Može li Putin pokrenuti nuklearni napad, a da ne reagiraju SAD i NATO

U svetskim medijima se poslednjih nedelja nagađa da bi članice NATO-a ipak mogle, u nekom delu, da odobre Kijevu da gađa mete unutar teritorije Rusije oružjem koje su one donirale. To je do sada bilo u najvećem delu isključeno. Odlazeći američki predsednik Joseph Biden je više puta ponovio kako je „stav Washingtona da se ne smeju gađati mete unutar Rusije američkim raketnim sistemima“.

Ipak, to bi se u dogledno vreme moglo delimično ili u celosti promeniti, naročito ako na predsedničkim izborima u SAD-u pobedi kandidatkinja demokrata Kamala Harris. Dodatna pomoć Kijevu bi mogla da stigne i u vidu S-GEOSINT podataka sa američkih i drugih špijunskih satelita, za tačnije praćenje i uništavanje ruskih meta na teritoriji Ukrajine.

Jasno je da je Pentagon i do sada mogao da učini daleko više u obaveštajnom delu da pomogne u naporima Kijeva da se odbrani od ruske agresije. Zvanično, iznad ovog dela sveta SAD ne sprovodi nikakva „prikupljanja podataka iz svemira“, tj. ne prati položaje i aktivnosti ruskih snaga i to još od vremena kraja hladnog rata. Nezvanično, američka veoma tajanstvena agencija NRO (National Reconnaissance Office, Nacionalna kancelarija za nadgledanje) u tom delu sveta, kao i iznad Azije i Kineskog mora, uvek ima barem tri aktivna satelita.

Pentagon bi, takođe, mogao da dodatno pomogne Kijevu podacima sa radarskih sistema u Poljskoj te u Rumuniji, koji su i više nego sposobni da prate ruske avione i dronove. U Poljskoj je odnedavno aktivan i potpuno novi radarski sistem „Aegis“, koji se nalazi blizu mesta Redzikowo. Sličan sistem je, takođe, aktivan i u Rumuniji, nedaleko od mesta Deveselu.

Visoko čuvana tajna

„Aegis“ radarski sistem je baziran na kompjuterskim modelima i može da „uči“ o kretanju neprijateljskih ciljeva na osnovu njihovih prethodnih aktivnosti. Osim Američke mornarice, unutar NATO-a i saveznika „Aegis“ koriste i Japan, Južna Koreja, norveška i španska mornarica, pomorske snage Australije te Kanade. Danas je „Aegis“ sistem aktivan na 110 lokacija, bilo fiksnih ili na plovilima različitog tipa.

Iako je samo funkcionisanje „Aegis“ sistema (način na koji razmenjuje informacije te na koji način prati mete) i dalje visoko čuvana tajna unutar NATO-a, zna se da je barem u jednom delu sistem zasnovan na radaru Spy-1 (Špijun-1). Taj radar je PESA konfiguracije (pasivno elektronski sistem za skeniranje) i u potpunosti je autonoman i kontroliše ga kompjuter.

Američki odbrambeni gigant Lockheed Martin je prvu verziju proizveo još 1973. godine, a od tada je nekoliko puta unapređivan novim generacijama računara. Aktuelna verzija je tipa VLSI (very large system integration) te može da funkcioniše unutar velike flote plovila ili kao deo većeg sistema za lociranje i presretanje kakav je i sam „Aegis“.

Stručnjaci veruju da je i u Poljskoj i u Rumuniji on kombinovan sa radarskim sistemom AN/SPG-62 za kontinuirano praćenje meta – letelica, odnosno balističkih ili krstarećih raketa koje se gađaju. Ovako konfigurisan, sistem „Aegis“ može neprijateljske (ruske) projektile da prati praktično od samog lansiranja te da ih „označava“ (target illumination) čak iako više puta menjaju visinu leta, kurs, pa čak i lokaciju samog udara. Kompjuteri na različitim lokacijama komuniciraju međusobno putem tzv. NTDS protokola (naval tactical data system), mornaričkog sistema za komunikaciju između plovila, sistema na kopnu i satelita.

