Bodiš: Putin je taj koji povezuje Orbana, Vučića i Dodika

Desetine vojvođanskih intelektualaca pripadnika mađarske zajednice polovinom decembra potpisali su proglas u kojem snažno podržavaju studentske proteste u Srbiji. Saopštili su da “na svojoj koži osećaju udarce i šamare koje mladima, koji predstavljaju budućnost zemlje, zadaju nasilnici vlasti, bilo da su to njihovi batinaši, fudbalski huligani ili policajci van službe”.

“Ujedinjeni sa celom zemljom žalimo za našim sugrađanima koji su izgubili živote (pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu) i saosećamo sa njihovim porodicama. Zbog toga osećamo dodatnu sramotu što se institucije, organizacije, kulturne i obrazovne ustanove koje imaju veze s mađarskom zajednicom u Vojvodini nisu priključile zahtevima”, navodi se u proglasu koji je, između ostalog, potpisao i naš sagovornik, poznati vojvođanski novinar Gabor Bodiš.

Bodiš je rođen u Subotici, diplomirao je psihologiju u Beogradu, dugo godina živeo u Novom Sadu i radio kao novinar i urednik TV Novi Sad. Potom se preselio u Budimpeštu, gde je bio šef dopisništva Radija Slobodna Evropa, a potom je bio i na funkciji zamenika direktora te medijske kuće u Redakciji na južnoslavenskim jezicima.

Oštar je kritičar vladajuće stranke u Mađarskoj, Fidesza, odnosno premijera Viktora Orbana, njegove unutrašnje i spoljne politike. Veoma je kritičan i prema Savezu vojvođanskih Mađara (SVM), stranke koja se – kako kaže, potpuno neprincipijelno – već 13 godina nalazi u čvrstoj koaliciji sa Srpskom naprednom strankom (SNS).

• Da li je pobeda Donalda Trumpa na predsedničkim izborima u SAD-u ojačala poziciju Orbana u Mađarskoj, regionu i EU? Može li se reći da je Orban sada nezvanični izaslanik Trumpa unutar EU, sa ciljem njene unutrašnje destabilizacije?

– Orban se dugo pripremao za drugi mandat Donalda Trumpa. Setimo se da je imao izuzetno loše odnose sa administracijom Josepha Bidena. Dosadašnjeg američkog ambasadora Davida Pressmana odbio je primiti u zvaničnu posetu tokom njegovog dvogodišnjeg mandata u Budimpešti. U poslednjim danima Bidenovog mandata Američko ministarstvo trgovine uvelo je sankcije (zbog korupcije) protiv praktično drugog čoveka u Fideszovoj vladi, Antala Rogana, šefa Orbanovog kabineta. Te sankcije još nisu skinute, mada je mađarski ministar inostranih poslova Peter Szijjarto već bio u poseti kod američkog kolege, Marca Rubija, sa misijom da ubrza njihovo ukidanje.

Možda niko od državnika nije tako otvoreno navijao za Trumpa unazad nekoliko godina kao što je to činio Orban. Pre nekoliko meseci na Floridi je izdejstvovao i sastanak sa njim, dok je još bio samo kandidat za predsednika. Mađarska vlada je izdašno finansirala, a i dalje finansira, neke forume i institucije američke krajnje desnice bliske Trumpu. Zbog toga se može reći da su 20. januara ove godine ostvareni snovi mađarskog autokrate. Do tada je marljivo radio na destabilizaciji Evropske unije, ali po volji Moskve. Razne su teorije, nećemo ulaziti u to: da li zbog neke ucene, da li je Orban agent ruskih službi, kako neki tvrde, ili jednostavno umišlja da ima ulogu dežurnog liberalca koji će srušiti svet liberalne demokratije.

Zahvaljujući prvim Trumpovim potezima, on sada veruje da, osim Putinove podrške, ima i podršku SAD-a. I dosad je “ratovao” sa svojim saveznicima, sa Evropskom unijom, ali sada je na delu otvoreni sukob. Primer je poslednje glasanje o podršci Ukrajine, kada je jedino Mađarska od članica EU glasala protiv.

