‘Meteor’ – najmoćniji projektili koje mogu nositi avioni Rafale

Potpisivanje ugovora između Srbije i Francuske o kupovini 12 aviona tipa ‘Rafale’, vredan 2.7 milijardi eura, očekivano je izazvalo brojne oprečne komentare širom balkanskih političkih krugova. Medije u regionu su nekoliko dana ‘okupirali’ manji i veći stručnjaci, koji su, svako iz svog ugla, hvalili ili kritikovali ovaj potez zvaničnog Beograda.

Činjenica da je potpisivanju čitavog niza bilateralnih dokumenata prisustvovao i predsednik Francuske Emanuel Macron, celom događaju daje dodatnu težinu, pa čak i istorijski karakter. Srbija na ovaj način po prvi put u potpunosti obnavlja svoju vojnu avijaciju, i to još od vremena SFRJ, kada su 1988 nabavljeni (tada moderni) sovjetski lovci ‘MiG-29’.

Rakete koje vide iza horizonta

Takođe očekivano, odmah je počelo i poređenje ‘srpskih’ i ‘hrvatskih’ aviona Rafale. Hrvatska je krajem 2021. takođe nabavila 12 letelica ovog tipa za potrebe svog Vazduhoplovstva, ali – polovne. Premijer Hrvatske Plenković je takođe odmah izjavio i da ‘Rafali koji će biti isporučeni Srbiji neće biti isti kao oni isporučeni Hrvatskoj’. To je u suštini tačno, jer svaka zemlja procenjuje na osnovu svojih specifičnih potreba koje verzije aviona i kakvu će prateću opremu i naoružanje za njih nabaviti.

‘Oprema i i sistemi koje imaju naši avioni sigurno neće biti isti kao i na avionima koje će Francuska isporučiti Srbiji, budući da je Hrvatska članica NATO-a’ dodao je premijer Plenković. ‘Imat ćemo najsnažnije zrakoplovstvo od Nemačke do Grčke’ dodao je hrvatski premijer, verovatno ne uvažavajući činjenicu da Grčko vazduhoplovstvo ima, uz Dassault Rafale, i američke lovce F-16, te francuske Mirage-2000. Takođe, Rumunija ima lovce F-16 (AM Block 15), te planira nabavku čak 32 najmodernijih letelica ‘F-35’ šeste generacije od SAD, za 6.5 milijardi dolara.

Ipak, politiku na stranu, činjenica je da su opreme vojnih lovaca-bombardera za članice NATO drugačije od onih za ‘spoljne’ zemlje. U pitanju je čitav niz razloga, od međusobne kompatibilnosti radarskih sistema, komunikacija, te uređaja za ometanje  lociranja (stealth). Novi modeli Rafalea standardno dolaze sa novim tipom moćnog radara ‘Thales RBE2’, pa je za očekivati da Srbija, kada prvi primerci budu isporučeni 2028, takođe dobije ovakav napredni ‘AESA’ tip radara.

Rafale je standardno opremljen raketama tipa ‘MICA’ (Missile d'Interception, Combat et d'Auto-défense, Raketa za presretanje, borbu i zaštitu letelice). Ovaj projektil proizvodi francuski deo multinacionalnog odbrambenog koncerna MBDA, i spada u grupu ‘fire and forget’ (ispali i zaboravi).

Za razliku od drugih sličnih vazduh-vazduh raketa, ‘MICA’ može biti korišćen i u verziji more-vazduh (VLS) sa sistemom za vertikalno lansiranje sa krstarica i razarača. ‘MICA’ se proizvodi u dve verzije – RF i IR, u zavisnosti da li koristi radarsko ili infracrveno navođenje i traženje mete. Obe verzije podržavaju biranje nove mete nakon lansiranja (LOAL, Lock-on after Launch), kao i traženje samo jedne mete u 3D prostoru (3D lock). U verziji sa radarskim navođenjem (IR), projektil može da prosleđuje sliku i sistemu unutar Rafalea, ponašajući se na taj način kao ‘dodatni radarski senzor’.

