Rusija napreduje u Ukrajini, ali trpi gubitke

Verbalni okršaj oko Ukrajine bio je u fokusu prošle sedmice, dok je Evropska unija nastojala da pojača svoju odbrambenu spremnost, NATO proslavljao svoj 75. rođendan, a odmah zatim Rusija uputila prijetnje i obećanja.

Predsjednica Evropske komisije Ursula von der Leyen rekla je Evropskom parlamentu da će se zalagati za odbrambenu uniju ako bude ponovo izabrana na još pet godina, što se na kraju i desilo.

„Predložit ćemo niz odbrambenih projekata od zajedničkog evropskog interesa, počevši od Evropskog vazdušnog štita i cyber-odbrane“, rekla je Leyen u četvrtak što je izazvalo reakciju Rusije dan kasnije.

Ranije ove godine, komesar za jedinstveno tržište Thierry Breton obećao je investicijski fond od 100 milijardi eura (109 milijardi dolara) za evropsku odbrambenu industriju. Breton je najavio da se to treba tek da materijalizuje, ali Von der Leyen je obećala da će stvoriti namjenski portfelj odbrane i da će se baviti inovacijama i investicijama.

“To je nevjerovatno. Evropska unija, koja je stvorena da osigura dobrobit i stabilnost svih svojih članica, sada se razvila u dodatak NATO-a”, rekao je ruski ministar vanjskih poslova Sergej Lavrov dan ranije u UN-u.

“I [sada EU] ništa manje agresivno i, možda, ponekad čak i agresivnije, traži da se nanese poraz Rusiji. Kakav bi to strateški ili bilo koji drugi dijalog mogao biti?” pitao je on.

Lavrov je novinarima objasnio zašto je Rusija odbila prisustvovati mirovnom samitu u Švicarskoj koji je organizovala Ukrajina prošlog mjeseca, i zašto odbija prisustvovati na još tri mini samita koje je Ukrajina planirala – jedan o energetici u Kataru do početka avgusta, jedan o slobodi plovidbe u Turskoj sljedećeg mjeseca, a jedan o razmjeni ratnih zarobljenika u Kanadi u septembru. Ova tri mini samita će dati svoj doprinos drugom mirovnom samitu u novembru.

Ukrajina tajno gradi međunarodni konsenzus o pojedinim aspektima konačnog mirovnog sporazuma s Rusijom.

Generalna skupština glasala je 11. jula sa 99 prema devet za prijedlog kojim se Rusija poziva da samovoljno prekine agresorski rat i povuče svoje vojnike sa ukrajinske teritorije – predajući nuklearnu elektranu u Zaporožju koja je sad pod njenom kontrolom.

Godinu dana nakon rata, 141 države podržale su sličan poziv. U septembru 2022. godine, 143 zemlje osudile su rusku formalnu aneksiju četiri ukrajinske regije.

Za svoju agresiju Rusija krivi NATO. Zamjenik šefa ruskog Vijeća sigurnosti, Dmitrij Medvedev rekao je u intervjuu u srijedu da je “Prijem Ukrajine [u NATO] … u suštini objava rata, iako odgođena”.

Moskva je tražila teške uslove za pregovore – da Ukrajina prizna rusku aneksiju četiri regiona koje djelimično okupira, smanji odbrambene snage i odbije pridruživanju NATO-u.

Nedjelju dana ranije Medvedev je rekao da “čak ni ovo neće biti kraj ruske vojne operacije”, jer “čak i nakon potpisivanja papira i prihvatanja poraza, ostatak radikala će se prije ili kasnije vratiti na vlast, inspirisani zapadnim neprijateljima Rusije. A onda će doći vrijeme da se zmiji konačno odsječe glava”.

U stvari, činilo se da Medvedev priprema Ruse za višegodišnji rat, rekavši da će biti „budućih bitaka za odbranu otadžbine“.

U intervjuu u srijedu, on je odgovorio na nadu šefa NATO-a Jensa Stoltenberga da bi se Ukrajina mogla pridružiti alijansi za jednu deceniju, rekavši da je do tada “sasvim moguće da… [Ukrajina] više neće postojati”.

Tokom proslave svoje 75. godišnjice u Washingtonu, prošle sedmice, NATO se nije osvrnuo na ništa od ovoga.

Italija, Njemačka i Rumunija obećale su Ukrajini pet dodatnih sistema protivvazdušne odbrane Patriot, a SAD, Holandija i Danska obećale su da će „Ukrajina ovog ljeta koristiti operativne F-16“.

Danska, Norveška i Holandija obećale su da će ove godine Ukrajini isporučiti 60 rashodovanih aviona, dok Grčka uslovno nudi još 32.

