Tehnološki trendovi koji nas očekuju u 2025.

Godinu za nama su obeležili krupni politički događaji u svetu, ali i velike tehnološke novine. Može se slobodno reći i da su tehnologija i politika danas postale u potpunosti isprepletene, budući da je sektor informatike i elektronike najvredniji na svetskim berzama. Gotovo polovina od 500 stotina najvećih kompanija u svetu (Fortune 500) su iz sveta tehnologije, a u prvih 100 – čak dve trećine.

Tako su i osnivači i lideri ovih kompanija (CEO) postali globalno uticajne ličnosti. Bill Gates je možda i najpoznatiji, a danas se bavi i smanjenjem gladi u Africi, te programima vakcinacije protiv različitih bolesti. Larry Ellison, osnivač kompanije Oracle, godinama je važio za tihog milijardera, ali je u protekloj godini postao i čest gost različitih emisija i foruma. Ellison je i u poslednjih godinu dana napredovao na listi najbogatijih ljudi u svetu, pa se sada nalazi na trećem mestu, sa bogatstvom procenjenim na 210 milijardi dolara.

Elon Musk, osnivač nekoliko kompanija, od kojih je najpoznatija Tesla, za proizvodnju električnih automobila, takođe je i vlasnik društvene mreže X (nekadašnjeg Twittera). Ova mreža je odigrala ključnu ulogu na predsjedničkim izborima u SAD-u na kojima je pobedio Donald Trump. Musk je ne samo podržavao Trumpa na svojoj društvenoj mreži, već se i lično uključio u izborni proces sa svojevrsnom lutrijom – po milion dolara su dobijali pojedini srećnici, kojima je jedini uslov bio da dovedu deset novih glasača za republikance i Trumpa.

Stručnjaci i analitičari napominju da je ovo “samo najava talasa, zapravo cunamija koji dolazi”, a tiče se direktnog upliva tehnoloških milijardera u državnu i globalnu politiku. Tome doprinosi i činjenica da je pitanje proizvodnje čipova, kompjutera, pa čak i manjih elektronskih komponenti u SAD-u i EU proglašeno za strateško u domenu nacionalne odbrane, ekonomske stabilnosti i kreiranja novih radnih mesta.

Zategnuti odnosi sa Kinom zbog pitanja Tajvana postali su još zategnutiji vestima da bi Kina mogla u domaćim fabrikama čipova da osvoji novu tehnologiju proizvodnje od tri nanometara, za koju Vašington tvrdi da je zapravo ukradena američka intelektualna svojina.

Kineski giganti, kao što je SMIC su već u procesu proizvodnje novom tehnologijom od pet nanometara, sa 130 miliona tranzistora po kvadratnom milimetru, a očekuje se da već u 2025. osvoji i proizvodni proces od tri nanometara. Ovakve tehnologije su do sada bile rezervisane samo za tajvanskog giganta TSMC, južnokorejski Samsung i holandski koncern ASML, koji su svi u američkoj sferi uticaja.

‘Digitalni mozak’

Na pitanje najnovijih čipova se nadovezuje i oblast veštačke inteligencije, koju oni pokreću. Procesori za tzv. NPU (čipovi za mašinsko učenje) takođe su postali strateška tehnologija. Veštačka inteligencija je već u primeni u desetinama hiljada kompanija i proizvodnih procesa i usluga, a očekuje se da će u narednoj deceniji zameniti i do 30 odsto radne snage u mnogim privrednim oblastima. Koliki će ovaj broj ukupno biti danas je teško reći, a procene idu od 80 miliona radnika do 2030. do čitavih 350 miliona do 2035. godine.

Zamena nekih poslova veštačkom inteligencijom se već dešava u oblastima precizne proizvodnje, robotike i autoindustriji, gde je kompjuter i softver nekoliko puta precizniji od bilo kog ljudskog radnika. Trend digitalnog mozga će u nekoliko narednih godina naročito biti izražen i u oblasti usluga, posebno finansijskih, call-centara (tehničke podrške), te u turizmu.

Različite aplikacije, web sajtovi i softveri sa AI algoritmima se ne zamaraju, te su uvek spremni da pružaju informacije – 24 sata dnevno. Aplikacije za rezervisanje hotela su već danas daleko bolje i brže od ljudi, a nude čak i neprimetno povezivanje letova, smeštaja i drugih turističkih usluga.

I van fabrika i industrije, AI postaje sveprisutan. Svaki novi smartfon, tablet ili laptop već ima ugrađenu neku od AI opcija (poput Microsoft Copilot unutar Windowsa) te softver koji u svom radu koristi AI algoritme. Ovo je naročito trend u oblasti kreativnog softvera za obradu slika, video zapisa i zvuka, koji već neko vreme koriste AI da poboljšaju fotografije ili samostalno montiraju video.

Veštačka inteligencija već i sama može da stvara potpuno realistične video zapise, pa čak i kratke filmove, a u 2025. se očekuje da će usluge kao što je Sora dostići holivudski nivo realističnosti. Ovakvi softveri mogu i da koriste i likove preminulih glumaca, pa će vrlo uskoro moći oživeti Franka Sinatru ili Elvisa da glume u novim filmskim ostvarenjima.

Zakonska regulativa kasni

Veštačka inteligencija je već prisutna i u električnim automobila sa samostalnim upravljanjem (self driving). Modeli poput “Tesla Autopilot” i “Cadillac Super Cruise” već mogu da pruže vožnju, a da vozač ne drži ruke na upravljaču. U testovima se pokazalo da kompjuter može da reaguje i do tri puta brže od čoveka u opasnim situacijama u saobraćaju. Zakonska regulativa kasni za ovakvom tehnologijom, čak i u najrazvijenijim zemljama, poput većine zemalja EU.

Iako je planovima Brisela predviđeno da do 2035. godine većina automobila na putevima bude električno, sa opcijama samostalne vožnje, i dalje nedostaje zakonska regulativa u mnogim državama članicama. Za sada je čak i u najnovijim automobilima neophodno da vozač drži ruke na volanu, iako zapravo automobilom upravlja kompjuter i AI softver. Manje zemlje EU se takođe žestoko protive postepenom ukidanju vozila sa unutrašnjim sagorevanjem, pa čak i hibridnih vozila u narednoj deceniji iz razloga što jednostavno ne mogu finansijski da podrže potpuno nove automobile za većinu građana.

Desetine miliona novih električnih automobila će u narednim godinama zahtevati i potpuno novu mrežu brzih punjača pored autoputeva, za šta će biti neophodne i desetine milijardi eura novih investicija. Ova godina će svakako biti ključna kada je u pitanju veći upliv novih tehnologija u sferi ličnog prevoza, transporta i javnog prevoza, sa akcentom na masovnijem usvajanju električnih vozila. Još uvek nije u potpunosti rešeno ni pitanje reciklaže baterija iz starih ili oštećenih električnih vozila.

Ovakva reciklaža je izuzetno štetna po životnu sredinu, sa velikom količinom štetnih gasova i metala koji se tom prilikom oslobađaju. Postoje i neke najave da će ovakve fabrike biti otvarane u Rumuniji i Bugarskoj, te zemljama Zapadnog Balkana, što je malo verovatno, budući da postoji manjak stručnjaka i radne snage u ovoj oblasti.