Šahrimanjan Obradović: Trumpa je teško ‘pročitati’, strah je opravdan

„Savremene međunarodne odnose karakteriše stanje otvorenih i prikrivenih sukoba na tačkama dodira Zapada sa nekakvim globalnim ostatkom koji se ne može nazvati Istokom kao u doba Hladnog rata. Imamo situaciju Zapad naspram nečega što ni ne znamo šta je, neko to zove multipolarizam. Suštinski, vidimo da izvan evroatlantskog i zapadnog političkog i vrednosnog kruga vlada haos, nered i stanje opasnosti po ljudska prava, uz velika razaranja i odsustvo solidarnosti“, rekla je Biljana Šahrimanjan Obradović, istraživačica Centra za stratešku analizu u Beogradu.

Dodaje da američko vođena savezništva odnose prevagu nad konfuznim alternativama koje kandiduju Rusija i Kina.

„Pogledajte samo kako SAD kroz Severnoatlantski savez (NATO) objedinjuje i hrišćane pravoslavce i hrišćane katolike, ali i muslimane. Od svog nastanka 1949. godine, NR Kina nije odlučno rešila nijednu svetsku i regionalnu krizu, od Korejskog rata do aktuelnog građanskog rata u Mjanmaru. Mislim da, uz velike izazove, američko vođena savezništva odnose prevagu nad onima koji bi da unište svet zasnovan na pravilima i koji se neprincipijelno ujedinjuju oko mržnje prema ljudskim pravima, slobodnoj ekonomiji i multietničkom skladu. Baš kao u trenucima svake krize u poslednjih 150 godina, opstaće samo oni koji imaju pouzdane saveznike.“

• Šta svijetu donose predstojeći izbori u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) i kako ocjenjujete kanditate?

– Budući predsednički izbori u SAD su najkraći i najneizvesniji u američkoj istoriji. S jedne strane, kandidati se nadmeću s nacionalnim, odnosno unutrašnjim temama, dok ceo svet strepi od moguće promene spoljnopolitičkog pristupa. Mi na Balkanu moramo uvek imati na umu da svaki put kada bi SAD krenuo u izolacionizam, velika stradanja su zahvatala čovečanstvo. S tim u vezi, vlada opravdani strah od izbora Donalda Trumpa. Ova zabrinutost se odražava na evropske partnere koji žele predvidljivu političku, ekonomsku i vojnu saradnju sa SAD-om. Opasnost se nadvija i nad Bliskim Istokom, jer se očekuje da će Trump u potpunosti stati na stranu Izraela, čime bi narušio regionalnu ravnotežu snaga. Ni na Tajvanu nisu najspokojniji zbog njegovih izjava da Tajvan treba da plati za svoju odbranu, a po pitanju agresije na Ukrajinu vrlo je teško razgraničiti jasne Trumpove namere.

Trumpa je teško pročitati, između Trumpa kao državnika i Trumpa kao populiste u izbornoj kampanji. Sa druge strane Kamala Harris je u potpunosti strateško iznenađenje za izborni štab Donalda Trumpa. Vidimo da pristalice pozitivno reaguju na nju, i do sada je skupljeno pola milijarde dolara donacija. Ključno po pitanju Kamale Harris je definisanje njenih jasnih, koherentnih i realnih poruka ka neopredeljenim biračima. Boraveći u SAD-u, kroz razgovore sam zaključila da opredeljeni glasači demokrata svoj izbor sažimaju u izreku „Vote for blue no matter who“. Međutim, ključ je pridobiti neopredeljene glasače u sedam kolebljivih država i zadržati ranija glasačka uporišta. Iskusniji analitičari i eksperti konstantno ponavljaju da je na delu potpuno nova izborna utakmica i da su sve prognoze pre prve debate u septembru preuranjene. Debata je ključni deo američkih izbora, što smo videli i prilikom povlačenja kandidature predsednika Josepha Bidena. Moja lična procena je da američka vojna i druga pomoć Ukrajini nikada neće stati, koliko god to bilo potrebno i ko god bude bio u Beloj kući. Ovo je strateška šansa SAD-a o kojoj je još ‘90-ih pisao Zbigniew Brzezinski.