Oštre osude Kremlja

Korišćenje zapadnog oružja na teritoriji Rusije je, očekivano, naišlo na oštre osude Kremlja, njegovih portparola te ruskih diplomata. Propagandni mediji u Moskvi, na prvom mestu Rossia-1 i RT, danima su prenosili izjave imenovanih i neimenovanih zvaničnika iz Kremlja da „Washington i NATO zapravo žele da počnu treći svetski rat, otvorenim neprijateljstvom i napadima na Rusiju“. To je u skladu i sa prethodnim izjavama Vladimira Putina i Sergeja Lavrova o „nuklearnom odgovoru“ Moskve ako zaista oseti da je ugrožavaju oružani sistemi NATO-a u Ukrajini te ako dođe do eskalacije sukoba i na njenoj teritoriji.

Analitičari i stručnjaci na Zapadu veruju da će Putin do samog kraja igrati na „nuklearnu kartu“ kako bi, pre svega, primorao zapadne zemlje na bilo kakav mirovni sporazum ili neku vrstu „diplomatskog popuštanja“.

U stvarnosti, jasno je da nikakve „nuklearne eskalacije“ neće biti, na obe strane. Iako je Ukrajina strateški važna za Rusiju (pa i politički za samog Putina), ona nije vredna nuklearne eskalacije koja bi bila katastrofa i istorijska tragedija za celu Evropu i najveći deo sveta.

Nuklearna trijada

NATO već decenijama ima politiku „nuklearne trijade“, integracije celog niza sistema članica na kopnu, moru, ispod površine mora te u svemiru, kako bi detektovala i blagovremeno odgovorila na nuklearne balističke pretnje iz Moskve, ali i Pekinga, Pjongjanga i Teherana. Najveći deo „sistema odgovora“ čine američke snage i sistemi, pa se često ovaj sistem naziva i „američka trijada“.

Detalji sistema su, opet, strogo čuvana tajna Washingtona i Brisela, ali se zna da on ima najmanje 250 do 280 aktivnih raketnih sistema „LGM-30 Minuteman III“, sposobnih da pogađaju mete na udaljenosti od 9.000 kilometara.

Tu je još najmanje 10 do 15 nuklearnih podmornica klase „Ohio“, koje mogu da nose do 20 „Trident II“ strateških projektila ili osam sa „W-88/W-76 MIRV“ višestrukim nuklearnim bojevim glavama. Među njima je naročito zanimljiva „USS Wyoming“ (SSBMN-742), za koju se veruje da je jedna od nekoliko američkih SSLV podmornica (Super-low-sound Sea Launch Vehicle) te da ju je praktično nemoguće detektovati. Krajem 2020. godine „Wyoming“ je opremljen najnovijim sistemima komunikacije te unapređenjem za svoj S-8G pogonski nuklearni reaktor.

Ova odbrambena „trijada“ u svom sastavu, takođe, ima i najmanje 45 nuklearnih bombardera „Boeing B-52H“ (nebeska tvrđava), koje pored nuklearnih mogu nositi i konvencionalne projektile velike razorne moći. Smatra se i da je gotovo polovina svih strateških pogodaka koalicionih snaga u Iraku i Avganistanu stigla upravo sa ovih letelica.

Osim njih, na raspolaganju su i nevidljivi (stealth) bombarderi „B-2 Spirit“, takođe korišćeni u operacijama na Bliskom istoku, ali i na Balkanu 1999. U toku je i zamena B-2 novom verzijom „B-21 Raider“, koja ima daleko naprednije mogućnosti za komunikaciju i lociranje ciljeva. Ove letelice će biti i osnova za novu strategiju Pentagona i NATO-a pod nazivom „LRS-B“, u suštini „bombardera sa globalnim mogućnostima“, što bi u praksi značilo da mogu da pogode neprijateljski cilj bilo gde u svetu (uz dopunu gorivom u vazduhu, air-refueiling). U narednim godinama, oni bi mogli da lete i sa aerodroma Incirlik u Turskoj, koji je i glavni komandni centar „zapadnog krila“ NATO-a.