Hapšenja u Srbiji: Trik vlasti ili stvarna borba protiv korupcije

Srpska vrhovna javna tužiteljka Zagorka Dolovac odlučila je da istragu o tome da li je bilo bilo korupcije tokom rekonstrukcije Železničke stanice u Novom Sadu prebaci na Tužilaštvo za organizovani kriminal, što je, zajedno sa serijom hapšenja osumnjičenih za korupciju u drugim slučajevima, dodatna politizacija istrage slučaja, u kojoj je stradalo 15 ljudi, smatraju sagovornici upućeni u tu priču.

Odmah nakon tragedije Više javno tužilaštvo u Novom Sadu, kao tužilaštvo opšte nadležnosti, preuzelo je istragu tog slučaja, da bi je zatim prebacilo na svoje, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije, a zatim je istraga, odlukom Zagorke Dolovac prebačena na Tužilaštvo za organizovani kriminal, sa sedištem u Beogradu, koje svojim delovanjem pokriva čitavu Srbiju.

Profesorka krivičnog prava Vanja Bajović naglašava da je Tužilaštvo za organizovani kriminal od samog starta trebalo da vodi taj predmet, imajući u vidu da se radi o javnom infrstrukturnom projektu u kome je Vlada Srbije bila finansijer, a Akcionarsko društvo Infrastruktura železnice Srbije – investitor.

„Taj infrastrukturni projekat očigledno je neadekvatno odrađen, a utrošena sredstva su mnogo veća od planiranih i prvobitno ugovorenih. Po članu 2. i 3. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, Tužilaštvo za organizovani kriminal je, između ostalog, nadležno za određena krivična dela protiv službene dužnosti i privrede, kada vrednost imovinske koristi prelazi 200 miliona dinara (1,7 miliona evra) ili vrednost javne nabavke prelazi 800 miliona dinara (6,8 miliona evra) ili kada je okrivljeni službeno ili odgovorno lice koje vrši funkciju na osnovu izbora, imenovanja ili postavljenja od strane Narodne Skupštne, Vlade ili Predsednika Republike“, navodi Bajović razloge zbog kojih je Tužilaštvo za organizovani kriminal od početka trebalo da se bavi slučajem pada nadstrešnice.

Ona ističe da joj je nelogično da tužilaštvu, koje je dužno da štiti javni interes, od samog starta nije bilo makar sumnjivo da se radi o određenim zloupotrebama i to na osnovu višestruko uvećavane cene radova i (ne)kompetentnosti izvođača i podizvođača koji su dobijali ovakve poslove.

„Čini se da je dodeljivanje predmeta u nadležnost Tužilaštva za organizovani kriminal isključivo rezultat pritiska javnosti i studentskih blokada“, kaže Bajović.

‘Sad su tužiocima ruke odvezane’

Beogradski advokat Aleksandar Olenik slaže se da je odmah nakon pada nadstrešnice Više javno tužilaštvo u Novom Sadu „potpuno bez razloga započelo istragu o opštoj nadležnosti, ne uključujući ni korupciju ni organizovani kriminal“.

Podseća da je istraga koja je trajala tri meseca postavljena tako da ispituje eventualna krivična dela koja se odnose samo na izgradnju Železničke stanice u Novom Sadu bez praćenja tokova novca i da je pritisak javnosti, pre svega studenata, bio toliko velik da je odlučeno da se istragom bavi Tužilaštvo za organizovani kriminal.

„Više javno tužilaštvo u Novom Sadu je najpre prebacilo istragu na svoje Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije, uz zvanično objašnjenje da je to učinjeno zbog pritiska javnosti, što je bruka i sramota, jer Više javno tužilaštvo ne sme ništa da radi pod pritiskom javnosti, nego po Ustavu i zakonu“, ocenio je Olenik.

Navodi i da je tim preuzimanjem Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije „verovatno počelo da prati i tokove novca“ u slučaju radova na Železničkoj stanici u Novom Sadu.

Ipak, naglašava Olenik, pritisak javnosti se nije smanjio ni nakon toga, već je suprotno nadanjima vlasti nastavio da raste.

„Onda je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio nešto što je ostalo prilično neprimećeno: ‘Sad su tužiocima ruke odvezane’. Naravno, bez odgovora je ostalo pitanje ko je uopšte vezao ruke tužiocima, ali je indikativno da je nakon te Vučićeve rečenice Tužilaštvo za organizovani kriminal preuzelo istragu od Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije”, kaže Olenik.