• Kako komentirate odnos SAD prema zemljama Zapadnog Balkana i hoće li se šta promijeniti sa novim američkim izborima u regionu?

– Odnos SAD-a prema zemljama Zapadnog Balkana se zasniva na naporima da se ojača strateški dijalog sa našim državama sa jasnim interesom da se podrži članstvo svih u Evropsku uniju (EU) i NATO. SAD nastupa promenljivom dinamikom prema našim državama, ali uvek u okviru i obrascu karakterističnom za odnos prema saveznicima, a ne neprijateljima ili rivalima. Možda se neko neće složiti, ali SAD drži strateški ulog jugoistočne Evrope na pitanju Zapadnog Balkana i bez njihove aktivne uloge stvari bi bile znatno drugačije. Da se vratimo, SAD u svom odnosu kombinuje podsticanje, podršku i pomoć, ubeđivanje, pritiske i sankcije. Sve nabrojano SAD je više puta u svojoj istoriji primenjivao i prema drugim državama koje su članice NATO-a. Mislim da još uvek traje potraga za Kissingerovom “stožernom državom” u ovom regionu. Nažalost, nemaju sve političke elite istu viziju ekonomski naprednog regiona koji je član NATO-a i EU, već pokušavaju da uvedu strateške gubitnike poput Rusije na ovaj prostor. Usled toga je i odnos SAD drugačiji prema takvim političkim elitama, dok prema narodima i državama on ostaje prijateljski i partnerski.

Što se tiče promena sa novim američkim izborima, ne očekujem radikalne zaokrete politike, već nijanse. Hteli mi da prihvatimo ili ne, nismo prioritet američke globalne politike dokle god se krize kreću u okvirima politike, a ne bezbednosti. Pobeda Donalda Trumpa može značajnije poremetiti kinesko prisustvo u regionu što će se pokazati kao izazov za pojedine države.

• Kako ocjenjujete proces evropskih integracija zemalja Zapadnog Balkana i koliko je zapravo uspješna politika Evropske unije u regionu?

– Politika Evropske unije nije bila dovoljno aktivna u prethodnom periodu. EU je dopustio da njen pozitivni uticaj propagandno, ekonomski i politički ugrozi Kina, a ruski štetan uticaj neometano je sprovođen u mandatu prethodne Evropske komisije. Potrebna je aktivna politika EU-a u odbrani svog unutrašnjeg dvorišta od trećih aktera, mnogo jednostavnije procedure i jasne poruke. Uprkos tome što je EU najveći donator i investitor, imamo prisustvo evroskepticizma u delovima populacije koja je izložena ruskom propagandnom narativu. Mislim da je potrebno da se eurointegracije tretiraju kao geopolitički prioritet koji treba podržati kolosalnim infrastrukturnim projektima i postepenom integracijom pre punog članstva. Dolazak Kaje Kallas za komesarku za spoljnu politiku i bezbednost može doneti određene pozitivne promene. Nažalost, države Zapadnog Balkana ne koriste ni sadašnje fondove i donacije u punom kapacitetu što se odražava na kvalitet života građana. Zapadni Balkan je kao siva zona i mislim da je potrebno resetovanje procesa evropskih integracija, čiji glavni i osnovni prioritet treba da bude geopolitički interes, a sve drugo će ekonomija postaviti na svoje mesto.

• U kojoj mjeri je jak ruski utjecaj u regionu?

– Ruski uticaj neometano divlja 30 godina. Za tih 30 godina Rusija je uspostavila snažna propagandna uporišta u gotovo svim sferama društva, od medija do politike. Koriste naše slabosti za održavanje svog prisustva. Mi smo postali deo globalnog ruskog informacionog rata. Ruski ciljevi su vrlo jednostavni i usmereni su na izgrađivanje snažne antievropske populacije, koja će blokirati političke odluke i reforme. Ruska propaganda više i ne koristi sofisticirane metode jer su uvereni da se najprostije dezinformacije mogu pronositi kao legitimne činjenice. Od etnonacionalističkih tenzija i govora mržnje do spoljne politike, vi imate dominantan ruski propagandni narativ koji oblikuje stvarnost. Iako je Rusija strateški gubitnik 21. veka, njena propaganda se održava snažnim intenzitetom u globalnim džepovima, a jedan od tih džepova je i Zapadni Balkan. Potrebna nam je snažna politička volja i saradnja na uspostavljanju regionalnog centra za borbu protiv hibridnih pretnji.

