Obavještajne službe prate vaše objave

U poslednjih deceniju i po, komunikacija milijardi ljudi širom sveta se u korenu promenila. Do tada su ‘vladali’ pozivi putem mobilnih telefona, sms poruke i poneki email, najčešće u poslovne svrhe. Postojali su i različiti ‘online chat’ programi i servisi (poput ICQ), ali oni nisu bili ni izbliza široko rasprostranjeni i popularni kao današnje društvene mreže.

Prvo je stigao My Space, web stranica koja se generalno smatra prvom ‘pravom’ globalnom društvenom mrežom. Mnoge ideje sa My Spacea je kasnije preuzeo i Facebook, koji je doživeo neverovatan uspeh širom sveta, i postavio temelj današnjim mrežama. Instagram i Whats App (koji su, kao i Facebook, vlasništvo krovne kompanije Meta) su doneli i laku razmenu fotografija i video klipova, te gotovo trenutnu razmenu IM poruka (instant messaging). TikTok, mreža sa sedištem u Kini, je 2019 dodatno promenila onlajn komunikaciju, uvođenjem kratkih video klipova, od desetak sekundi do deset minuta, opciju koju su odmah iskopirali i Facebook i Instagram u vidu ‘Shorts’ klipova.

Ko vam sve gleda profil?

Od oko 5,5 milijardi korisnika interneta, što je gotovo 68 posto ukupne svetske populacije, gotovo pet milijardi koristi i neku (ili više) društvenu mrežu. Facebook je i dalje najpopularniji, a slede video servis YouTube, Instagram i aplikacija za dopisivanje Whats App. Zanimljivo je i da se ukupni broj korisnika društvenih mreža u svetu udvostručio u poslednjih deset godina, a najveći broj analiza predviđa da će do 2030. godine biti oko 6,5 milijardi korisnika interneta i skoro isto toliko korisnika neke od društvenih mreža.

Mreža TikTok je dokazala da se i onlajn svet menja, te da relativno nove i nepoznate aplikacije lako mogu uzeti veliki deo tržišta gigantima.

Takođe, mnoge od mreža sa stotinama miliona korisnika čak nisu ni globalne. Weibo i WeChat, najpopularnije mreže u Kini, imaju zajedno oko 1,3 milijardi korisnika, što je blizu cele populacije zemlje. Takođe, usluge unutar We Chat aplikacije (mini-programs) koristi u proseku 614 miliona ljudi dnevno, što je najviše jedinstvenih korisnika po danu od bilo koje druge aplikacije. Ne postoji tačna statistika o broju poslatih poruka putem različitih aplikacija za dopisivanje (Messenger, Viber, Whats App i slično), ali se generalno smatra da ta brojka nije manja od tri triliona (tri hiljade milijardi) – dnevno. Na Facebooku se dnevno postavi i oko 350 miliona novih fotografija, te oko milijardu i po ‘check ina’ (lokacija). Ne čudi zato ni činjenica da su ove kompanije i među najvećima i najvrednijima, dok su njihovi osnivači i CEO, poput Marka Zuckerberga, redovno u vrhu listi najbogatijih na svetu.

Naravno, kako to istorijski gledano uvek biva sa novim tehnologijama, ovolika količina informacija koja se globalno razmeni svakog dana nije mogla da prođe ‘neopaženo’ od strane Vlada, državnih agencija i njihovih obaveštajnih službi. Zapravo, velike obaveštajne službe, poput američkih CIA i NSA, ruske FSB i nemačke BND još od prvih dana interneta, krajem devedesetih, imaju aktivne programe praćenja onlajn komunikacija i sadržaja na ‘mreži svih mreža’.

