Telegram na meti Francuske: Između optužbi i stava struke

Hapšenje jednog od osnivača globalno popularne aplikacije za sigurno (enkriptovano tj. šifrovano) dopisivanje ‘Telegram’, Pavela Durova, odmah je osudila cela svetska tehnološka zajednica. I dok Francuske vlasti, za sada, Durova optužuju za ‘manjak saradnje u istrazi krivičnih dela koja se vrše uz pomoć Telegrama, poput prodaje narkotika i organizovanog kriminala’ te ‘manjka moderacije sadržaja na platformi’, mnogi tehnološki stručnjaci smatraju da je u pitanju nešto sasvim drugo.

Naime, ‘Telegram’ je ubedljivo najpopularnija i najviše korišćena aplikacija na obe strane Ukrajinskog fronta. Ova aplikacija je de facto glavni kanal komunikacije ne samo među ruskim snagama na prvim linijama, već i sa njihovim porodicama u Moskvi i širom Rusije. Još od početka ruske agresije na Ukrajinu pre dve i po godine je poznato da čak i visoki ruski vojni zvaničnici, kao i mnogi u Kremlju jedino koriste ‘Telegram’ za komunikaciju, smatrajući ga najsigurnijom aplikacijom takve vrste.

Kako da tajno postane javno

Svakako, ‘Telegram’ je (do pre par godina) i važio za aplikaciju koja koristi sve moguće načine enkripcije (šifrovanja podataka i samog kompjuterskog koda aplikacije i servisa) za zaštitu podataka njegovih korisnika. Treba podsetiti da Telegram poseduje ‘dva načina rada’ – privatne poruke između korisnika, te ‘javnu oglasnu tablu’, grupe i ‘kanale za sadržaj’, koji mogu imati čak do 200 hiljada članova. Sadržaj koji je javan (na kanalima i grupama) naravno ne može biti u potpunosti šifrovan, iz prostog razloga što mu slobodno mogu pristupati desetine hiljada ljudi iz celog sveta, a mogu se pridruživati i novi korisnici. Ono što je daleko interesantnije je ‘Chat’, dopisivanje između dva korisnika, koji je u potpunosti šifrovan, i u protoku podataka, i na samim aplikacijama korisnika. Ovo je omogućeno korišćenjem tzv. ‘Diffie-Hellman’ digitalnih ključeva.

Sam koncept ovakve kriptografske zaštite komunikacija je prvi put predložen još 1976, u naučnom radu Ralpha Merklea, Whitfielda Diffiea i Martina Hellmana.

Ovakav sistem šifrovanja sprečava (barem u teoriji) ‘MiM’ (Man in the Midlle, Čovek u sredini) napade i krađu podataka. Obe strane u komunikaciji poseduju ‘javni’ (public key) i ‘tajni’ (secret key) digitalni ključ kojim su podaci u tranzitu ‘potpisani’ i bez kojih nije moguće dešifrovati i pratiti tajnu komunikaciju. To znači da čak i kada bi neka državna obaveštajna agencija i došla do ‘sirovih’ (raw data) podataka sa servera ‘Telegrama’ ili samih korisničkih uređaja, bez ova dva enkripcijska ključa čitanje nije moguće. ‘Tajni ključ’ generišu same aplikacije na uređajima korisnika i on se ponovo generiše (menja) za svaku novu komunikaciju (chat).

Uz ‘Diffie-Hellman’ ključeve, ‘Telegram’ navodi da koristi i AES-256 enkripciju podataka, kao i RSA-2048 enkripciju. Sam AES-256 standard je je jedan od najčešće korišćenih u tehnološkoj industriji, i ima ‘simetrične’ ključeve – obe strane u komunikaciji koristite isti ‘ključ’ za dešifrovanje poruka. I američka agencija za sajber bezbednost CISA navodi da je AES-256 prilično siguran algoritam za enkripciju podataka.

AES algoritmi su osnova za šifrovanje podataka i u samoj američkoj obaveštajnioj zajednici, i u agencijama poput NSA i FBI.

Postoji i standard COMSEC, poznatiji i kao ‘NSA Type-1’ sertifikat, koji propisuje minimum korišćenja različitih vidova enkripcije (AES i drugi) unutar američke obaveštajne zajednice, kako bi se komunikacije, podaci i dokumenti smatrali ‘originalnima’ i sigurnima.