• Kako gledate na dugotrajno balansiranje Srbije između Rusije i Zapada?

– Partnerstvo Srbije i Rusije svakim danom liči na partnerstvo bez suštine. I pre agresije na Ukrajinu odnosi sa Rusijom nisu dali očekivane ekonomske benefite od sporazuma o slobodnoj trgovini u okviru Putinove kopije EU-a pod nazivom EAEU. Iz nekog razloga, Srbija nastoji da održi politiku četiri spoljnopolitička stuba bez postavljanja osnovnog pitanja: da li mi znamo na šta će ličiti stub koji predstavlja Rusija? Kakva će međunarodna pozicija Rusije biti u narednih 50 godina i koji su srpski interesi, a šta su ruski interesi po pitanju Srbije. Mislim da u ovom trenutku više Srbija treba Rusiji, nego Rusija Srbiji. Po pitanju glasanja o osudi ruske agresije i ratnih zločina Srbija je glasala u Ujedinjenim nacijama (UN), prihvatila je Deklaraciju u Tirani gde se jasno ukazuje na karakter ruske agresije kao i to da je Srbija podržala Platformu za mir predsednika Volodimira Zelenskog u Švajcarskoj. Sa druge strane, Rusija se zvana i nezvana nameće da održi svoje prisustvo u srpskoj međunarodnoj i unutrašnjoj politici. Mislim da, pored toga što Srbija nije zavela sankcije Rusiji, pre ili kasnije doći će trenutak kada će Srbiju sami Rusi “gurnuti” u oštrije distanciranje od Putinove Rusije. U doba velikih geopolitičkih kriza, spoljna politika koja nije adaptibilna postaje ograničavajući faktor. Srbija nije na međunarodnoj margini da bi igrala igru nesvrstanosti, već je kandidat za članstvo u EU i evropska država.

• Koliko su opasne etnonacionalističke politike u regionu i čemu vode?

– Etnonacionalizam je jedan od najvećih rizika za regionalnu bezbednost. Takve politike predstavljaju put ka siromaštvu i neizvesnosti. Od etnonacionalizma nijedna evropska država nije postala bogatija i bezbednija. Plašim se da je zagovaranje etnonacionalizma vid prevare koji se servira građanima. Jedina dobra stvar u svemu tome je što je sve manje onih koji bi sledili takvu politiku jer ljudi nisu naivni vide kako žive naše komšije Hrvati, Mađari, Rumuni, Italijani, pa ako hoćete i Česi i Slovaci. Žalosno je što u jednom delu takva politika donosi glasove na izborima. Bosna i Hercegovina je država gde je multietnički sklad bio svetski primer.

• Kakva su Vaša očekivanja u budućnosti kada je riječ o zemljama Zapadnog Balkana i na čemu trebaju raditi?

– Uklanjanje ekonomskih barijera i stvaranje zajedničkog tržišta je nešto što bi uticalo na umanjenje regionalne bezbednosne dileme. Ovaj region svake godine uvozi oko 100 milijardi dolara, dakle to je veoma bogato tržište sa manje od 20 miliona stanovnika ili, ako hoćete, predstavlja oko 65 posto mađarskog bruto domaćeg proizvoda (BDP-a). Snažno povezivanje, privlačenje stranih direktnih investicija i više Evropske unije i SAD-a su zalog za sigurnu budućnost. Pre ili kasnije, realnost će trijumfovati nad retrogradnom politikom, a to znači da su evroatlantske integracije neizbežne i politički će nadživeti nacionalističku retoriku.