‘Streisand efekt’: Internet pamti sve i zauvijek

Internet je odavno postao svet za sebe. Sa najmanje 5,5 milijardi ljudi koji imaju neku vrstu pristupa internetu širom sveta te 4,3 milijarde onih koji internet koriste barem jednom dnevno, mreža svih mreža je zaista jedno od najvećih dostignuća nauke i društvenog razvoja.

Veliki broj društvenih mreža, online igara i različitih web-stranica su odavno prešli prostu komunikaciju i zabavu u virtuelnom svetu, te su za mnoge ljude postali i drugi život, gde se veliki broj sati svakodnevno provodi u oblaku podataka. Istraživanja su još pre jedne decenije pokazala da većina ljudi ima više virtuelnih prijatelja i poznanika, nego što je to slučaj u stvarnom životu te da u komunikaciji sa njima najčešće provode više vremena nego sa stvarnim ljudima.

Globalna mreža je odavno postala i najveća baza znanja u ljudskoj istoriji, sa procenjenih 162 zetabajta (jedan zetabajt – hiljadu terabajta) informacija, što je 50-ak puta više nego u svim bibliotekama u svetu. Dnevno se na internetu generiše gotovo 400 terabajta novih informacija, uz desetine miliona novih slika i video klipova. Samo popularni video servis YouTube dnevno ima veći protok podataka nego što je to je to imao ceo internet 1995. godine.

‘Vremenska mašina’

Ako neka web-stranica i prestane sa radom, velika je verovatnoća da je on arhiviran na servisu Wayback Machine (Vremenska mašina). Ovaj sajt je neka vrsta „digitalne arhive celog interneta“ i postoji od 2001. godine, iako je nešto ranije počeo sa „arhiviranjem“ web-sajtova. On je i deo mnogo većeg projekta Internet Archive, koji želi da za buduće generacije sačuva veliki broj audio i video datoteka, softverskih paketa, video igara nastalih u proteklih 40 godina, elektronskih knjiga, različitih dokumenata, slika i digitalne umetnosti. Danas ova arhiva ima i gotovo 44 miliona štampanih sadržaja koji su digitalizovani, gotovo 15 miliona muzičkih zapisa, pet miliona fotografija te gotovo 600.000 filmova i serija. Procenjuje se i da je sama „Vremenska mašina“ do sada arhivirala oko 835 milijardi jedinstvenih web-stranica, koje se mogu pretraživati čak do prvih dana interneta, početkom ‘90-ih godina.

Ovo nije ni jedini takav projekat. Research Gate je primarno evropska mreža naučnika i istraživačkih ustanova, neka vrsta „naučne društvene mreže“, koja omogućava brzo i lako povezivanje sa online naučnom zajednicom, a ima gotovo 25 miliona stalnih korisnika. Ova mreža je i jedan od najvećih izvora naučnih radova, istraživanja i studija na internetu, kao i van njega.

GitHub je slična mreža, pre svega namenjena programerima i softverskim inženjerima, sa više od 100 miliona aktivnih korisnika. Smatra se i da je GitHub najveća biblioteka softverskog koda i softvera ikada, sa najmanje 420 miliona stranica za preuzimanje gotovog koda ili razvoj aktivnih projekata.

Tajni radari i internet

Da internet zaista sve (i uvek) pamti, uverila se i Francuska vlada i njena obaveštajna agencija DGSI sredinom 2013. Sama DGSI je unutrašnja obaveštajna služba Francuske, najsličnija američkoj agenciji FBI. Formirana je 2008. godine i deo je Glavnog obaveštajnog direktorata (DCRI). Glavni zadaci su joj sprečavanje strane špijunaže, borba protiv terorizma, praćenje i nadzor radikalnih elemenata i ekstremista u Francuskoj te borba protiv međunarodnog kriminala.

No, kada je DGSI 2012. godine počeo sa projektom unapređenja komunikacijske stanice Pierre-sur-Haute, koja se nalazi u regiji Sauvain u centralnom delu zemlje, nije ni slutio da će ovo, dotad najvećim delom tajno postrojenje, postati poznato širom sveta. Radarska i komunikacijska stanica na ovoj lokaciji postoji još od početka 20. veka i služila je za izgradnju prvo telegrafskih, a kasnije i radio tornjeva koje su koristili francuska vojska i policija. Danas je ceo kompleks pod upravom francuskog vazduhoplovstva, kao deo aviobaze Mont Verdun.

Kada je krajem 2012. i početkom 2013. godine u rad pušten (tada najnoviji) radarski sistem „Mode S / EHS“, ceo kompleks je dobio i svoju stranicu, sa fotografijama visoke rezolucije, na francuskoj verziji online enciklopedije Wikipedia. To se, naravno, nije dopalo Jelisejskoj palati i samoj službi DGSI, koja je izdala nalog tadašnjem administratoru stranice Remieu Mathisu da sadržaj odmah ukloni – što je on i učinio.

Ipak, kada se vest o ovome proširila na internetu, drugi korisnici su veoma brzo otvorili svoje stranice na Wikipediji i drugim internet forumima, koji su sadržali originalni tekst i fotografije o mogućnostima opreme u bazi Pierre-sur-Haute. Internet administrator iz Švajcarske je potom napravio i novu verziju originalne stranice, koja je ubrzo postala jedna od najposećenijih u Francuskoj, sa više od 120.000 jedinstvenih poseta dnevno i gotovo 5.000 deljenja na društvenim mrežama. (U Švajcarskoj su, inače, na snazi jedni od najstrožih zakona u svetu kada je reč o zaštiti ličnih podataka na internetu, kao i prava pojedinaca u online prostoru.)

Od holivudskih zvijezda do interneta

Slučaj „Pierre-sur-Haute“ se navodi kao jedan od najboljih primera realne moći online zajednice, kao i internet aktivista. Ovaj fenomen je vremenom nazvan „Streisand efekt“, prema imenu američke glumice Barbare Streisand. Ona je 2003. pokušala da tuži aviofotografa Kennetha Adelmana zbog fotografije svoje luksuzne vile u Malibuu u Kaliforniji. Adelman zapravo i nije znao da je reč o vilama holivudskih zvezda – on je fotografije načinio da bi dokumentovao proces učestale erozije obale.

Iako je glumica tražila čak 50 miliona dolara odštete, tužba je na kraju odbačena. Sama fotografija, nazvana „Image 3850“, nakon toga je na internetu podeljena više od pola miliona puta, a danas se često koristi i kao ilustracija samog luksuznog naselja u Malibuu, gde vile imaju brojne muzičke zvezde, glumci i milioneri.

Danas se „Streisand efektom“ smatra svaki sadržaj koji se za kratko vreme proširi društvenim mrežama i internetom, bilo u pozitivnom ili negativnom smislu. U takve sadržaje spadaju slike, video klipovi kao i animirane sličice (GIF) koje se obično koriste u sekcijama komentara na društvenim mrežama.