Vidojković: Vučić bi volio da je u stanju da izazove građanski rat

Glas i pero koji nisu bili po volji srbijanske vlasti i njihovih pristalica, pisca, novinara, pravnika i umjetnika Marka Vidojkovića prisilili su da ode iz Srbije.

Od 2023. godine živi izvan zemlje u kojoj je rođen, nakon što je dobio ozbiljna upozorenja koja se odnose na njegovu sigurnost.

Uz mnogobrojne kolumne po različitim medijima, među kojima je i zbirka kolumni “Povrede na radu” za portal Buka, Vidojković je napisao 13 romana, od kojih su neki dobili prestižne nagrade, uključujući i “Kočićevo pero”. Prevođeni su na više evropskih jezika, ali jedan od njih, pod nazivom Đubre, imao je poseban odjek, jer je oslikao autorovo shvatanje današnjeg srbijanskog posttranzicijskog društva u kojem dominiraju kriminal, korupcija, veze mafije, vlasti i medija, ali i sve što ide uz to.

Vjerovatno je i to jedan od razloga zbog kojih se Vidojković, prema podacima PEN Internationala za 2022, 2023. i 2024. godinu, našao među 100 najugroženijih pisaca na svijetu.

No, Vidojković nije ušutio. Štaviše.

U intervjuu za Al Jazeeru Vidojković je govorio o trenutnoj situaciji u Srbiji, koja, kako zaključuje veliki broj evropskih medija, decenijama nije bila zategnutija nego sada. Neki idu čak dotle da masovne studentske blokade i proteste kojima su se pridružili i ostali slojevi društva, porede s uvodom u pad (nekadašnjeg srbijanskog predsjednika Slobodana) Miloševića.

• Gospodine Vidojkoviću, šta se, prema Vašem mišljenju, trenutno događa u Srbiji?

– Prisustvujemo pucanju filma građana Srbije, koji više ne mogu da izdrže autokratsku vlast Aleksandra Vučića i njegove hunte. Srbija se davi u korupciji i građani su počeli da gube živote zbog bahatog i siledžijskog upravljanja zemljom. Najbitnije je to što je film pukao studentima. Njih su masovno podržali profesori, roditelji, srednjoškolci, roditelji srednjoškolaca, nastavnici u osnovnim školama i gimnazijama, a za njima ratari, bajkeri i mnogi drugi, čime smo dobili jedinstvenu višegeneracijsku pobunu, koja je jedini način da se građani Srbije spasu iz užasa u kom žive.

• Stiče se dojam da su ovi protesti najjači, najmnogobrojniji i najodlučniji posljednjih decenija. Je li to dovoljno da u Srbiji dođe do tektonskih političkih i društvenih promjena ili će vlast pronaći način da smiri situaciju?

– Političke i društvene promene u Srbiji moguće su samo ako se paralelno vrši zakonski progon korupcije i organizovanog kriminala. Prethodni protesti su propali jer je režim zauzeo sve medije, diskreditovao opoziciju i brutalno se obračunava sa neistomišljenicima svim sredstvima. Uz to, režim ima svoje parapolicijske i batinaške formacije na koje računa u najtežim trenucima, te policiju i sudstvo, koji su neretko saučesnici u nezakonitim radnjama.

Zahvaljujući masovnosti aktuelnog studentskog i građanskog protesta te odlučnosti onih koji u njemu učestvuju, pala je vlada, što je znak da je režimu koji nikada nije pravio nikakve ustupke, odzvonilo.

• Sad ste spomenuli ‘batinaške formacije’. Ovih dana i sedmica često se u medijima spominju ‘lojalisti’, možda oni o kojima ste i Vi pisali u knjizi Đubre? Ko su, zapravo, ti ljudi koji tuku i gaze i studente i studentice?

– To su kućni prijatelji državnog i mafijaškog vrha, prijatelji njihovih prijatelja, beskrupulozni kriminalci koji će da brane režim svim sredstvima, jer ako padne režim, padaju i oni i njihovi poslovi, listom protivzakoniti. Vučić svojim agresivnim istupima otvoreno poziva na nasilje protiv učesnika blokada, pa se tako desi i ponekom psihopati, hipnotisanom onim što gleda i sluša na svim televizijama, da navali kolima i pesnicama na studente, ali mislim da su u velikoj većini napadi na blokade rezultat režimske direktive.

