Neumitno zaostajanje Rusije: Tehnologija iz prošlosti za budućnost

Ruska agresija na Ukrajinu, koja traje praktično već tri godine, do sada je postigla samo delimične ili nikakve rezultate – u zavisnosti da li se posmatra iz Kijeva ili Moskve. Ono što je očigledno je da praktično nijedan od ciljeva „specijalne vojne operacije“, koje je odmah nakon početka agresije proklamovao i sam Vladimir Putin – nije ostvaren.

Razlozi i ideologija iza agresije su se vremenom menjali, pa se od „zaštite ruskog stanovništva u Ukrajini“ danas stiglo do prostog zauzimanja što više teritorije, koja bi se (jednog dana) mogla „legalizovati“ putem nekih međunarodnih pregovora i dogovora, te kasnije pripojiti samoj Ruskoj Federaciji.

Sa druge strane, agresija na Ukrajinu ima jasno vidljive ekonomske posledice u međunarodnim okvirima – od nestabilnosti na tržištu energenata do povlačenja više od 1.000 američkih i evropskih korporacija i velikih kompanija iz različitih sektora ruske privrede.

Google i Kremlj na suprotnim stranama

Nekoliko meseci nakon početka agresije, rusko tržište mobilnih aplikacija dobilo je novu onlajn prodavnicu, kao pandan Google Play usluzi. Prodavnica nazvana RuStore ima prema zvaničnoj stranici preko 4.000 aplikacija i gotovo sedam miliona korisnika. Akcenat je, naravno, na „domaćim“ aplikacijama ruskih softverskih kompanija i programera, koje se najvećim delom i koriste samo za usluge unutar zemlje. Ipak, odmah po učitavanju aplikacije, primetan je logo ruskog Ministarstva finansija, što ukazuje da Kremlj na ovaj ili onaj način „filtrira“ same aplikacije, njihov sadržaj (digital content), te internet usluge koje one omogućavaju.

To je i logičan sled događaja nakon što je američki tehnološki gigant Google odmah nakon početka agresije na Ukrajinu počeo sa gašenjem svojih usluga u Rusiji, a u potpunosti napustio ovo tržište u oktobru 2023. Zapravo, ruski sudovi su proglasili i bankrot podružnice kompanije Google, a iako se više nije moguće oglašavati na Google platformama i aplikacijama, sam Android operativni sistem za smartfone i tablete, te Chrome OS za laptopove funkcioniše – za sada. Da li će se Google odlučiti i na potpunu obustavu podrške i usluga u Rusiji ostaje da se vidi, ali je izvesno da će popularne usluge poput Gmaila ili Maps navigacije nastaviti da funkcionišu.

Iako je Kremlj još krajem 2022. spekulisao i o potpunoj zabrani Microsoft Windows i Google operativnih sistema, to se nije dogodilo, verovatno zbog njihove izuzetno široke rasprostranjenosti među građanima.

Kremlj i Google takođe „ratuju“ i na polju video usluga i servisa YouTube. Naime, ruski sud je naredio Googleu da plati visoke kazne zbog blokiranja brojnih ruskih kanala na YouTubeu, među kojima su i mnogi državno-propagandni kanali. Google zbog bankrota svoje podružnice to nije učinio, a ukupna suma je do danas prevazišla i ukupnu vrednost svetske ekonomije, te sasvim sigurno nikada neće ni biti plaćena.

Linux kao alternativa

Kremlj je još pre tri godine samouvereno isticao da nimalo ne zavisi od zapadnih softverskih i hardverskih kompanija, te da sve može nadoknaditi „domaćim znanjem i međunarodnim prijateljima“. Ti „prijatelji“ su sasvim sigurno na prvom mestu Kina, te donekle Indija, koje su kao članice BRICS-a postale i glavni izvor za kupovinu novih tehnologija.

