Kriza u automobilskoj industriji Evrope osjeća se i na Balkanu

Automobilska industrija, kao jedan od ključnih sektora u globalnoj ekonomiji, suočava se s brojnim izazovima u posljednjim godinama. U  jugoistočnoj Evropi, a posebno u Srbiji, problemi su postali posebno izraženi zbog globalne ekonomske krize, smanjenja potražnje i pada proizvodnje na evropskom tržištu. Smanjenje narudžbi i otpuštanje radnika postali su realnost za neke kompanije koje posluju u ovom sektoru.

Jedan od najdrastičnijih primjera ove situacije jeste najava zatvaranja fabrike „Dräxlmaier“ u Zrenjaninu, koja ima oko 2.000 radnika. S druge strane, iako postoje izuzetci poput firme MANN+HUMMEL BA u Tešnju, koja povećava plate zaposlenima, cijeli automobilski sektor u regiji suočava se s nesigurnošću koja prijeti stabilnosti i radnim mjestima. Ova situacija ne samo da utiče na same radnike, već i na ekonomski razvoj i konkurentnost cijele industrije u regiji.

Igor Vijatov, direktor Automobilskog klastera Srbije – AC Serbia, kaže da je jedna fabrika u Srbiji najavila zatvaranje, a nekoliko njih počelo otpuštati radnike.

„Generalno, još uvek je bolja situacija kod nas nego, recimo, u Nemačkoj. Tamo se dešavalo to prošlog leta i jeseni, a kod nas je to sada stiglo. Naše kompanije još uvek rade. Koliko znam, osim ‘DAD Dräxlmaier Automotive’ iz Zrenjanina, niko nije najavio potpuno zatvaranje. Ova kompanija proizvodi kablovske setove za automobilsku industriju. Znam da je kineski ‘Johnson Electric’ u Nišu, koji se bavi proizvodnjom elektrokomponenti za automobilsku industriju, najavio da će otpustiti određeni broj radnika (najavljeno otpuštanje oko 350 radnika; op.a.). Pre nekoliko meseci neke radnike su pustili kućama, dajući im 60 posto visine plate, a sada su najavili otpuštanje tih radnika. Za druge fabrike nemam takvih informacija“, kaže Vijatov.

Prema njegovim riječima, osim činjenice da je nastupila kriza u čitavoj automobilskoj industriji, Srbija više nije zemlja sa jeftinom radnom snagom, što utiče na te kompanije koje u suštini traže jeftinu radnu snagu.

„Potrebno je jako puno manuelnog rada radnika u fabrikama koje proizvode kablovske setove poput ‘Dräxlmaiera’. Kada su došli u Srbiju i otvorili fabriku u Zrenjaninu, davali su niske plate, koje su u međuvremenu dobrano povećane radnicima, barem duplo u odnosu na početak. Mislim da je to dodatni razlog što oni sada zatvaraju fabriku. Takve kompanije idu tamo gde je jeftina radna snaga“, objašnjava direktor Automobilskog klastera Srbije – AC Serbia, mreže srpskih kompanija i organizacija koje posluju u automobilskom sektoru, a koje djeluju kao dobavljači automobilskih dijelova i opreme ili obezbjeđuju usluge u ovom sektoru. Imaju više od 40 članica i 15 partnerskih i potpornih institucija.

Vijatov ukazuje da se „kriza oseća u vazduhu“, da situacija „nije normalna“, ali se nada da će se „provući sa što manje posledica“, jer nije ovo prvi put da je nastupila kriza u automobilskoj industriji.

„Industrija raste, pa pada. Sad smo u periodu u kojem pada. Kada će kriza da prođe – ne mogu reći. Ako se ovaj rat u Ukrajini završi, onda to može i relativno brzo da se desi. Ako se nastavi, onda – ne znam. Mislim da niko to ne zna“, zaključuje Vijatov.

Električna ‘Grande Panda’ kao adut

Zoran Marković, predsjednik Samostalnog sindikata metalaca Srbije, objašnjava da u automobilskoj industriji u ovoj zemlji radi gotovo 100.000 ljudi.

„Poslovanje automobilske industrije u celoj Evropi je dovedeno pod znak pitanja jer je veliki priliv automobila iz Kine. Ono što se sad dešava kod nas pokazuje da bi moglo doći do takve situacije, ali verujemo da će automobilski sektor u jednom periodu da se malo i razvije“, kaže Marković.

Prema njegovim riječima, najava zatvaranja njemačkog „Draexlmaiera“ u Zrenjaninu (od 2007. godine posluje u tom gradu, gdje imaju četiri proizvodne hale koje se nalaze u industrijskoj zoni Bagljaš; op.a.) u kojoj radi gotovo 2.000 ljudi predstavlja veliki problem i za sam grad Zrenjanin. Očekuje da će u narednom periodu doći do nekih pomaka i da će se otvoriti nova radna mjesta gdje bi dio radnika mogao da pronađe posao.