Zanimljivo je da je prošle godine otkriven i veoma napredni kompjuterski virus nazvan ‘Zmija’, koji je bio dizajniran da prati direktan prenos kompjuterskih fajlova (P2P, Peer to Peer, kao i FTP) između velikih mreža u kompanijama i međunarodnim organizacijama.

Virus je gotovo sigurno bio ‘proizvod’ ruske agencije FSB i hakerskih grupa povezanih sa njom (poput Cozy Bear i Star Blizzard). Sam virus je imao svoju sopstvenu enkripciju, a takođe bi šifrovao i sve ukradene podatke, upravo merodom ‘javni i tajni ključ’.

Bogatstvo podataka je pravo bogatstvo

Pavel Durov je poslednjih godina postao i neka vrsta ‘cellebritya’, međunarodno poznate ličnosti, često viđane u luksuznim klubovima, restoranima, te na prestižnim javnim događajima širom sveta. Durov je napustio Rusiju još 2014, nakon što je, po njegovim rečima, bio ‘prinuđen da proda svoju društvenu mrežu ‘vKontakte’ biznismenima bliskim Kremlju i Vladimiru Putinu’. Durov od tada živi u Dubaiju, a povremeno i u Parizu.

Nekoliko godina je živeo i u SAD, pokušavajući da uspostavi ‘ dobre kontakte ‘ sa drugim kompanijama u Silikonskoj Dolini. Durovo bogatstvo je poslednjih godina procjenjivano na oko osam milijardi dolara, dok je u poslednjih godinu dana ono naraslo na 11 milijardi dolara, upravo zbog popularnosti aplikacije ‘Telegram’.

Neki finansijski mediji procenjuju njegovo bogatstvo i na čitavih 15 milijardi dolara, što ga stavlja ‘rame uz rame’ sa drugim tehnološkim liderima u svetu, poput Petera Thiela, Tima Cooka i Satye Nadele.

Nije nikakva tajna ni da je aplikacija ‘Telegram’ poslednje dve godine jedna od glavnih uzdanica ruske propagande i medijskog uticaja iz Kremlja. Ruski propagandni mediji, poput Sputnika, RT i Rossia 1, gotovo po pravilu imaju čitave segmente snimaka i fotografija koji direktno dolaze sa Telegrama. Na aplikaciji postoji na hiljade grupa gde se vrši neskrivena propaganda sa ‘prvih linija’, koja često sadrži snimke uništenih ukrajinskih borbenih sistema, poginulih ukrajinskih boraca, te oružja koje su NATO zemlje donirale, a koje je palo u ruske ruke.

Ironično, i Ukrajinske snage imaju ovakve grupe, gde je nedavno ‘uživo’ prenošen upad snaga u Rusiju, na teritoriju Kurske oblasti.

Iako globalna tehnološka zajednica većinom smatra da ‘je hapšenje Durova želja Francuske i zemalja NATO da dođu do tehnologije iza Telegrama’, to u praksi jednostavno nije moguće. Naime, svi standardi enkripcije koje Telegram koristi su ‘javni’ (open source) i poznati su decenijama. Poruke šifrovane ‘dvostrukim ključevima’ jednostavno nije moguće ‘pokupiti’ i pročitati, naročito ne masovno, iz prostog razloga što Telegram nigde ne čuva ‘sirovu poruku’ – dešifrovane verzije komunikacije postoje samo na korisničkim uređajima.

Sa druge strane, baš kao i u slučaju kineske društvene mreže TikTok, Telegram je jednostavno postao ‘suviše veliki’ za kratko vreme, što sasvim sigurno pogađa američke igrače iz Silikonske doline, poput Facebooka, Messengera, Applea i Googlea.

Telegram je par godina zaredom bio i najpreuzimanija aplikacija sa prodavnica aplikacija, ima oko milijardu veoma aktivnih korisnika, te preko milijardu  i po jedinstvenih instalacija.

Naročito je popularan u Aziji i Indiji, gde je i jedna od najčešće korišćenih aplikacija.

Optužbe francuskih vlasti o ‘nedozvoljenom sadržaju i aktivnostima’ na aplikaciji jesu donekle tačne, ali to važi i za Facebook, a naročito Instagram, gde su razne vrste onlajn prevara, štetnog sadržaja i lažnih naloga (botova) postale ‘nova normalnost ‘ poslednjih godina.