Iako praktično sve drušvene mreže i aplikacije, kao i onlajn usluge imaju svoje ‘Terms and Conditions’ (Uslove korišćenja, korisničku licencu) u kojoj se navodi da je ‘privatnost podataka i komunikacija apsolutna’, to, u stvarnosti – nije tačno. U SAD se koristi termin ‘full extent of the law in online space’, što u praksi znači da nijedna onlajn usluga ili mreža nije potpuno ‘privatna’ sa  gledišta državnih agencija. To je, naravno, opravdano kada su u pitanju sprečavanje kriminala i terorizma, budući da su mnoge društvene mreže poslednjih godina postale ‘leglo’ raznih prevara, prodaje nelegalnih supstanci, pa čak i oružja. Sa druge strane, obaveštajne agencije već dugo pokušavaju da ‘proguraju’ nove zakone i propise po kojima bi mogli da sprovode ‘bulk data collection’ – prikupljanje svih dostupnih podataka, te da vrše njihovu kasniju analizu u potrazi za (mogućim) nelegalnim sadržajima. Stručnjaci za sajber bezbednost, kao i aktivisti za privatnost podataka smatraju da je set zakonskih propisa poznat kao ‘Net Neutrality’, koji određuje način na koji telekom operateri i provajderi interneta plasiraju i ‘filtriraju’ podatke, imao u velikoj meri uticaje iz obaveštajne zajednice prilikom njegovog donošenja, kako bi ‘bulk collecting’ i dalje bio moguć.

Nedavno otkazani koncerti američke kantri zvezde Taylor Swift u Austriji, zbog mogućnosti terorističkog napada terorističke ćelije povezane sa ISIL-om, otkrili su i da se posebna organizacija unutar Pentagona, pod imenom ‘Joint Military Information Support Operations Web Operations Center (JMWC)’ bavi i praćenjem društvenih mreža. U tajnom izveštaju ove malo poznate organizacije, a do kojeg su došli američki novinari, navodi se da je ‘otkazivanje koncerata usred terorističke pretnje izazvalo značajno uznemirenje među američkim korisnicima društvenih mreža’. O samom ‘JMWC’ se zna veoma malo – sem činjenice da je on neka vrsta vojne ‘Tajne Službe’ (US Secret Service), da se bavi obezbeđenjem najviših zvaničnika Pentagona, te da se nalazi u okviru Komande Specijalnih snaga.

Vaše informacije su – svuda

Američki think-thank za prava građana ‘Brennan Center’ u svom istraživanju navodi da praktično sve američke federalne agencije na neki način prate onlajn komunikacije građana, te da mnoge od njih imaju hardverske i softverske mogućnosti za pristup zaključanim uređajima korisnika. Nije tajna ni da ni mnoge lokalne policijske jedinice u SAD imaju mogućnost  za otključavanje iOS i Android uređaja, pomoću sistema kao što je ‘Cellebrite’. Iako se navodi da se ovakvi uređaji koriste samo ‘u slučajevima opravdane sumnje i kriminalnih istraga’, u praksi postoji velika mogućnost njihove zloupotrebe. Nevladina organizacija ‘Human Rights Watch’ je još pre nekoliko godina upozorila da ovakvi i slični programi ugrožavaju privatnost korisnika, te da naročito agencija NSA ima ‘mogućnosti za prikupljanje podataka iz onlajn prostora na masovnom nivou, i to ne samo američkih građana’.

Pre par godina je i senator Ron Wyden otkrio postojanje tajnog programa CIA za ‘bulk collecting’, baš poput onog agencije NSA. Wyden je tada rekao da ‘nije poznato na koji način ova agencija prikuplja i obrađuje podatke, te na koji način i u koje svrhe ih koristi’. CIA i NSA već godinama ponavljaju da su njihovi ‘bulk’ programi legalni, i utemeljeni u ‘Izvršnoj naredbi 12333’ Bele Kuće, koja je doneta još 1981 od strane tadašnjeg predsednika SAD Ronalda Reagana. Ova izvršna naredba je u decenijama nakon toga više puta ‘unapređivana’, a najviše nakon 11. septembra 2001, dok je njena suština da se američkoj obaveštajnoj zajednici i Pentagonu omogućuje ‘prevremeno’ delovanje (pre-emptive action) na prikupljanju podataka, kako bi se ‘smanjile ili eliminisale pretnje po nacionalnu bezbednost SAD-a’.