‘Rusi češće pucaju, ali kod nas su rezultati bolji’

Ovaj verbalni okršaj odvijao se u pozadini većeg ruskog napredovanja u regionu Donjecka.

Između 9. i 12. jula, ruske trupe su završile osvajanje regije Kanal, istočnog kraja Časiv Jara, oko kojeg su se vodile posebno žestoke borbe. Razlog je taj što je Časiv Jar ključan za napredovanje protiv posljednjih preostalih bastiona ukrajinske odbrane u zapadnom Donjecku – gradova Konstiantinivka, Kramatorsk i Sloviansk.

Zamjenik ukrajinskog ministra odbrane Ivan Havriljuk rekao je da su ruske snage pretrpjele 5.000 žrtava, kako bi zauzeli regiju Kanal.

Zadatak sada postaje teži, jer ostatak Časiv Jara leži na uzvišenju i preko puta  je kanala.

Ruske snage su u prošlosti dokazale da su sposobne zauzeti čak i položaje koje su bile teže da se odbrane, posebno kod Bakhmuta i Severdonjecka, ali tek nakon što su pretrpjeli velike gubitke života i opreme.

“U junu je ruska vojska izgubila više od 1.400 artiljerijskih sistema, više od 600 borbenih oklopnih vozila, skoro 360 tenkova. Ovo su gubici bez presedana. A šta se time dobilo na bojnom polju?”, napisao je zamjenik ministra odbrane, Ivan Havriljuk, u članku od 9. jula.

“Ove brojke su dokaz da pobjeđujemo u artiljerijskom okršaju… Rusi češće pucaju, ali kod nas su rezultati bolji.”

Ruske snage su također napredovale sjeverozapadno od Avdijivke, grada koji su zauzeli u februaru, i u pravcu Torecka. Zajedno sa Časiv Jarom, ova tri fronta leže na udaljenosti od 40 km jedan od drugog što čine glavni udar ruskog napredovanja u Ukrajini.

Na drugim mjestima na frontu od hiljadu kilometara, Rusi su bili u zastoju, ali to ne znači da nisu pretrpjeli velike gubitke.

Harkiv, front koji su otvorili u maju koji bi vjerovatno odvukao ukrajinske snage iz Časiv Jara, završio je isušivanjem ruskih rezervi.

Komandant taktičke grupe “Harkov”, Viktor Solimčuk rekao je novinarima da su ruske žrtve od maja bile 2.939 ubijenih i 6.509 ranjenih.

“To jest, procijenjeni gubici neprijatelja na našem pravcu su oko 91 posto”, rekao je Solimčuk.

Al Jazeera nije mogla samostalno provjeriti tu rutu.

Taktička grupa u Harkivu je izvijestila da je Rusija prebacila jurišne grupe iz svoje Pacifičke flote i novoformiranog Lenjingradskog vojnog okruga kako bi tamo izdržavale snage.

Ukrajinski vojni posmatrač, pukovnik Konstantin Mašovec, rekao je da je ruskim jedinicama u centru Donjecka potrebno slično pojačanje. Pukovnija iz 27. motorizovane divizije, koja je bila predviđena kao rezervna divizija, bila je raspoređena u Avdijevku prije nego što je popunjena u punom sastavu. Druga dva puka bez posade prebačena su u Toretsk.

Nevolje na ukrajinskom bojnom polju

Ipak, ništa od ovoga nije značilo da je i Ukrajina na pragu proboja.

Ove godine Ukrajina planira prikupiti četvrt miliona novih vojnika, ali će za njihovu obuku i opremanje trebati vremena. Visoki zvaničnik NATO-a rekao je za New York Times da Ukrajina neće moći pokrenuti kontraofanzivu velikih razmjera do sljedeće godine.

Ukrajina čeka ključnu odluku zapadnih vlada koje isporučuju oružja da joj dozvole da ih koristi za napad unutar Rusije.

“Teže je i skuplje oboriti neprijateljske projektile u zraku nego uništiti [avione koje ih nose] na aerodromima, projektile u arsenalima ili gađati fabrike koje proizvode smrtonosno oružje“, napisao je Havriljuk.

Njemačka i SAD su takođe ograničile upotrebu oružja unutar Rusije.

Ujedinjeno Kraljevstvo, za koje se smatralo da nije nametnulo takva ograničenja, možda je to učinilo, otkriveno je prošle sedmice, kada je novi ministar vanjskih poslova David Lammy rekao za European Pravda da “razmišlja o” ukrajinskim zahtjevima za udare na aerodrome sa britanskim projektilima Storm Shadow.