Zelić: Neodgovorni u industriji lijekova krivi za stvaranje pojma ‘farmakomafija’

Farmacija je promenila tok civilizacije iskorenivši mnoge bolesti i izvršivši time direktan uticaj na produženje ljudskog života i njegov kvalitet. Kao i u bilo kojoj drugoj industriji, u oblasti farmacije vladaju određene zakonitosti, ali briga o zdravlju uz poštovanje etičkih normi je primarna.

Farmaceuti, kao moderni alhemičari, koriste svoje veštine za dobro, ali postoje i neslavni momenti zbog kojih je celokupan esnaf neretko etiketiran i kolokvijalno nazvan farmakomafijom. Zbog toga se postavlja pitanje ko su gospodari našeg zdravlja? Odgovor se može potražiti među koricama knjige Gorka pilula, pisca i magistra farmacije Pavla Zelića u kojoj vodi čitaoce kroz najintrigantnije periode u kojima su naučnici menjali poredak stvari, zloupotrebljavali znanje, ali i žrtvovali život radi boljitka čovečanstva.

Pavle Zelić je jedan od vodećih zdravstvenih eksperata u Srbiji i internacionalni član Francuske akademije farmaceutskih nauka. U književnu biografiju je upisao roman Peščana hronika, zbirku priča Poslednja velika avantura, kao i serijal grafičkih novela Družina Dardaneli. U ovom razgovoru Zelić je izneo niz ekskluzivnih pojedinosti o svetu farmacije.

• Koje su najsurovije zloupotrebe u prošlosti farmaceutske industrije?

– Zicer bi bilo optužiti naciste, kako u vreme kada su vladali Nemačkom i polovinom Evrope u toku Drugog svetskog rata, ili kada su nakon „denacifikacije“ 1950-ih u mnogo čemu nastavili užasavajuće prakse u pogledu ispitivanja i plasmana nazovi lekova u mirnodopsko vreme. Prvi period nam je pokazao kako izgleda masovna primena teških droga poput metamfetamina na svim slojevima društva, od domaćica i radnika u fabrikama, preko građanskog sloja, studenata i intelektualaca, sve do same nacističke vrhuške, sa Hitlerom na čelu lično. Drugi primer je mnogo podmukliji i podrazumeva namerno zanemarivanje ispitivanja bezbenosti primene leka poput talidomida, od strane bivših nacista, i to ne bilo kojih – već bliskih saradnika „anđela smrti“ – doktora Mengelea. Ti posleratni zločinci protiv čovečnosti su svesno propustili da provere sigurnost talidomida na osetljivim populacijama – konkretno trudnicama, posle čega je usledio beskrupulozni marketing tog opasnog i nedovoljno testiranog proizvoda istim tim ženama za prevenciju jutarnje mučnine – što će imati za posledicu rađanje desetina hiljada dece bez ruku i nogu. I u Srbiji imamo svetski relevantan primer – doktora Milana Zarubicu, evropskog kralja sintetičkih droga, koji je početkom 2000-ih, učinio ono o čemu je Volter Vajt iz TV serije Čista hemija mogao samo da sanja – proizvodio je ekstazi na industrijskom nivou, u sasvim legalnom proizvodnom pogonu farmakompanije koja je danju pravila lekove, a noću štancovala milione tableta droge.

Ipak, lično su mi najstrašniji falsifikovani ili lažni lekovi. Čak 700.000 ljudi, uglavnom dece u nerazvijenim zemljama godišnje umre zbog efekata, ili pre izostanka istih u slučaju kopija lekova koji bi trebalo da spašavaju živote: od malarije, tuberkuloze, difterije, tetanusa i brojnih drugih bolesti. Ali to ne čine. Jer su ih presrele kriminalne grupe, ubacile svoje falš proizvode, i broje novac dok nesrećnici koji su očekivali spas – skončavaju ne znajući šta ih je snašlo.

Proizvodnja falsifikovanih lekova se odavno dešava na industrijskom nivou – u pravim ilegalnim fabrikama rasutim širom sveta, koje su u stanju da naprave skoro savršene imitacije bilo kog leka i čine to sve masovnije – zahvatajući čak 10 odsto globalnog tržišta medikamenata, a preko 50 odsto onlajn prodaje lekova – sa ukupnom zaradom od ove kriminalne delatnosti od čak 461 milijarde dolara u 2023. godini, prema procenama SZO.