„Jedan od razloga zbog čega je ‘Draexlmaier’ odlučio zatvoriti svoj proizvodni pogon u Srbiji jeste problem u automobilskom sektoru i ekonomska kriza koja se dešava. Materijalni položaj radnika u jednom delu ide ka gore, a kompanije sa takvim profitima nisu u mogućnosti da isprate rast cene rada i ekonomske situacije koja se dešava u Republici Srbiji“, priča Marković.

S obzirom na to da je nekada predvodio Sindikat kompanije FCA Serbia – FIAT Chrysler automobili u Kragujevcu (nekadašnja „Zastava“), koja je dio grupacije Stellantis, pitali smo Markovića o trenutnoj situaciji kod lidera u automobilskoj industriji u regiji.

„U Stelantisovoj fabrici u Kragujevcu krenula je proizvodnja električnog modela automobila ‘Fiat Grande Panda’. Pre nekog vremena otišli su prvi proizvedeni automobili na evropsko tržište. Verujemo i nadamo se da će se proizvodnja nastaviti u obimu u kojem je planirana“, kaže Marković.

Problem nastaje kad se poslovni rizik prebaci na radnike

Kenan Mujkanović, predsjednik Sindikata metalaca Zeničko-dobojskog kantona, objašnjava da imaju sindikalne organizacije u tri firme koje pripadaju segmentu autoindustrije u širem smislu: MANN+HUMMEL BA Tešanj, čiji su glavni proizvod sve vrste filtera za automobile, „Pobjeda“ Tešanj – fabrika pumpi i prečistača te „Excel“ Maglaj koji proizvodi kablovske sisteme. Prema informacijama kojim raspolažu u tom sindikatu, nema većih problema u poslovanju niti otkazivanja poslovnih ugovora.

„Ove firme, koje zajedno upošljavaju nekoliko hiljada radnika, što ih čini okosnicom metalske industrije, uredno posluju i redovno izvršavaju svoje obaveze prema radnicima. Ispoštovana je i odluka o najnižoj plati za radnike čije su plate bile manje. Činjenica je da je naša autoindustrija uglavnom vezana za zapadne kupce. Ako oni smanje proizvodnju, to se i ovdje može reflektovati u vidu određenog smanjenja narudžbi“, ističe Mujkanović.

Problem, kaže, nastaje kad se poslovni rizik prebaci na radnike, na način da im se ne produže ugovori o radu. Činjenica je, objašnjava, da oni uglavnom budu vraćeni na posao kad se okolnosti promijene, ali ta nesigurnost pogađa radnike, pa nije svejedno, ljudi ne mogu privremeno zaustaviti život i svoje potrebe. Zato su uputili zahtjev da se novim zakonom o radu ugovori na neodređeno vrijeme definišu kao pravilo.

Dino Čamdžić, predsjednik Sindikata MANN+HUMMEL BA Tešanj, ukazuje da je povećanjem minimalne plate u Federaciji BiH na 1.000 konvertibilnih maraka (511,29 eura) došlo do značajnijeg povećanja plata u ovoj kompaniji.

„Radi se o dosad najvećem povećanju plata u jednoj godini od kada posluje firma u Bosni i Hercegovini. Radnici su zadovoljni. Posla ima, nema najava nikakvog otpuštanja, štaviše – raspisan je konkurs za prijem novih radnika u proizvodnji. Situacija u firmi je sada dobra“, tvrdi Čamdžić.

Prema podacima ACEA – Evropskog udruženja proizvođača automobila, koje predstavlja 16 najvećih evropskih proizvođača automobila, kamiona i autobusa, u automobilskoj industriji Evropske unije radi 13,2 miliona ljudi, što je 10,3 posto svih radnih mjesta u proizvodnji u EU. Više od 7,5 posto BDP-a EU-a stvara automobilska industrija.

Trenutna situacija u automobilskoj industriji u Srbiji i Bosni i Hercegovini odražava globalne trendove koji se javljaju zbog smanjenja obima proizvodnje, usljed smanjenih narudžbi i globalnih ekonomsko-političkih nesigurnosti. Iako su neki proizvođači poput MANN+HUMMEL BA u Bosni i Hercegovini uspjeli održati stabilnost i čak povećati plate, mnoge druge kompanije, poput „Dräxlmaiera“ u Srbiji, suočavaju se sa smanjenjem proizvodnje i opstankom. Ova situacija jasno pokazuje koliko je važno za zemlje regije da nastave ulagati u diversifikaciju industrije, jačanje konkurentnosti i očuvanje radnih mjesta kroz odgovornu ekonomsku politiku. Iako trenutna kriza može imati dugoročne posljedice na radnu snagu, potrebno je pružiti podršku i tražiti rješenja kako bi se sačuvala stabilnost sektora i omogućio razvoj u skladu s novim globalnim trendovima.