Moskva je bila veoma sigurna i u prelazak velikog broja korisnika Windows, Mac OS i Chrome OS operativnih sistema na domaće razvijeni Astra Linux operativni sistem. Inicijalno razvijan kao „softverska grana“ (software fork) poznatijeg i raširenijeg Debian Linuxa sa „temeljnom“ verzijom 2.1 do novije verzije 5, Astra Linux je prilagođen prvenstveno ruskom Ministarstvu odbrane, te ruskim državnim kompanijama i javnom sektoru.

Budući da postoji na hiljade programskih paketa za Debian Linux, to u praksi znači da se i ruski Astra Linux relativno lako može prilagoditi za najrazličitije namene. Većina ovih softvera je i besplatna, te „otvorenog koda“ (open source), te se lako može preuzeti sa interneta. Neki ruski izvori na mreži Reddit tvrde da Astra Linux ima više od 25 miliona korisnika, dok drugi tvrde da je to zapravo ukupni broj preuzimanja i instalacija, a ne stvarni broj korisnika. Ono što je sigurno je da se ovaj operativni sistem masovno koristi u državnoj upravi, a njegovi delovi se često mogu videti na ekranima prilikom konferencija za štampu u Kremlju.

Ipak, Astra Linux zbog svojih specifičnih izmena u svom „temelju“ (OS Kernel) nema podršku za nove procesore iz AMD-a ili Nvidia, kao ni za brojne nove softvere i video igre. To je donekle izbegnuto u Rosa Linux operativnom sistemu kojeg razvija ruska kompanija NTC IT ROSA, a koji ima podršku za američki Steam servis za preuzimanje igara. Postoji čak i Rosa Enterprise verzija, namenjena kompanijama, koja je kompatibilna sa Red Hat Linux rešenjima.

‘Tehnološki šverc’

Veliki broj međunarodnih sankcija SAD-a i EU, zaplene imovine ruskih oligarha povezanih sa Kremljom, te povlačenje zapadnih kompanija ne znače i da je Kremlj „ostao usamljen“. Moskva, u suštini, može neometano od Kine kupovati sve njihove tehnološke proizvode, čipove, softvere i različite usluge.

Kineski gigant na polju smartfona i kućne elektronike Xiaomi među prvima je iskoristio (zvanični) izlazak Applea, Microsofta i drugih američkih tehnoloških giganata, pa tako njegovi smartfoni sada zauzimaju gotovo trećinu ukupne prodaje u Ruskoj Federaciji, dok ostatak čine drugi kineski brendovi kao što su Huawei i Nubia. To ipak ne znači da se unutar Rusije ne može kupiti i novi Apple iPhone 15 (pa čak i najnoviji iPhone 16), ali po cenama za 50 do 100 odsto više od cene u SAD-u i EU. „Sankcionisani“ smartfoni u Rusiju stižu preko lanca ćerki-kompanija u Kini, Vijetnamu i Kazahstanu.

Sve to ne odnosi se samo na smartfone i laptopove. Putem tog „tehnološkog šverca“ za pripadnike ruske elite stižu i novi evropski luksuzni automobili – uz 30-ak odsto veće cene. Tako se na ruskim onlajn auto-prodavnicama nude novi nemački luksuzni terenci i limuzine za 80 do 100 hiljada eura, iako su cene istih modela u EU uglavnom 20-ak hiljada eura niže.

U „tehnološki šverc“ su uključene i ruske obaveštajne službe, pre svega kako bi se nadomestio nedostatak tzv. dual-use (dvostruka namena) mikrokontrolera i čipova, te specijalnih FPGA čipova koji se mogu programirati za najrazličitije namene, a najčešće se koriste u avionima, helikopterima i bespilotnim letelicama.

Krajem 2022. godine otkrivena je međunarodna operacija „Serniya“ kojom su rukovodili ruski obaveštajci iz službe FSB. Cilj je bio stvaranje međunarodnog lanca kompanija u prijateljskim zemljama u Aziji i na Bliskom istoku, sa krajnjim ciljem nabavke specijalizovanih čipova i elektronske opreme koja se prevashodno koristi u vojnim avionima, te za navigaciju u balističkim projektilima.