• Kako se razvijaju teorije zavere u vezi sa lekovima, odnosno njihovim delovanjem?

– To je pitanje na koje pokušavam da nađem odgovor već godinama, i jedno od mogućih tumačenja ima veze upravo sa sve dublje ukorenjenim nepoverenjem u ceo farmaceutski sektor – čemu su doprineli i brojni skandali u prošlosti, ali i veliki interes u pogledu alternativnih metoda lečenja proizvodima koji su u suštini dodaci ishrani, a reklamiraju se kao čudesna rešenja za svaki mogućih zdravstveni problem – bez dokaza. Pojedinci koji imaju direktne finansijske interese od podrivanja javno-zdravstveih mera kao što su vakcinacija su neretko originatori i superprenosioci takvih narativa. Setimo se samo bivšeg britanskog lekara i naučnika Endrua Vejfilda i opovrgnutog istraživanja o vezi MMR vakcine (protiv malih boginja, zaušaka i rubele iliti crvenke) i autizma iz 1998. Naknadna istraga je utvrdila da je dobio čak pola miliona dolara da isfabrikuje rezultate studije, a potencijalno je mogao da zaradi još desetine miliona na kitovima za ispitivanje izmišljenih neželjenih efekata vakcina. Naravno, globalna umreženost preko interneta i skoro potpuna sloboda govora na društvenim mrežama, gde bilo ko može da jednom veštom viralnom objavom unazadi godine mukotrpnog rada na suzbijanju bolesti su pogoršale situaciju, a ja se u svom dnevnom poslu sve bezuspešnije borim protiv ovakvih pojava. Ipak, od objavljivanja knjige Gorka pilula dobijam mnogo poruka podrške, i ponovo se osećam da u toj borbi za bolje zdravlje građana Srbije i sveta… nisam toliko usamljen.

• Sa jedne strane veliko je nepoverenje u farmaceutska dostignuća, a sa druge nikada se više nije pribegavalo korišćenju lekova, pa i kada ih lekari ne savetuju.

– Izuzetno mi je zanimljivo to šizofreno posmatranje lekova koji su nam istovremeno i najveći neprijatelji, i prvi izbor za rešavanje svih zdravstvenih, pa neretko i životnih problema. Ljudi danas olako optužuju celu farmaceutsku struku od apotekara do čelnika farmakompanija i državnih regulatornih institucija da su svi zajedno deo “farmakomafije”, koja truje i zloupotrebljava bolesnike, pa i čitavu populaciju. A istovremeno im nije strano da mole te iste apotekare da im daju antibiotik ili lek za smirenje i bez recepta, i pritom ga koriste na pogrešan način i u pogrešne svrhe – na primer protiv virusnih infekcija. Tako se vremenom i mikroorganizmi “nauče” na ove lekove, pa se malo po malo razvija antimikrobna rezistencija odnosno otpornost bakterija i virusa na antibiotike – sve do nivoa “supermikroba” kojima ama baš nijedan lek na svetu ne može ništa. Prema poslednjim istraživanjima, već 0,8 odsto bolničkih infekcija u Srbiji su od panrezistentnih mikroorganizama. A u Indiji, u kojoj sam nedavno boravio i gde je farmaceutsko zagađenje dodatno doprinelo da se u rekama razviju sve napredniji patogeni, 50.000 dece godišnje umire od ovakvih uzroka. I eto nama nove pandemije u najavi, za koju nećemo moći da tako brzo stvorimo vakcinu već će nam trebati godine dok razvijemo nove antibiotike, sa nesagledivim posledicama po javno zdravlje i potencijalnim milionima života žrtvovanih zbog nemara svih nas, bar delimično. Farmacija, naročito biotehnologija nam koliko sutra nudi put ka dugovečnom i zdravom životu i preko 100 godina pa i više, ali najpre moramo da prevaziđemo ovakve individualne porive, i kritički sagledamo ponašanje i odgovornost pojedinaca koji moraju biti svesni da je lek, kako sam to naučio na prvom predavanju na Farmaceutskom fakultetu, “koristi samo kada je neophodan”.

• Bavili ste se metodama uvođenja umetnosti u farmakoedukaciju. O kojim umetnostima je reč i kakve su te metode?

