TikTok i DeepSeek – diplomatski i ekonomski ‘test’ odnosa SAD-a i Kine

Iako je Donald Trump tokom svog prvog mandata u Beloj kući, te u svojoj kampanji za reizbor, konstantno označavao Kinu kao najvećeg globalnog rivala SAD-u, a njihove tehnološke kompanije optuživao za špijunažu američkih građana i kompanija, naprasno je promenio svoje stavove.

Nije Trump to učinio povodom pitanja Tajvana, kojeg Kina smatra svojom teritorijom, a zvanični Vašington godinama obećava Tajpeju vojnu pomoć u slučaju kineske invazije. U pitanju je bila, naizgled trivijalna, aplikacija i društvena mreža TikTok.

Ova je mreža u poslednjih pet godina bila (i ostala) onlajn usluga sa najvećim dnevnim rastom broja korisnika, pa je tako trenutno širom sveta koristi gotovo milijardu korisnika, od čega blizu 170 miliona samo u SAD-u.

TikTok je počeo sa radom u vreme početka prvog Trumpovog mandata, 2017. godine, a nakon nekoliko godina je doživeo ogromnu popularnost zbog svojih mogućnosti dodavanja muzike popularnih svetskih izvođača na kratke video zapise. Ubrzo su i druge društvene mreže počele da kopiraju ovaj vid sadržaja, poput Shortsa na servisu YouTube, te različitih vidova Story zapisa na Facebooku i Instagramu.

Uprkos tome, TikTok je godinu za godinom rastao, a u međuvremenu je nastala i čitava nova generacija kreatora digitalnih onlajn sadržaja, popularno nazvanih “tiktokerima”. Neki od njih, posebno u SAD-u, vremenom su stvorili svoje naloge sa desetinama miliona pratilaca, te postali prave globalne zvezde, baš poput onih iz sveta muzike, filma i sporta. To su primetile i brojne reklamne agencije, te je tako TikTok postao i neka vrsta oglasne table interneta, a video klipovi sa ove mreže su često ponovo postavljani na konkurentske aplikacije.

Žive od kreiranja sadržaja za društvene mreže

U SAD-u gotovo 1,2 miliona ljudi živi prvenstveno od kreiranja sadržaja za društvene mreže, na prvom mestu za TikTok, a slično je i u EU, gde se tamošnji influenseri oslanjaju na video sadržaje koje plasiraju na više mreža u isto vreme.

TikTok je postao i veoma bitna platforma za vođenje političkih kampanja. Sam Trump je prošle godine pokrenuo i svoj zvanični nalog, iako su njegovi govori na toj mreži već objavljivani milionima puta.

Francuski predsednik Emmanuel Macron na toj mreži ima gotovo pet miliona pratilaca, dok Francusku vladu na zvaničnom nalogu prati oko 124.000 ljudi. Premijerka Italije Giorgia Meloni putem svog zvaničnog TikTok naloga komunicira sa gotovo 2,2 miliona ljudi, a na mreži je prisutan i predsednik Čilea Gabriel Boric te predsednik Brazila Lula da Silva.

Zabranama do političkih ciljeva

Zabrana rada aplikacije TikTok u SAD-u, koja je postala zvanična samo dan pre inauguracije Trumpa, zapravo je kraj dugogodišnjeg komplikovanog sudskog procesa. Inicijator te zabrane je (ironično) bio sam Donald Trump, i to 2019. godine, za vreme svojeg prvog mandata. Pre šest godina američka obaveštajna zajednica je tadašnjem Kongresu i Beloj kući saopštila da smatra da se TikTok koristi kao “kinesko sajber oružje za špijunažu građana”, od njihovih navika na internetu, sve do lokacija i svakodnevnih aktivnosti.

Iako je ByteDance, kompanija koja stoji iza samog TikToka (i čitavog niza drugih aplikacija) registrovana u Hong Kongu, a ima svoje servere u SAD-u i Evropi, ona ipak podleže izuzetno strogom kineskom Zakonu o digitalnom suverenitetu, koji navodi da sve tehnološke kompanije u Kini moraju sarađivati sa zvaničnim Pekingom, ako se to od njih zatraži. (ByteDance unutar Kine ima i aplikaciju digitalnog dvojnika (digital twin) TikToka, aplikaciju pod imenom Douyin, koja je takođe izuzetno popularna i ima gotovo 700 miliona aktivnih korisnika.)

Zbog ovakvih tvrdnji američkih obaveštajnih agencija, Ministarstvo odbrane SAD-a (Pentagon) je još pre tri godine zabranilo korišćenje TikToka na službenim uređajima, a takođe je i “snažno preporučilo” zaposlenima te pripadnicima Vazduhoplovstva, Armije i Mornarice da ga ne koriste ni na privatnim uređajima, čak ni onih svojih ukućana i članova porodice.

Umiješao se Trump

Trump je samo nekoliko sati pre svoje inauguracije najavio da će “raditi sa kompanijom ByteDance na rešenju ovog pitanja”, čime je zabrana rada aplikacije odložena za barem 75 dana, te potpisao izvršnu naredbu kojom se omogućuje nastavak njenog rada. Budući da je odluka Vrhovnog suda SAD-a i dalje na snazi, to znači da se, za sada, aplikacija više ne može preuzeti i instalirati na nove uređaje ni sa Google Play, ni sa App Store prodavnica aplikacija.

