenog snimka, shvaćeno kao prihvatljivo. Gotovo svi se ponašaju kao da nikad nisu čuli za pretpostavku nevinosti“, kaže.

Podseća da je prikazivanju snimka prethodila vehementna propaganda predsednika Srbije da se za protest 15. marta priprema masovno nasilje, da će biti izvršen niz najtežih krivičnih dela, naročito napad na ustavno uređenje i pokušaj državnog udara, da „oni“ o tome znaju sve, da službe prate sve.

„Od tog silnog višenedeljnog ‘znanja’ pojavio se snimak, po svemu sudeći tajno načinjen, tri dana pred protest, kao dokaz da nekoliko ljudi priprema sve te masovne napade. Da su sve hvaljene službe imale išta drugo, ne treba sumnjati da bi sve tabloidne televizije vredno popunile program“, dodaje Rakić-Vodinelić.

Ona kaže da je u ovom trenutku veoma teško komentarisati sudski predmet, jer se gotovo ništa ne zna o optužbama koje se pritvorenima stavljaju na teret, budući da je advokatima osumnjičenih uskraćen uvid u dokazni materijal. Osim zvučnog snimka, koji je, kako kaže, dostavljen tabloidima pre nego javnom tužiocu.

„A taj je reagovao hitnije nego na rušenje nadstrešnice, bar kad je o pritvaranju reč. Snimak sam čula fragmentarno, pretpostavivši još tada da će upotrebljene reči: ‘nasilje’ i ‘upad u RTS’ privući pažnju nekog revnosnog tužioca, ali ne na ovakav način. Od ozbiljnog pravnika – ako je taj snimak jedini dokaz – ne može se očekivati da verbalno pokazivanje mišića samo po sebi postane osnov sumnje u izvršenje jednog teškog krivičnog dela. No, jednom će advokati doći do dokaznog materijala, pa će se ove nedoumice možda raščistiti“, kaže Rakić-Vodinelić.

Da li će odšteta biti dovoljna satisfakcija?

Podseća da je odavno jasno, još od „slučaja Mišković“, da se olako pritvaranje smatra efektnom, uglavnom političkom odmazdom, a ne merom koja je neophodna samo u određenim slučajevima.

„Šta će biti kasnije, da li će do suđenja uopšte doći, a ako ga bude, kakav će ishod imati – to malo koga zanima, izuzev pritvorenih. A moralo bi zanimati makar javnog tužioca i sudsko veće koje odlučuje o pritvoru. No, izgleda da je to danas u Srbiji jedno od sporednih pitanja pravne države“, zaključuje Rakić-Vodinelić.

Advokati očekuju oslobađajuću presudu ili obustavljanje postupka, nakon čega će okrivljeni iskoristiti pravo da tuže državu i traže naknadu štete.

No, pitanje je da li će odšteta biti dovoljna satisfakcija za pritvorene, koji su izloženi jezivoj medijskoj propagandi u kojoj se iznose i mnogi detalji iz njihovih privatnih života.