– Pre svega je u pitanju moja prva ljubav – strip. Preko njih sam naučio da čitam, zavoleo ih zauvek, a onda vremenom postao i sam strip autor. Još 2015. godine sam napisao edukativnu strip-igru Lana Tafi, kao projekat Agencija za lekove Italije i Srbije, Saveta Evrope i EU. Ovaj strip koji je maestralni nacrtao Boris Nenezić po mom scenariju, inače omaž Alanu Fordu, jednom od legendarnih serijala na kojima sam odrastao ne samo ja već čitave generacije u bivšoj Jugoslaviji, bio je centralni deo velike pan-evropske kampanje edukacije mladih o opasnostima od falsifikovanih lekova. U deceniji od izlaska, preveden je na tuce jezika, i promovisan po celoj Evropi, od Portugala do Jermenije, ali i u Indiji, Brazilu, Nigeriji, Južnoafričkoj Republici, SAD-u, Nepalu… Adaptirao sam i jedan italijanski strip o vakcinama, i planiram još dela u domenu devete umetnosti na važne javnozdravstvene teme. Takođe sam u sferi književnosti imao brojne pripovetke, uglavnom u žanru spekulativne fantastike – o mogućnim svetovima bliske budućnosti, u kojima sam provlačio poruke usmerene na osvešćivanje čitalaca kako bismi izbegli apokaliptične, a veoma verovatne scenarije na koje upozoravam. To je najočiglednije u priči Veliki vakcinator, o društvu u kojem su antivakseri i ravnozemljaši došli na vlast i zabranili vakcinaciju, a naslovni superjunak je neko nalik Betmenu, običan čovek i nekadašnji zdravstveni radnik, koji iako nema posebne moći se svako veče kostimira i krišom vakciniše decu. Planiram i već sam napisao nekoliko scenarija za kratkometražne a pogotovu dugometražne igrane, i jedan dokumentarni film i TV seriju, koji bi takođe bili na ovom tragu, i verovatno doprli do još šire populacije.

• Da li su nekada filmovi ili knjige poslužile kao mehanizam kojim se plasirala farmaceutska kampanja?

– Education entertainment – obrazovanje kroz zabavu, pre svega filmove, animacije, strip ili igre je veoma star koncept koji je doživeo veliki uzlet zahvaljujući Voltu Dizniju u periodu neposredno pre i tokom Drugog svetskog rata. Pored podrške vojnim naporima, Diznijevi studiji su pravili brojne filmove na temu zdravlja, lekova i vakcina, pre svega u praksu prvi put uvedenih antibiotika, pa zatim vakcine protiv dečje paralize – a u ove kampanje su se uključivale i najveće filmske i muzičke zvezde poput Merilin Monro i Elvisa Prislija. Popularni strip i filmski junaci, od Snupija i Čarli Brauna, do Supermena i heroja Ratova zvezda su bili promoteri velikih kampanja u SAD-u, ali su se slične prakse primenjivale i širom sveta, od Evrope do Japana i Australije. Sa druge strane, i dan danas holivudski studiji moraju da konsultuju Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) ukoliko planiraju da u nekom filmu ili seriji obrade neku zdravstvenu temu kako bi se to uradilo na ispravan način. Planiram da takvu praksu promovišem i implementiram i u Srbiji sa moje pozicije u zdravstvenom sistemu.

• Knjiga Gorka pilula vodi čitaoca kroz svet farmacije koji je kao i svi drugi u stalnoj borbi između dobra i zla. Da li ste zbog toga trpeli pritiske kada se doznalo da pišete ovo delo?

– Nisam, mada mislim da će tek prevod na neki od svetskih jezika ovog uistinu jedinstvenog insajderskog uvida jednog farmaceuta u samu srž farmacije izazvati neke reakcije tog tipa. Svakako da je zajednica onih koji se inače protive dokazano efikasnim javnozdravstvenim merama poput vakcinacije bila protiv ove knjige, kao i mog rada uopšte, ali se ni ne bavim njima – već onom tihom većinom koja je zbunjena, pa i sluđena novim pretnjama poput pandemija, brinu se o neželjenim reakcijama na lekove, a za one prave opasnosti poput večnih hemikalija u našim telima, mikroplastici ili po još jednom za kraj istaknutim falsifikovanim lekovima nisu ni čuli. A pošto su sve češći zahtevi da napišem Gorku pilulu 2, videćemo da li će se nešto promeniti i u pogledu vašeg pitanja kada krenem da radim na toj knjizi, možda već početkom 2025.