Rakić-Vodinelić: EXPO u Beogradu je potencijalna ‘pljačka vijeka’ – i nije jedini

Poslanici opozicionih stranaka krajem novembra su predložili da Skupština Srbije raspravlja o padu nadstrešnice netom rekonstruisane Železničke stanice. Nadstrešnica je, podsetimo, ubila 15-oro ljudi. Predložili su opozicionari i da se formira anketni odbor koji bi utvrdio odgovornost za tragediju, koja se desila 1. novembra 2024. godine i koja je bila povod za višemesečne masovne proteste studenata, srednjoškolaca i drugih građana širom zemlje. Predlozi nisu prošli, a sednica će biti upamćena po nizu incidenata, pa i fizičkim obračunima između opozicionih i poslanika vladajuće koalicije.

Grupa univerzitetskih profesora, naučnika i eksperata odlučila je u međuvremenu da formira nezavisni anketni odbor, odnosno neformalno telo koje će utvrditi odgovornost za tragediju i analizirati sve okolnosti koje su dovele do nje, a na osnovu dostupnih dokumenata i informacija. Slučaj se tretira iz različitih uglova, pa odbor ima četiri potkomisije – za građevinska, pravna, ekonomsko-finansijska i medijska pitanja.

„U situaciji u kojoj institucije ne obavljaju svoj posao, mi građani Srbije, takođe nosioci suverenosti, stručni u oblastima prava, građevine, ekonomije, medija, odlučili smo da se organizujemo u Anketnu komisiju“, rekao je Tanasije Marinković, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu i član komisije na nedavnoj prezentaciji tog tela.

Poznata beogradska profesorka prava Vesna Rakić-Vodinelić članica je pravnog pododbora. Analizirala je širi pravni okvir koji je prouzročio tragediju, kao i pravne manjkavosti ili propuste koje mogu da dovedu do sličnih nesreća u budućnosti, uglavnom usled nedostatka valjanih procedura i transparentnosti procesa. Dakako, nedostatak kvalitetnih procedura i transparentnosti je direktno vezan za koruptivne radnje – odnosno, korupcija je, kako se pokazuje, postala opasna po život.

• Do kojih je do sada zaključaka anketni odbor došao kada je reč o pravnim, proceduralnim i drugim problemima u kontekstu rekonstrukcije Železničke stanice u Novom Sadu?

– Naročito od 2014. godine, sve je više elemenata u zakonodavnom okviru kojima se narušava ne samo pravna već i stvarna sigurnost građana. Normativni okvir je postao nepredvidiv, što je rezultiralo samovoljom u odabiru izvođača radova na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Izvršena je deregulacija građevinskih propisa podzakonskim aktima, kao što su pravilnici nadležnog ministarstva, i to nasuprot pravilima građevinske profesije. Privilegovan je privatni profitni i stranački interes na štetu javnog. Ovakvi trendovi suprotni su praksi evropskih institucija o bezbednosti građana u javnim objektima i na javnim prostorima, praksi koju je definisao Evropski sud za ljudska prava o obavezama države u oblasti zaštite prava na život građana.

Bilo je razumno očekivati da će pravni okvir posle tragedije u Novom Sadu biti pooštren i snabdeven pouzdanijim instrumentima kontrole. Na žalost, pred očima javnosti odigrava se potpuno suprotan proces. Vlada je uputila Skupštini predloge zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji i Zakona o EXPO 2027, kojima se nepredvidivost, deregulacija i neprofesionalnost građevinske dokumentacije pojačavaju, a privatni interesi još više dominiraju nad javnim.

• EXPO-u ćemo se kasnije vratiti, jer je to veoma važna tema. Da li imate pristup potrebnim dokumentima vezanim za rekonstrukciju stanice i da li Vam građani dostavljaju dodatne kvalitetne informacije?

– Dokumentacija koja je objavljeno na sajtovima državnih organa u ovom trenutku je glavni izvor saznanja za Anketnu komisiju. S obzirom na njenu obimnost, još ima mnogo posla na klasifikaciji i na odvajanju relevantnih dokumenata od onih drugih. Dobili smo, u međuvremenu, vredne informacije i od građana o praksi izdavanja građevinskih i upotrebnih dozvola. Ta praksa u bitnim elementima neretko odstupa od normativne.

• Može li se reći da ni postojeće neadekvatne procedure nisu poštovane u slučaju rekonstrukcije stanice, što u cilju ubrzavanja procesa rekonstrukcije, što zbog koruptivnih radnji? Odnosno, da li vlast uopšte može da ispuni zahteve studenata koji se odnose na objavljivanje svih dokumenata?