Veoma zanimljiva situacija, i pravno i politički

Uz ocenu da je to „veoma zanimljiva situacija, i pravno i politički“, Olenik ukazuje na to da je vrhovna javna tužiteljka Zagorka Dolovac – koja među oponentima i kritičarima Aleksandra Vučića važi za eksponent režima – nadređena i Višem javnom tužilaštvu u Novom Sadu i Posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije, ali nije nadležna Tužilaštvu za organizovani kriminal.

„Umesto da je Tužilaštvo za organizovani kriminal odmah po padu nadstrešnice preuzelo istragu, čime bi istraga bila van domašaja Zagorke Dolovac, ona posle tri meseca, zajedno sa predmetom u Tužilaštvo za organizovani kriminal šalje i tužioca Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije, koji je pod njenom direktnom kontrolom i koji će u Tužilaštvu za organizovani kriminal nastaviti istragu“, objašnjava Olenik.

Iako Dolovac na to formalno ima pravo, Olenik ističe da „nema nikakve potrebe“ da nekoga iz Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije pošaljete u Tužilaštvo za organizovani kriminal.

„To tumačim time što Dolovac želi da ima aktivnu ulogu u tom postupku, da Tužilaštvo za organizovani kriminal ne bude samostalno, i da Dolovac, ako ništa drugo, stalno ima uvid u to što se dešava sa istragom. Ne postoji nijedan pravni razlog da se bilo koji tužilac iz Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije zajedno sa predmetom prebacuje u Tužilaštvo za organizovani kriminal. To tužilaštvo je najbolje opremljeno i ima najiskusnije tužioce, i njima niko ne treba kao pomoć“, kaže Olenik.

Prema njegovim saznanjima, do sada nije bilo takvih slučajeva, prebacivanja tužioca zajedno sa predmetom, što je za njega „indikacija da Dolovac želi da ima ulogu koju po zakonu ne bi trebalo da ima“.

„To govori o daljoj politizaciji Tužilaštva za organizovani kriminal i nespremnosti političke, izvršne vlasti da dopusti tom tužilaštvu da radi svoj posao. Niko ne zna kako će sarađivati tužilac za organizovani kriminal i taj tužilac iz Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije“, ocenjuje Olenik.

Taj tužilac koji bi, prema pisanju beogradskih medija, trebalo da nadalje vodi istragu o padu nadstrešnice u Novom Sadu i eventualnoj korupciji, trebalo bi da bude Aleksandar Barac, koga je beogradski advokat Ivan Ninić u nekoliko navrata nazvao „tužiocem lojalistom“, koji je pod direktnim uticajem Zagorke Dolovac.

Počela serija hapšenja u drugim slučajevima

Profesorka prava Vesna Rakić Vodinelić tvrdi da Barac kao tužilac Posebnog odeljenja za korupciju ne može da vodi postupak pred Tužilaštvom za organizovani kriminal.

„Ne mogu da kažem da li je Barac poslat radi kontrole, ali to ne mogu ni da isključim, to bi bilo sasvim razumljivo sa stanovišta vrhovne javne tužiteljke Zagorke Dolovac. Ti navodi su verovatni, ne mogu da tvrdim da su istiniti, ali da to liči na Dolovac – liči“, kaže Rakić Vodinelić.

Uporedo sa prebacivanjem istrage o padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu u Tužilaštvo za organizovani kriminal, u Srbiji je počela i serija hapšenja ljudi osumnjičenih za korupciju u nekim drugim slučajevima.

Među privedenima su i nekadašnji direktor Elektroprivrede Srbije Milorad Grčić, nekadašnja gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski i biznismen Aleksandar Papić.

U vreme dok je bio Grčić direktor Elektroprivrede Srbije, tačnije krajem decembra 2021. godine, to preduzeće doživelo je masivnu havariju, jer su peći termoelektrana umesto ugljem „hranjene“ blatom. Energetski sistem Srbije bio je na kolenima, pa je Srbija morala da uveze struju u vrednosti od čak 1,5 milijarde evra. Uprkos tome, Grčiću se, sada kada je osumnjičen za korupciju, na teret stavlja da je malverzacijama oštetio Elektroprivredu Srbije za tek nešto više od 100 miliona dinara, odnosno za gotovo 850.000 evra.

