Digitalna terapija, budućnost medicine u algoritmu

Očekuje se da će u narednim decenijama nove tehnologije u medicini nastaviti da se razvijaju brzim tempom, donoseći inovacije i velike mogućnosti u liječenju.

Beneficije digitalizacije u medicini su neprikosnovene i ogromne (Ralph Orlowski / Reuters / Ilustracija)

Nove tehnologije koje su preuzele sve sfere naših života, poslednjih godina takođe su unapredile način na koji pacijenti mogu dobiti medicinsku pomoć. Elektronski kartoni, telemedicina i virtualna medicina, kao sredstva za rad u zdravstvu, značajno su doprineli efikasnijoj komunikaciji između pacijenta i lekara, smanjili su rizik od grešaka, poboljšali tačnost dijagnoza, te omogućili lakšu analizu i praćenje zdravstvenog stanja pacijenata tokom vremena.

Beneficije digitalizacije u medicini su neprikosnovene i ogromne, međutim starije generacije koje su navikle na tradicionalni pristup lekara prema pacijentu, ne snalaze se najbolje u zdravstvenom sistemu čija tendencija razvoja sve više liči na princip “uradi sam”.

Napredna komunikacija između doktora i pacijenta

Jedan od portala koji građani u Italiji mogu da koriste za komunikaciju sa svojim doktorom opšte prakse, naziva se “Svestan pacijent” (paziente consapevole). Na njemu je moguće zakazivati preglede, tražiti recepte, specijalističke upute, ali i voditi zapisnik o krvnom pritisku, nivou šećera, holesterola i saturacije, zatim meriti na skali od jedan do deset jačinu bola, kao i voditi dnevnik o sopstvenom stilu života.

Zahvaljujući ovom portalu, doktori imaju jasniji uvid u opšte stanje pacijenta, dok s druge strane koristeći sve ove usluge, pacijenti postaju pažljiviji u brizi za svoje zdravlje, te imaju mogućnost da prate simptome određene bolesti. Međutim, s druge strane, iako napredan, ovakav sistem i pristup lečenja sve više pravi distancu između lekara i pacijenta koji ostaje veran klasičnom pregledu.

Digatalne terapije nisu obične aplikacije

Mobilne aplikacije za praćenje zdravlja važan su alat u digitalnom zdravstvu. One omogućavaju korisnicima da prate svoje vitalne funkcije, a neke od njih nude i mogućnost postavljanja ciljeva za poboljšanje zdravlja, kao što su mršavljenje ili smanjenje stresa. Sve više je onih koji pružaju savete i podršku korisnicima na njihovom putu ka poboljšanju zdravlja, mentalnog i fizičkog.

Ove aplikacije koriste računarske algoritme i modele za analizu medicinskih podataka koji doprinose postavljanju tačnijih dijagnoza. S druge strane, digitalne terapije, nisu samo jednostavne aplikacije koje služe za monitoring zdravlja, već je reč o pravim kurativnim intervencijama, sposobnim da poboljšaju kliničke rezultate uporedo sa farmakološkim tretmanom. Dok se običan lek bazira na aktivnom sastojku, digitalna terapija u osnovi koristi algoritam. Oni mogu biti u obliku aplikacija, web sajtova, video igara, ili nosivih uređaja na telu.

Više od sto terapija u upotrebi

Takozvana DTx, ili digitalna terapija može da funkcioniše zasebno ili u kombinaciji sa lekovima. Studija Instituta za farmakološka istraživanja Mario Negri u Milanu, objašnjava primer ove terapije za respiratorne bolesti, koja uključuje pametne inhalatore koji zahvaljujući senzorima povezanim sa softverom pomažu bolesnicima da uzmu pravu količinu leka. Dok terapije koje funkcionišu zasebno, jesu aplikacije koje mogu da smanje nivo glikiranog hemoglobina kod dijabetičara, podstičući bolju ishranu i stalnu fizičku aktivnost. Za prvu vrstu terapije potreban je lekarski recept, dok druga za koju nije nužan nadzor lekara, pomaže u upravljanju bolešću i u prevenciji.

Prema podacima Instituta Negri, danas u svetu postoji više od 300 kliničkih studija o primeni ove vrste terapije kod različitih bolesti, dok oko 100 njih su već u upotrebi, najviše njih u Sjedinjenim Američkim Državama.

Prva digitalna terapija nastala je u Nemačkoj, 2009. godine, dok je danas na raspolaganju i pacijentima u Švajcarskoj, a čije troškove pokriva nacionalno zdravstveno osiguranje.

“Lista medicinskih oblasti u kojima su ove terapije dostupne u inostranstvu uključuje hronične bolesti, mentalne bolesti rehabilitaciju, kvalitet sna i zavisnosti”, kaže Eugenio Santoro, direktor medicinske IT laboratorije, Instituta za farmakološka istraživanja Mario Negri. On dodaje i da za razliku od drugih zemalja, u Italiji ovakva vrsta lečenja još uvek nije odobrena. Međutim, u maju ove godine parlamentarna grupa za zdravstvenu zaštitu i digitalne terapije predložila je predlog zakona, sa ciljem da se u roku od 18 meseci taj zakon usvoji.

Izazovna budućnost i tržište od 13, 8 milijardi dolara

Deprexis, naziv je prve digitalne terapije, zapravo platforme koja nudi kognitivno-bihejvioralne intervencije i koja se pokazala efikasnom u lečenju ove patologije. Federalna američka agencija za upravljanjem hranom i lekovima (Food and Drug Administration, FDA) odobrila je potom aplikaciju ReSET, koja nudi kognitivno-bihejvioralnu terapiju za lečenje pacijenata koji pate od zavisnosti, te aplikaciju BlueStar Diabetes za lečenje dijabetesa.

U Nemačkoj su nedavno takođe odobrene dve aplikacije za lečenje tinitusa, poremećaja koji izaziva zujanje u ušima i lečenje anksioznih poremećaja. U toj zemji na tržištu je već dostupna 51 digitalna terapija i trenutno je u toku 39 kliničkih ispitivanja. Dok se u Velikoj Britaniji testira 14 terapija, u Sjedinjenim Američkim Državama čak 148 ispitivanja, a mnoge digitalne terapije su već dostupne pacijentima.

Iako u većini zemalja Evropske unije lečenje uz pomoć algoritma, kao intergrativni vid terapije farmakološkoj, još uvek nije u opticaju, prema analizama globalne marketinške agencije “Allied Market Research” do 2027. godine, kompanije koje prave softvere i algoritme za digitalne terapija dostići će vrednost od 13,8 milijardi dolara, sa tendencijom rasta od 20,5 odsto godišnje. U narednim decenijama, svakako se očekuje da će nove tehnologije u medicini nastaviti da se razvijaju brzim tempom, donoseći inovacije i velike mogućnosti u lečenju. Digitalna terapija je samo jedna od njih.

Izvor: Al Jazeera

Reklama