– Procedure su, kako rekoh, bile zakonski ublažene, a nadležnosti su postale neodređene. Na primer, pojam „rekonstrukcije građevinskih objekata“ je promenjen tako što se, umesto jasnog inženjerskog opisa da su to radovi koji utiču na stabilnost i sigurnost objekta, uvodi neodređena definiciji po kojoj su to radovi kojima se utiče na ispunjavanje osnovnih zahteva za objekat. Praktično, to je develo do toga da više nije obavezno proveravati statičke elemente rekonstrukcije. Rekonstrukcija nadstrešnice nije bila predviđena prvobitnim, nego tek kasnijim projektom. Zakonske promene ovlastile su ministra da daje licence za izvođače umesto do tada nadležne komore, a to je uticalo da jedan politički organ, a ne struka ocenjuje ko može da izvodi radove.

Jedna od prvih javno objavljenih naznaka da je bilo zahteva za ubrzanjem radova proističe iz izjave jedne od osumnjičenih – državne sekretarke u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i njenog dopisa kineskom izvođaču. Takođe, objavljena je sadržina prepiske o starim železničkim stanicama na potezu Novi Sad – Subotica, a iz dopisa kineskog izvođača iz 2023, proističe da će deonica Novi Sad – Subotica biti završena do kraja 2024. godine „u skladu sa željama i zahtevima Njegove ekselencije predsednika Vučića i Vlade Srbije“.

• Stiče li se utisak da su neki od dokumenata antidatirani, odnosno naknadno napravljeni, da bi se ispunjavali zahtevi studenata i javnosti? Da li se i ovde može govoriti o krivičnom delu?

– Do danas Anketna komisija je utvrdila sledeće: prvo, da postoje razlike u vremenu upisa u građevinske dnevnike određenih situacija, između kineskog izvođača i podizvođača „Starting“, kao i da postoje razlike u opisu izvedenih radova, iz čega se zaključuje da postoji sumnja i u verodostojnost ovih zapisa, kao i u vreme kada su nastali. Da li u tome ima elemenata krivičnog dela – time će se, pored ostalog, baviti podgrupa za krivično pravo Anketne komisije.

• Neki tvrde da je rekonstrukcija Železničke stanice zapravo samo primer kako se rade veliki građevinski poslovi u Srbiji, te da bi rasklapanje ovog slučaja do kraja rasklopilo i vlast koju personifikuje ‘predmetna institucija’, kako studenti nazivaju Aleksandra Vučića?

– Pad nadstrešnice u Novom Sadu imao je masovne tragične posledice i katarzično otrežnjujuće dejstvo na društvo u Srbiji, zato što je pokazao nesigurnost slučajnog prolaska građana kroz jedan objekat koji je namenjen upotrebi svih. Iza javnih objekata stoji država i zato je prirodno da se ona, kao i autokrata koji „izražava državno jedinstvo“, smatraju bar moralno i politički odgovornim za tragediju. I objekti koje je država licencirala, kao što je starački dom u blizini Barajeva, u kojem su izgoreli nemoćni ljudi, pokazali su nesigurnost i izazvali nepoverenje visokog stepena. Nevolja je u tome što mi, građani reagujemo tek naknadno, kad se tragedija dogodi. Ali, država je nešto drugo. Ona mora da prevenira tragedije. Bezbednost i korupcija imaju zajednički ključni pojam – prevenciju. Kad je o građenju reč, nije dovoljno imati adekvatno zakonodavstvo, mora postojati praktična, pouzdana i profesionalna kontrola, a korupcija se mora svesti na društveno podnošljivu meru. Ta mera je pređena onda kad se izgubi ljudski život.

„Rasklapanje“ slučaja „nadstrešnica“ bi bilo efikasno onda kada bi se sudski nepristrano i profesionalno razrešilo. Međutim, za sada u javnotužilačkoj fazi, neubedljivo upućivanje dokumenata u Tužilaštvo za organizovani kriminal, a da još nema vesti o postojanju tužilačkog predmeta i potencijalnih okrivljenih – ne obećava mnogo.

• Da li je ova anketna komisija primer kako bi moglo posle eventualne promene vlasti da se – naravno, uz nezavisan rad pravosuđa – obračunava sa ogromnim kriminalnim nasleđem? U kojoj meri bi se u Srbiji morale primeniti metode tranzicione pravde, s obzirom na monumentalnost korupcije?

– Komisija je nastala kao posledica odbijanja naprednjačke većine u parlamentu da formira skupštinsku anketnu komisiju za istraživanje okolnosti rušenja nadstrešnice. Ona nema ni svojstva ni ovlašćenja lustracionog organa. O tranzicionoj pravdi može biti reči tek po promeni ne samo režima nego i političkog sistema, onda kada vladavina prava ne bude samo ustavni termin, već životna činjenica.