Aleksandar Papić je, takođe, osumnjičen za  malverzacije u Elektroprivredi Srbije, i to zbog toga što je firma čiji je vlasnik dobijala poslove na tenderima, a u dogovoru sa Grčićem. Naknadno je osumnjičen i da je prodao devet skupocenih automobila vrednih više od 700.000 evra, koji nisu bili njegovi, već u vlasništvu jedne rent-a-car agencije iz Beograda.

Dragana Sotirovski je osumnjičena da je iskoristila svoj službeni položaj i angažovala firme za različite građevinske radove u Nišu, tako što je primenjivala odredbe Zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, a ne primenjujući Zakon o javnim nabavkama, iako se u navedenim situacijama nije radilo o vanrednim situacijama, već o investicionom održavanju.

Uz njih, u toj pompezno najavljenoj borbi protiv korupcije uhapšeno je i nekoliko desetina poljoprivrednika, medicinskih sestara, knjigovođa i osoba osumnjičenih za pomaganje, ali su svi oni po pravilu vrlo malo i nikako poznati javnosti.

Skretanje pažnje sa gorućih problema

Profesorka krivičnog prava Vanja Bajović kaže da bi „volela da nije u pravu“, ali da joj, poučena ranijim iskustvima, „odlučna ‘borba protiv korupcije’ i serija hapšenja poslednjih dana više liči na marketinški trik osmišljen da umiri usplamsalu i prilično besnu javnost“.

„Setimo se samo ranijih slučajeva – koliko smo puta gledali spektakularna hapšenja sa kamerama, uz dramatične naslove, da bi ti isti slučajevi kasnije završavali u tišini, zastarelošću ili oslobađajućim presudama“, kaže Bajović.

Ona ističe da u mnogim situacijama takva hapšenja služe da se skrene pažnja sa gorućih problema, bilo da se radi o ekonomskim krizama, aferama koje potresaju vlast ili nezadovoljstvu građana.

„Pored toga, postavlja se i pitanje kriterijuma po kojima se određena lica ‘hapse’? Uvek se hapse pojedinci koji su ‘potrošni’ ili više nisu politički korisni, dok se istovremeno zataškavaju afere koje vode ka vrhu vlasti. Prava borba protiv korupcije mora biti sistemska i nepristrasna, a ne selektivna i vođena političkim interesima“, naglašava Bajović.

Prema njenim rečima, odlučne borbe protiv korupcije „nema bez primene Zakona o oduzimanju imovine“ i zaključuje da ne zna da je ikome od uhapšenih funkcionera oduzeta imovina, makar privremeno, do donošenja pravnosnažne presude.

‘Ide na masovnost, a ne na osnovne generatore korupcije’

Masovna hapšenja optuženih za korupciju, i to uglavnom anonimnih, profesorka prava Vesna Rakić Vodinelić ilustruje narodnom poslovicom.

„Poslovica ‘Riba smrdi od glave, ali se čisti od repa’ vrlo dobro odslikava ovu situaciju. Čini mi se da su promakle mnoge ‘ajkule’, a da li će istrage doći i do njih ne znam, ali sumnjam. Hapse se ljudi za koje su postojale nekakve prijave ili dojave, i ne znam koliko su ih tužioci ispitali. U toj borbi protiv korupcije se ide na masovnost, a ne na osnovne generatore korupcije, što su u Srbiji najviši državni funkcioneri i njihova rodbina“, kaže Rakić Vodinelić.

Kao primere navodi slučaj jedne potpuno anonimne lekarke na Vojno-medicinskoj akademiji i nekadašnjeg ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Gorana Vesića. Toj lekarki je na teret stavljeno da je navodno naplaćivala lekarske usluge koje se ne naplaćuju, i to van radnog vremena, zbog čega joj je određen pritvor do 30 dana. Istovremeno, Vesiću koji je bio ministar u vreme pada nadstrešnice pritvor je ukinut i on se brani sa slobode.

„Vesićeve mogućnosti za uznemirenje javnosti, bekstvo i uticaj na svedoke, što su razlozi za određivanje pritvora, mnogo su veće od mogućnosti jedne lekarke. Ti primeri su dokaz da je ta ‘borba protiv korupcije’ veoma selektivna. Pitam se ko će uopšte izaći pred sud, ko će biti osuđen, a ko oslobođen i koliku štetu će trpeti državni budžet jer su se ljudi neosnovano nalazili u pritvoru“, zaključila je Rakić Vodinelić.