‘Nepostojeći neprijatelji’: Kako je desnica marginalizovala italijansku štampu

U pismu koje je italijanska premijerka Giorgia Meloni nedavno poslala predsednici Evropske komisije Ursuli Von der Layen, ona piše kako su optužbe da je sloboda medija u Italiji ugrožena lažne. Izveštaj koji je nedavno objavila organizacija Media Freedom Rapid Response, u kojem je Italija među zemljama u kojoj su mediji cenzurisani, a medijski pluralizam maltene ne postoji, Meloni je ocenila kao izveštaj izmanipulisan u političke svrhe njenih protivnika.

U tom izveštaju, akcenat je stavljen na prekršaje i nepravilnosti koje su počinile vladajuće strukture, kako bi se marginalizovali i cenzurisali novinari koji kritikuju aktuelnu vlast. Poseban deo u tom dokumentu odnosi se na neuobičajen broj otkaza novinara i odlazaka slavnih novinara sa javnog servisa, državne televiziji RAI, koji se dogodio u poslednjih godinu dana. Na takve optužbe premijerka Meloni je u pismu Von der Layen napisala da „nemaju veze sa realnošću“ i da trenutna poslovna dinamika na RAI televiziji nema nikakve veze sa njenom vladom.

Osim kritika Evropske unije, koje je premijerka dobila zbog stanja u medijima, one su joj, takođe, upućene i zbog ustavne reforme koja nije sprovedena kako treba, kao i kritike na račun vladavine prava, koji se u ovoj zemlji dovode u pitanje. Pismo koje je Meloni uputila predsednici Evropske komisije italijanska senatorka Simona Malpezzi, pripadnica levičarske stranke Demokratska partija (Partito Democratico), ocenila je kao pokušaj traženja „nepostojećih neprijatelja“ i stavljanje u ulogu žrtve aktuelne predsednice Vlade Italije koja ne vidi nikakav problem u kritikama koje je ta zemlja dobila od Unije.

Meloni je, takođe, naglasila da je Italija slobodna demokratska država u kojoj mediji nisu cenzurisani i u kojoj svako ima pravo da kaže ono što misli.

Satiričari na sudu

Prošle godine u ovo vreme, u italijanskom dnevnom listu Il Fatto Quotidiano, pojavila se karikatura koja prikazuje sestru italijanske premijerke Ariannu Meloni, kako u krevetu leži sa tamnoputim čovekom. U satiričnom razgovoru dvoje protagonista, na njegovo pitanje gde joj je muž, ona je odgovorila je da je ceo dan na poslu, u kojem se bori protiv etničke supstitucije. Crtež slavnog karikaturiste Maria Natangela izazvao je polemike u javnosti, ali i bes starije sestre Meloni koja je izjavila da, ako neko misli da je na taj način zaustavi, grdno greši, te da se taj slučaj neće tek tako završiti.

Meloni je, takođe, dodala da takva jedna karikatura može ozbiljno da dovede u pitanje vrednosti italijanske porodice. Kritike na račun karikaturiste Natangela pristigle su i od svih koalicionih partnera italijanske premijerke, a najviše od pripadnika stranke Severna liga (Lega Nord), koji su taj crtež nazvali seksističkim, opasnim i u kojem ne postoji satira, već uvreda na račun premijerkine sestre. Arianna Meloni u to vreme nije imala političku funkciju, sve dok u avgustu 2023. godine nije postala odgovorna za politički sekretarijat i članstvo u vladajućoj stranci Braća Italije (Fratelli d'Italia).

Zbog sporne karikature Arianna Meloni tužila je poznatog karikaturistu, a lideri levičarskih partija ocenili su taj potez opasnim i bez presedana.

‘Telemeloni’ i upitna nezavisnost javnog servisa

Svake godine na dan oslobođenja zemlje od fašizma, 25. aprila na državnoj televiziji prenosi se zvanična ceremonija u organizaciji državnog vrha. Osim obraćanja narodu predsednika države i premijerke, na RAI televiziji emituju se i različiti programi na temu antifašizma i borbe za slobodu.

Ove godine, govor na trećem programu RAI televizije trebalo je da drži poznati pisac Antonio Scurati koji je u svom monologu političku partiju Braća Italije opisao kao „postfašističku vladajuću grupu“. Pre samog emitovanja emisije, njegov nastup je otkazan, navodno zbog „izmena uredničke politike“, kako su odgovorni na RAI televiziji saopštili. Međutim, voditeljka poznate emisije Serena Bortone, u kojoj je pisac Scurati trebalo da bude gost, ipak je odlučila da njegov monolog pročita gledaocima u direktnom prenosu.

Premijerka je tada izjavila da otkazivanje piščevog nastupa nema nikakve veze sa njenom politikom te da smatra da je verovatno reč o honoraru koji je Scurati tražio za minut čitanja njegovog monologa.

Ovaj slučaj postao je ubrzo politički. Zbog toga, mnogi urednici i novinari RAI televizije stupili su u štrajk koji je trajao više nedelja. Poznate i slavne ličnosti počele su da odlaze sa RAI televizije u privatne medijske kuće, a državni servis dobio je novi naziv Telemeloni. Voditeljka Serena Bortone se, takođe, nedavno oprostila sa svojom publikom, rekavši da profesionalizam i nezavisnost jesu vrednosti od kojih nikada neće odustati.

Zbog kritika Evropske unije koju je Italija dobila s obzirom na to što se dešava u medijima, Meloni je odgovorila da trenutna situacija nema veze sa politikom koju ona vodi te da je upravo njena vlada ta koja je posvećena napretku u oblasti slobodnog informisanja, borbi protiv lažnih vesti i jačanju pluralizma javnog servisa nakon, kako je naglasila, decenija besramne političke podele koja je postojala.

Italija peta zemlja u kojoj se najviše prijeti novinarima

Prema izveštaju Saveta Evrope iz 2024. godine, Italija se nalazi na petom mestu kao zemlja u kojoj se najviše preti novinarima. Ispred nje je Francuska, a među vodećima su i Poljska, Srbija, Albanija, Azerbejdžan i Španija.

U izveštaju koji je objavio Media Freedom Rapid Response, u periodu od oktobra 2022. do juna 2024. godine broj incidenata i pretnji novinarima – verbalnih, pravnih, cenzorskih i fizičkih, iznosio je 193 i značajno je povećan u odnosu na prethodni period pre toga, kada je ih bilo 75. Od 193 slučaja, 54 su pristigla na direktnu indikaciju političkih predstavnika.

Istina je da je sukoba između političara i predstavnika medija i ranije bilo u Italiji. Međutim, ne u toj meri. Uz sve to, cenzurisanje i ugrožavanje slobode medija se ignorišu na način kao da takav problem u ovoj zemlji ne postoji.