Kompjuteri će biti još manji i jeftiniji

Početkom ‘80-ih godina, likovi u kultnoj seriji Star Trek (Zvezdane staze), koristili su u svom svemirskom brodu tanke prenosne kompjutere veličine knjige. To je nekada bila naučna fantastika, dok je danas to potpuno normalna pojava.

Odavno su prošla vremena kada je kompjuter bio samo velika mašina na radnom stolu ili ispod njega, sa velikim i teškim monitorom, tastaturom i mišem. Prvo su različiti laptop kompjuteri, a zatim i tableti i ‘2-u-1’ računari, suštinski redefinisali način na koji posmatramo rad u digitalnom i virtuelnom svetu. Svakako da su i moderni smartfoni u suštini ne samo kompjuteri, već i superkompjuteri.

Stručnjaci su izračunali i da je najjeftiniji današnji smartfon oko 80 miliona puta brži od ‘Apollo Guidance Computer’, kompjutera koji je upravljao letom ljudi na Mesec.

Kompjuter na dlanu

Smanjenju kompjutera i povećanju njihove sirove snage obrade podataka (raw data processing) najviše je u protekloj deceniji doprinela velika potražnja za smartfonima, te industrija zabave. Kako se pojavila potreba da i TV uređaji postanu pametni (eng. smart), bilo je potrebno razviti čipove koji su u stanju da obrade veliku količinu podataka potrebnu za reprodukciju video zapisa visoke definicije (Full HD ili 4K-UHD).

Reprodukcija videa je jedan od najzahtevnijih zadataka za bilo koji procesor. Na servisu YouTube, na primer, svaki video se nalazi u nekoliko rezolucija, može imati titlove na više jezika, te imati interaktivne elemente ka drugim sadržajima. Obrada videa je još zahtjevnija u malim uređajima poput smartfona, koji takođe nemaju i nikakvih mogućnosti za aktivno hlađenje memorijskih čipova, te glavnog procesora i čipa za obradu videa.

Koliko su mobilni procesori moćni, pokazuje i A15 kompanije Apple. Prvi put predstavljen za iPhone 13 generaciju smartfona, A15 ima čak 15 milijardi tranzistora, posebni “neuralni” procesor za veštačku inteligenciju (Artificial Intelligence, AI), te može da obavi 15.800 milijardi računskih operacija u sekundi. Ovaj čip je, poput većine sličnih rešenja u smartfonima drugih proizvođača, je takođe i SoC (System on a Chip, kompjuter na jednom čipu), što u praksi znači da sadrži i glavni procesor, različite kontrolere za spoljne uređaje, te video procesor.

Takođe, Apple je uspeo da u najnovije modele svog iPad tableta integriše i novu generaciju “M-Apple Silicon” procesora koji su dizajnirani za desktop i laptop računare. Aktualni iPad Pro model ima M4 procesor, ekran dijagonale od 11 ili 13 inča, te podršku za sve najnovije standarde komunikacije, poput 5G i WiFi-6.

Ni konkurencija iz Kine ne zaostaje. Gigant Huawei je nedavno predstavio svoj novi SoC set čipova pod imenom Kirin 9010. Ovaj čip ima 12 jezgara (system cores) i proizveden je u 7-nanometarskoj tehnologiji, dok će nove revizije procesora biti proizvedene u najnovijoj tehnologiji od tri nanometra. Važno je napomenuti i da ovaj SoC procesor proizvodi drugi kineski gigant, Semiconductor Manufacturing International Corporation (SMIC), što je korak napred u potpunoj nezavisnosti kineskih proizvođača od fabrika na Tajvanu, a kojeg zvanični Peking smatra delom svoje teritorije. Upravo su tehnologija čipova od tri nanometra, kao i nikada dokazane tvrdnje američke obaveštajne zajednice o “špijunaži putem elektronske opreme iz Kine” bile razlog za uvođenje čitavog niza sankcija kineskom tehnološkom sektoru. Huawei je do skoro koristio i memorijske čipove južnokorejskog “SK Hynixa”, ali se i na ovom polju okrenuo domaćim dobavljačima.

Politika ili tehnološki napredak

Čipovi i procesori poslednjih godina nisu samo ekonomska, već i jedna od najbitnijih tema u visokoj međunarodnoj politici. Brzi razvoj veštačke inteligencije zahteva i sve veći broj naprednih čipova, dok su su resursi veoma ograničeni. Naročito su deficitarni plemeniti metali (zlato, platina i srebro), koji se koriste u brojnim komponentama za kompjutere i smartfone.

Odlazeća američka administracija je još na početku svog mandata proklamovala da je “informacijska bezbednost SAD jedan od njenih prioriteta”, te je u te svrhe pokrenula program CHIPS. Iako je bilo nekih manjih pomaka, te su utrošene desetine milijardi dolara, SAD nije značajno unapredio svoje FAB mogućnosti (proizvodnju čipova “od nule”). Razlog je taj što se tehnološki proizvodi američkih kompanija već više od decenije proizvode na Tajvanu, Južnoj Koreji i Vijetnamu, a velikim delom i u Kini, te koriste veliki broj malih komponenti kineskih proizvođača.

Jedan od najboljih primera je već pomenuti iPhone. I danas na ovom smartfonu američkog Applea stoji “Designed in California, Assemled in China” (Dizajnirano u Kaliforniji, sastavljeno u Kini). Treba reći da Apple sve više ulaže i u proizvodnju u Indiji, budući da je tamošnje tržište mobilnih uređaja najbrže rastuće u svetu. Novi modeli za ovu godinu, iPhone 16, po prvi put će se kompletno proizvoditi u fabrici Foxconn u gradu Sriperumbuduru, u provinciji Tamil Nadu. Sam Foxconn (Hon Hai Precision Industry) ostaje glavni proizvođač uređaja za Apple, pre svega u svojim fabrikama u Shenzenu.

Još će biti jeftiniji

Novi dizajn mobilnih čipova će takođe u narednom godinama učiniti smartfone i male kompjutere (SBC, single board computer, kompjuter na jednoj pločici) još jeftinijima. RISC-V dizajn procesora je otvoreni standard kojem doprinosi veliki broj proizvođača. Za razliku od do sada vodećih dizajna x86 (za klasične računare) i ARM (za mobilne procesore), koji su opterećeni brojnim patentima, RISC-V se može relativno slobodno razvijati i unapređivati. Za krajnjeg korisnika to znači daleko jeftiniji novi uređaj, u rangu od nekoliko desetina do stotinu dolara.

Sve je češći i tzv. pico board dizajn, gde je sam računar manji i od današnjeg prosečnog smartfona, što omogućava njihovu integraciju u veliki broj uređaja za zabavu (smart set-box), novu generaciju all in one (sve u jedan) TV uređaja koji postaju “džinovski smartfoni” sa različitim aplikacijama, te u različita vozila – od električnih bicikala i motora do automobila.

Takođe, RISC-V arhitektura omogućava korišćenje i čitavog niza operativnih sistema otvorenog koda (Open Source), kao što su Fedora, OpenSuse, Ubuntu i Debian.