I pre Trumpa on je bio potpuno izolovan u EU, a u Mađarsku su prestali da pristižu evropski novci. Štaviše, njegovi savetnici ovih dana predlažu Amerikancima transformaciju EU (ukidanje Evropske komisije, povratak svih ingerencija članicama koje će živeti u labavoj ekonomskoj zajednici). A EU nakon 15 godina uzaludnog traćenja vremena sa Mađarskom, napokon razmišlja o ukidanju prava na veto Budimpešte. Pitanje je samo šta je do sada čekala.

Što se tiče uloge nezvaničnog izaslanika Trumpa, Orbanu je to san, nema sumnje. Ipak, ima tu mnogo, mnogo jačih igrača od njega. Recimo, italijanska premijerka Meloni.

• Kakva je reakcija mađarske javnosti na Orbanovu političku, unutrašnju i spoljnu, platformu? Da li se, sa pojavom stranke Tisza, u Mađarskoj stvorio jak antiorbanovski i proevropski pokret koji će ozbiljno ugroziti njegovu vlast?

– Očekivalo se da će pobeda Trumpa ojačati Orbana i na unutrašnjoj sceni. Međutim, to se još ne vidi. Pojavom jakog izazivača, Petera Magyara i njegove partije Tisza, Fidesz postepeno, ali sigurno gubi na popularnosti. Rezultati ispitivanja javnog mnenja već nekoliko meseci (do izbora je malo više od godinu dana) pokazuju čvrstu prednost Tisze u odnosu na Fidesz – od četiri do sedam posto, što je nezabeleženo u 15-godišnjoj vladavini Viktora Orbana. Magyar, koji je izuzetno vešt i neumoran političar, već drugi put obilazi unutrašnjost zemlje i privlači hiljade i hiljade pristalica na trgovima mađarskih gradova i sela. Osnivaju se takozvana Tisza ostrva, u stvari ćelije jednog budućeg društvenog uređenja, na hiljade njih.

Orban je uzdrman i očigledno u strahu, jer gubitak vlasti ne znači samo gubitak pozicija, nego i ogromnog bogatstva koje je u rukama njegove familije i prijatelja – da ne pričamo o mogućoj krivičnoj odgovornost. To je do sada delovalo nemoguće, pošto su sve institucije sistema pod komandom jednog jedinog čoveka, ali postaje sve realnije.

• Kako se Tisza politički profiliše i kakav je odgovor vlasti na jačanje tog pokreta?

– Tisza je nesumnjivo proevropski pokret, sam Magyar je član Evropskog parlamenta, a njegova stranka cenjena nova članica Evropske narodne stranke (Fidesz je pre više od godinu dana istupio iz ove familije umereno desnih stranaka pod neposrednom pretnjom da bude izbačen).

Odgovor vlasti na jačanje nove opozicije (stara nestaje sporo, ali sigurno) jeste, naravno, jačanje represije, zaoštravanje linija prema “svim neprijateljima”; nove mere protiv neistomišljenika pod geslom “zaštite suverenosti”; protiv nezavisnih medija, zbog navodnog finansiranja iz inostranstva; protiv građana koji imaju dvojno državljanstvo, a koji mogu biti proterani iz zemlje ako se ispostavi da su “radili na rušenju ustavnog uređenja”, što je, naravno, pravni nonsens, ali propaganda ne zna za granice. Važno je odrediti dežurnog neprijatelja.

Pošto su izbori planirani za april sledeće godine, mogu se očekivati još mnogi potezi Orbana – od menjanja izbornih uslova u poslednjem trenutku, do zabrane okupljanja, pa bogami i do fizičkih obračuna.

• Više od decenije postoji snažan politički savez Viktora Orbana i Aleksandra Vučića? Na čemu se on zasniva i šta mu je cilj? Kako to izgleda nakon svih ovih godina?

– Mađarski premijer (tada već na vlasti više od dve godine) još je 2012. godine uočio da su prerušeni radikali u Srbiji – njegova sorta! Posredstvom Ištvana Pastora, tadašnjeg šefa Saveza vojvođanskih Mađara (SVM), počela je idilična veza Orbana i Vučića. Sistem koji su izgradili u svojim zemljama je identičan. Potpuno. Razlike su u nijansama, bolje rečeno u mentalitetu. Orban i njegov alter ego, ministar Szijjarto ne propuštaju priliku da se ne založe za što hitniji prijem Srbije u EU. Lako je to izgovoriti: ništa ne znači, ali dobro zvuči. Korist je znači, sa jedne strane, ideološka: Putin u mađarskoj i srpskoj varijanti. Sa druge strane je u pitanju ekonomski interes: veliki novac Mađarska, ali i EU, ulažu u Srbiju, a korisnici tih sredstava su kompanije bliske vrhovima vlasti u obema zemljama. Orban može da računa na svog pouzdanog partnera na Zapadnom Balkanu, a Vučić ima pajtosa u EU. Bar za sada. Fundamentalni cilj ovog političkog saveza je opstanak na vlasti oba partnera.