U zavisnosti od vremenskih prilika i situacije na bojištu projektil ima maksimalni domet između 60 i 80 kilometara, odnosno 20 kilometara kada se ispaljuje sa broda. Jedna od glavnih karakteristika sistema ‘MICA’ je i maksimalna brzina projektila od čak 4 maha (četiri puta brže od zvuka), što onemogućuje odbranu mamcima (air chaffs).

Meteorska superiornost u vazduhu

Ipak, najmoćniji projektil koji avioni Rafale mogu koristiti je svakako ‘Meteor’ kojeg takođe proizvodi MBDA koncern. On spada u grupu ‘BV-RAAM’ projektila što znači da može tražiti i pogoditi mete iza vizuelnog horizonta (linije optičke vidljivosti, Beyond Visual Range Air to Air Missile). Proizvođač navodi i da je ‘Meteor’ tzv. ‘ADAS’ projektil (Air dominance Air superiority, Projektil za dominaciju na bojnom polju).

Prvi projektili ovog tipa su korišćeni na švedskim avionima ‘JAS 39 Gripen’ u aprilu 2016, nakon čega je počelo opremanje francuske flote Dassault Rafale aviona. ‘Meteor’ je inicijalno dizajniran da ima ‘IOC’ (inter-operability customisation, korišćenje na nizu različitih letelica), te je planirano da se može koristiti i na italijanskim i britanskim avionima tipa ” F-35 Lightning II’, kao i na evropskom lovcu ‘Eurofighter Typhoon’. Ovaj projektil je i jedan od retkih ‘MRAAM’ projektila u zemljama NATO saveza koji ima inter-operabilnost, tj. može se koristiti na širokom spektru aviona, kombinovano sa signalima sa različitih radarskih sistema (u vazduhu ili na zemlji).

Projektil je takođe i ‘data-enabled’, što znači da tokom leta razmenjuje informacije sa avionom, te može da koriguje putanju i ponovno bira novu metu. Avioni ‘JAS Gripen’ i ‘Eurofighter Typhoon’ omogućavaju i primanje ‘kinematičkih’ podataka – najbolje putanje do izabrane mete, te ‘follow-up’ protokol – biranje iste mete po istim parametrima za sve ‘Meteor’ projektile u određenoj oblasti.

‘BV-RAAM’ mogućnosti projektila znače i da on može da traži, pronađe i pogodi metu na čak 200 kilometara udaljenosti, brzinom od 4 maha. Takođe, kada projektil ‘zaključa metu’ (target lock) sa MCU radarom i inercionim navođenjem, stvara se ‘no escape’ zona radijusa od 60 kilometara , gde je verovatnoća sigurnog pogotka veća od 85 odsto.

‘Meteor’ je takođe i relativno jeftina ‘MVRAAM’ raketa, sa cenom od oko 2 miliona eura, iako krajnja cena zavisi od vrste nabavke, broja projektila i same zemlje sa kojom se potpisuje ugovor. ‘Meteor’ je i jedan od retkih ‘maintainance free’ projektila – praktično da nema dodatnog održavanja, a svaka raketa ima svoj ‘self check’ elektronski sistem provere ispravnosti, koji signalizira u slučaju otkazivanja bilo koje elektronske komponente.

Zanimljivo je da Indija ima narudžbinu od 250 ovih projektila, koji će biti korišćeni sa njihovim avionima ‘Rafale’, dok je Francuska  prošle godine nabavika još 130 primeraka za svoje Vazduhoplovstvo i Mornaricu. Katar je 2015. godine naručio 160 ‘Meteora’ za korišćenje na svojim Rafalima, te još 170 2017. godine za korišćenje sa ‘Eurofighter Typhoon’ letelicama.

Ove rakete koriste i Italija, Španija, Grčka, Švedska, Velika Britanija i Brazil (na Gripen E/F letelicama), a izvesno je da će ih koristiti i Hrvatska, kao članica NATO-a.