Povodom toga se oglasilo i Kinesko ministarstvo spoljnih poslova. “Smatramo da se procesi prodaje kompanija ili njihovo spajanje sa drugim trebaju odvijati u skladu sa tržišnim principima”, navela je portparol Mao Ning.

Trump je tokom svoje inauguracije napomenuo da je “otvoren za sporazum 50-50”, gde bi polovina poslovanja kompanije ByteDance u SAD-u bila prodata nekom od domaćih tehnoloških giganata. Kome, to još nije jasno, a budući da se vrednost aplikacije u SAD-u procenjuje između 160 i 200 milijardi dolara, jasno je da će u trku za suvlasnika moći da se uključe samo najveći tehnološki igrači, poput kompanija Apple, Google ili Meta.

Analitičari navode i da je jedan od razloga što je Trump iznenada “promenio ploču” o statusu TikToka taj što želi da u prvoj godini svog novog mandata reši pitanje tehnološkog zaostajanja SAD-a u odnosu na Kinu, barem kada je proizvodnja smartfona, kompjutera i drugih proizvoda visoke tehnologije u pitanju. Problem kineske krađe intelektualne svojine američkih kompanija postoji bar dve decenije, ali je poslednjih godina, sa sve većom potrebom za čipovima najnovije generacije, te brzim razvojem usluga veštačke inteligencije, on postao i jedan od najvećih kamena spoticanja između dve najveće svetske ekonomije.

Status TikToka će tako narednih meseci biti i neka vrsta diplomatskog i ekonomskog “testa” između Vašingtona i Pekinga, na bazi kojeg će se rešavati i druga otvorena pitanja u sferi visokih tehnologija.

DeepSeek kao novi problem

Još jedno od otvorenih “tehnoloških pitanja” između SAD-a i Kine se pojavilo samo nekoliko dana nakon Trumpove inauguracije. Za laike potpuno neočekivano, a za stručnjake u tehnološkom svetu logičan i očekivani razvoj događaja, novi model veštačke inteligencije (AI) iz Kine, pod imenom DeepSeek, je za samo nekoliko nedelja uspeo da okrene svet interneta naglavačke.

DeepSeek je veoma sličan već postojećim uslugama veštačke inteligencije poput Chat GPT-a američke kompanije OpenAI te usluge Gemini kompanije Google. Ono što je velika prednost DeepSeek modela je da je on open source (otvorenog koda), te da se može slobodno preuzimati i koristiti u daljem razvoju drugih softvera ili čak sopstvenih AI modela na lokalnom kompjuteru, bez internet konekcije.

DeepSeek je razvijen za samo nekoliko meseci i za manje od deset miliona dolara. U poređenju, samo je kompanija Microsoft u OpenAI do sada uložila između devet i 11,3 milijardi dolara. Takođe, ovaj novi kineski AI model može da funkcioniše i na veoma jeftinom hardveru, poput malog Raspberry Pi 5 kompjutera koji košta 100-ak dolara. Sa druge strane, za razvoj drugih vrsta Ai modela potreban je veoma moćan (i skup) hardver, te najnovije grafičke kartice koje koštaju nekoliko hiljada dolara.

Ono što je, pak, privuklo najveću pažnju američkih medija, kao i zvaničnog Vašingtona i federalnih agencija, činjenica je da sama DeepSeek aplikacija, koja je trenutno na prvom mestu po broju preuzimanja na prodavnici App Store, baš kao i TikTok, prikuplja čitav niz podataka o korisniku i njegovim aktivnostima na smartfonu, te ih šalje na servere u Kinu. Iako tim programera iza DeepSeeka, baš kao i Byte Dance u slučaju TikToka, navodi da ne dele nikakve informacije sa zvaničnim Pekingom, strogi kineski zakoni o informatičkoj bezbednosti ipak bacaju sumnju na ovakve tvrdnje.

Nije to samo altruizam

U SAD-u su se, takođe, nepunu nedelju nakon pokretanja DeepSeeka već pojavili pozivi za njegovu zabranu “kao još jednog kineskog sajber oružja”. Trumpova administracija bi se u oba slučaja mogla pozvati i na do sada malo korišćeni zakon USC 18-793, gde se navodi da se “svako prikupljanje bilo kakvih informacija unutar SAD-a smatra aktom špijunaže” ili, pak, zatražiti da ove aplikacije podatke američkih korisnika čuvaju na serverima u zemlji.

Naravno, interes Trumpa i njegovog novog kabineta nije samo altruizam i briga za bezbednost podataka Amerikanaca. Reč je o stotinama milijardi dolara u narednim godinama u oblasti veštačke inteligencije, električnih automobila, novih vrsta baterija i potpuno nove generacije računara.

Trumpov novi kabinet je velikim delom sastavljen od veterana Silikonske doline, poput Elona Muska i Viveka Ramaswamya, a i njegov potpredsjednik J. D. Vance je takođe godinama bio tehnološki investitor i preduzetnik. Uspeh novih stanara Bele kuće da u dogledno vreme naprave new deal sa Pekingom ili barem stvore neki balans kada je u pitanju uvoz i izvoz visokih tehnologija, umnogome će oblikovati i globalno tehnološko i finansijsko tržište – sa TikTokom ili bez njega.