Kad je reč o Đubretu, shvatam da sam romantizovao vrh organizovanog kriminala i vlasti. Nikome od junaka u toj knjizi ne bi palo na pamet da, kao upozorenje roditeljima koji bojkotuju nastavu, obesi zeca o ogradu osnovne škole i nacrta mu krvavi srednji prst na krznu. A, to nam se desilo u Novom Sadu.

• Kako komentirate to što sa Zapada nema baš mnogo komentara na dešavanja u Srbiji, što je pomalo neprirodno? Zašto je to tako? Možda jer im sve ovo nije po volji?

– Očigledno je da su građani Srbije sami u ovoj borbi. Utoliko je ta borba veličanstvenija. Režim koji daje sve svima poželjan je partner kako velikim silama, tako korumpiranim stranim moćnicima. Zato oni ili govore da su protesti u Srbiji pokušaj revolucije, poput Rusa, Kineza i uvijeno (specijalnog američkog izaslanika Richarda) Grenella, ili upadljivo ćute, kao kada je reč o Evropskoj uniji.

U poslednjih šest godina dajem ovakve ili slične intervjue evropskim medijima, u kojima crtam ono što je svima na zapadu jasno i uvek zauzvrat dobijam ili nevericu ili kratkotrajno zgražavanje, posle kojeg se ništa neće promeniti u odnosu evropskih zemalja prema odbegloj zemlji kandidatu. Nadam se, ipak, da međunarodne pravosudne i policijske institucije vode računa o onome što se dešava u Srbiji, te da će se staviti na raspolaganje srpskim policijskim i pravosudnim organima kao pomoć u isleđivanju i kažnjavanju organizovanog kriminala koji ugrožava ne samo region, već i EU.

• Britanski list Guardian prije nekoliko dana je, komentirajući masovne proteste u Srbiji, naveo da ‘sve podsjeća na pad Miloševića’. Može li se ovo porediti s uvodom u taj događaj i koliki je rizik od nemira velikih razmjera?

– Nemiri koji su doveli do pada Miloševića izazvani su brutalnom krađom izbora koje je izgubio od Vojislava Koštunice. Mnogo više bismo voleli da je predao vlast mirno. Vučić očigledno još uvek ne razmišlja o predaji vlasti zato što zna da može biti procesuiran za brojna krivična dela. On je odabrao put nasilja i za sada ga se ne odriče. Ipak, ne smemo ga porediti sa Miloševićem.

Njegov autoritet je na staklenim nogama, on ga gradi neprekidno se pojavljujući na televiziji, odakle ovih dana emituje sve veću nemoć. Građani na ulicama znaju istinu, a to je da niko neće biti spreman da brani onoga ko mu je pretnjama i ucenama zagorčao život, kako je to slučaj s mnogim naprednjacima. Vučić bi voleo da je u stanju da izazove građanski rat, ali za rat su potrebne dve približno jednake snage, a trenutno imamo samo jednu ogromnu snagu koja se svakodnevno ispoljava na srpskim ulicama, a kojoj nije do rata. Ljudi na blokadama žele samo da institucije rade svoj posao.

• Vlada Srbije je pala, ali Vučić ostaje. No, i da protesti uspiju, a kompletna vlast padne, šta građani Srbije imaju za alternativu? Studente? 

– Pre svega, tvrdnja da studenti ne mogu da budu politička snaga je neistinita. To je potcenjivački spin koji dolazi od političkih faktora koji svakim danom gube sve više podrške birača. Po Ustavu, svaki punoletni građanin ima pravo da bira i da bude biran. To nisu deca, već ljudi, štaviše, to su najveći ljudi među nama, jer su pokazali izvanredne organizacione sposobnosti i besprekornu ljudsku etiku. Oni imaju više obrazovanja i znanja od likova sa kupljenim diplomama i bandita koji vode Srbiju. Njihovi plenumi pokazuju da, ako studenti žele, mogu da naprave bolju listu za izbore od bilo kog drugog političkog faktora. Da li će u toj listi biti eksperti, ili studenti, ili i jedni i drugi, manje je bitno. Studenti su snaga koja mobiliše mase, oni znaju šta je dobro a šta loše, oni su budući eksperti u svojim oblastima, a posle dva meseca borbe, postali su vrhunski politički eksperti.

Njihovo poštenje, znanje i čast su preko potrebni srpskom društvu. Bojim se da je politička ponuda u Srbiji takva da će studenti biti primorani na političko angažovanje, ali se ni najmanje ne bojim za njihov uspeh u tom slučaju.

• Kakav kraj postojeće situacije predviđate?

– Predviđam da će svi studentski zahtevi biti ispunjeni, pre ili kasnije.