• Iako je Orbanova vlast uložila ogroman novac u Vojvodinu, preko organizacije Prosperiteti, iako postoji simfonija politike Srbije i Mađarske, statistika pokazuje da je Mađara u Vojvodini sve manje i manje, dramatično manje. Kako to komentarišete?

– Mislim da je samo mali deo tog novca stigao na adresu običnog Mađara u Vojvodini, kojima je navodno novac namenjen. Veći deo ide krugovima bliskim Savezu vojvođanskih Mađara. Drugo: dvojno državljanstvo čini svoje. Mađarsko državljanstvo znači (još uvek) nesmetano zaposlenje u EU. Treće: nacionalističko okupljanje manjina u getoe ima svoje posledice. Sever Vojvodine više živi životom Mađarske, prati tamošnje Orbanove televizije. Mladi ne znaju jezik zemlje u kojoj žive. Ove okolnosti i totalno poltronistički stav SVM-a prema Vučiću rezultira da studenti iz redova vojvođanskih Mađara gotovo i da ne učestvuju u sadašnjem velikom pokretu studenata. Da ne pričamo o institucijama pod vlašću SVM-a.

• Šta je smisao Orbanove regionalne politike? Koliko se priča o obnavljanju ‘velike Mađarske’ koristi u unutrašnjoj retorici? Da li je to, prema Vašem mišljenju, samo farsa?

– Naravno da je farsa koju Orban koristi za unutrašnju propagandu. Ovde mapa “velike Mađarske”, tamo neki šal sa sličnim motivom. U ovoj predizbornoj trci Orban mora da uzme glasove od jedne još ekstremnije stranke (Pokret Naša domovina), jer samo tamo ima prostora za širenje. Njegova regionalna politika je povezivanje istomišljenika na Zapadnom Balkanu (podsetimo na slučaj Janša ili na slučaj Gruevski). Ekonomski je balkanski teren pogodan za prostiranje ogromnih sredstava dobijenih od EU (radi se najmanje o 50 milijardi evra), po principu ja ti dam 100, ti mi vratiš 70. Čista posla.

• Dolazimo i do dobrih odnosa Orbana i Milorada Dodika. Prema nekim izveštajima, a i prema izjavama samog Orbana, Mađarska je zainteresovana za rudne rezerve, pre svega litijuma iz RS-a? Postoji li tu zajednički interes Vučića i Orbana i, uopšte, šta Vi smatrate tajnom dobrih odnosa Orbana i Dodika? Koliko Rusija ima uticaja na to?

– Tajna koja povezuje Orbana, Dodika i Vučića zove se Vladimir Putin. Pomenuti igrači se nadaju i da će im i Trump pomoći. Što se tiče Dodika, vidimo da signali iz novog Washingtona, bar zasad, za njega nisu nikako dobri. Marco Rubio nije podržao razbijanje države Bosne i Hercegovine, štaviše oštro je osudio Dodikove poteze. Ako se stav SAD-a ne promeni (nikad se ne zna sa Trumpom), to može da naškodi i interesima Viktora Orbana. On sigurno neće žrtvovati svoje upornim radom stečene “privilegije” kod Trumpa zbog Dodika. Mislim da to važi i za Vučića. No, treba sačekati i videti kako će se razvijati odnos Trumpa i Putina.

• Kako se sve, prema Vašem mišljenju, može završiti kada je reč o našem regionu?

– Mislim da se ništa neće završiti. Vekovi su dali temelj sadašnjim odnosima na Zapadnom Balkanu. To ne mogu dugoročno promeniti ni velike sile. Bude nadu, i to veliku, spontani momenti solidarnosti u regionu sa studentima iz Srbije. To je najlepše što se desilo u poslednjih nekoliko decenija.