No, u pravu ste, za svođenje masovne korupcije na društveno podnošljivu meru – a to je standard – u našem slučaju nije dovoljno tradicionalno opšte i posebno pravosuđe, čak ni kad bi zaista bilo nezavisno, potrebne su razne metode tzv. tranzicione pravde – od lustracije, preko državno organizovanog obeštećenja žrtava, do regresa države prema onim državnim funkcionerima koji su preduzimali koruptivne radnje, najzad i do rekonstrukcije raznih vrsta službi bezbednosti u Srbiji. Kao što je poznato, veoma malo od metoda tranzicione pravde primenjeno je posle sloma Miloševićevog režima 2000. godine, a i ono što je primenjeno, recimo rehabilitacija, izvrglo se u svoju suprotnost – u pokušaj revizije istorije.

• Spomenuli ste veliki i preskupi projekat EXPO 2027. godine, koji će Srbiju koštati milijarde evra. Kako ste nedavno govorili na konferenciji za novinare, ionako nedovoljna proceduralna zaštita prilikom gradnje kapitalnih objekata dodatno je smanjena, zahvaljujući postojećim zakonima i njenim predloženim izmenama. Koje osnovne probleme vidite u ovom slučaju? Uzgred, odakle tako velika razlika u proceni cene EXPO-a? Sam Vučić je prošle godine rekao da će vrednost ovog projekat iznositi 18 milijardi evra, a sada se odjednom pojavljuje oficijelna cifra od ‘samo’ 1,29 milijardi?

– Najavljene izmene i dopune Zakona o projektovanju i izgradnji, zajedno sa zakonodavstvom i uredbama o EXPO (Zakon o posebnim postupcima radi realizacije međunarodne specijalizovane izložbe EXPO BELGRADE 2027 i najavljene izmene i dopune ovog zakona – prim. aut.), pored toga što izgradnju tzv. kapitalnih objekata čine nesigurnom, nepredvidivom, potencijalno koruptivnom, u nekim elementima i neustavnom – pokazuju i nešto što bih nazvala metastazom zloupotrebe pravno neodređenih pojmova. Prostor EXPO nije samo područje koje je prvobitno određeno za ovu izložbu. To područje metastazira, danas je tri puta veće od prvobitnog, „stiglo“ je i do Bloka 45 na Novom Beogradu, a na osnovu odredbe Zakona o EXPO da se područjem ove izložbe smatraju svi tereni i objektni koji su „u funkciji“ izložbe. Dakle, područje EXPO može obuhvatiti teritoriju Srbije u celini. Radi se, dakle, o području EXPO u užem i u širem smislu.

Razlike u milijardama koje pominjete mogu se pripisati razlikama u području na kome će se EXPO stvarno odvijati, i onog koje bi imalo kad se uzme u obzir neodređeni „funkcionalni“ faktor, koji bi obuhvatio, na primer i akvarijum i delfinarijum o kojima je u jednoj prilici govorio, za to nenadležni – da li je to uopšte potrebno naglasiti – predsednik Republike. Neodređenost prostora korespondira sa velikim rasponom milijardi kojima državni funkcioneri barataju u javnosti. Ta neodređenost je, dakako, korisna za njih, a višestruko štetna za građane – kako zbog povećanog ugrožavanja bezbednosti, tako i zbog umnožavanja izvora potencijalne korupcije.

• Koje su osnovne razlike između opšteg režima građenja po Zakonu o planiranju i izgradnji EXPO lex specialisa?

– Razlike između opšeg režima građenja po Zakonu o planiranju i izgradnji i specijalnog, po Zakonu o EXPO i predlogu o njegovim izmenama i dopunama izazvane su potrebama brzine na račun bezbednosti objekata i profesionalnosti gradnje. Isključene su javne nabavke, a one su koliko-toliko garantija transparentnosti. Eksproprijacija zemljišta i zgrada vrši se po skraćenom postupku, koji može ugroziti položaj vlasnika eksproprisanog zemljišta i zgrada, rokovi za uvid u prostorne planove su skraćeni do mere koja taj uvid svodi na formalnost umesto da se njime da prilika građanima da stave primedbe. Pored toga, postupci izdavanja građevinskih i upotrebnih dozvola ostaju bez redovnih garantija sigurnosti objekata, uvedene su privremene dozvole, čije vreme nije kratko – iznosi dve godine. Više nisu potrebni projekti za građevinsku dozvolu, niti projekat za izvođenje radova, sigurnost ne garantuje državna Reviziona komisija, izuzev za neke složenije objekte, već komisija koju formira investitor… Time je uspostavljen provizorijum kao da su svi objekti samo privremeni i služe izlaganju. A nisu, jer EXPO obuhvata stadion, stambene komplekse, izgradnju prilaznih puteva i „atrakcije“, npr. akvarijum… I, ima toga još.

• Da li se, na osnovu svega rečenog, može sumnjati da će se EXPO 2027 pretvoriti u ‘pljačku veka’?

– Ovako kako je predviđen, EXPO ima potencijal za „pljačku veka“. Ali ima i ozbiljnu konkurenciju – npr. Beograd na vodi, ekstrakciju litijuma i drugih rudnih rezervi Srbije, koji su na agendi ove vlasti. A tek smo na četvrtini ovog stoleća.