Trumpov pohod na TikTok: Logičan predizborni propagandni korak

U istom danu kada ga je Velika porota u New Yorku osudila po čak 34 tačaka optužnice, Trumpov izborni štab je, potpuno neočekivano, pokrenuo njegov zvanični nalog na društvenoj mreži TikTok.

Donald Trump je i prije pokretanja profila na TikToku bio jedna od njegovih najvećih 'zvijezda', barem kada su svetski političari u pitanju (Antonin UTZ and Seth Wenig / various sources / AFP)

Bivši američki predsjednik Donald Trump i dalje je favorit za pobedu na izborima u novembru, i u blagoj je prednosti nad Josephom Bidenom, iako je presudom suda u New Yorku sada i zvanično prestupnik.

Ipak, Trumpova biračka baza, koja je mnogo homogenija od prosečnog glasača američkih republikanaca, ovu presudu smatra “nameštaljkom duboke države”. To pokazuju i najnovija istraživanja  javnog mnjenja, po kojima ona nije značajno uticala na Trumpov rejting. Neke od analiza pokazuju i da su ‘u najboljem slučaju’ Trump i Biden sada izjednačeni na oko 41,5 odsto glasačkog tela.

Pola Amerikanaca koristi TikTok

U istom danu kada ga je Velika porota u New Yorku osudila po čak 34 tačaka optužnice, Trumpov izborni štab je, potpuno neočekivano, pokrenuo njegov zvanični nalog na društvenoj mreži TikTok, koju danas koristi gotovo 148 miliona Amerikanaca, što je gotovo polovina stanovništva SAD-a.

Iako se ovo čini kao potpuno logičan predizborni propagandni korak, sam Trump je za vreme svog mandata u Beloj kući ne samo bio veliki protivnik rada ove mreže u SAD-u, već je kasnije pokrenuo i svoju sopstvenu društvenu mrežu i aplikaciju, Truth Social, koja je neke koncepte “pozajmila” sa mreže Twitter (danas X), a neke upravo od TikToka.

“Ja, Donald Trump, predsednik SAD-a, nalazim da se moraju pokrenuti hitni koraci u vezi nacionalne sigurnosti zemlje, konkretno u vezi širenja mobilnih aplikacija razvijenih u NR Kini. U ovom trenutku, mora se pokrenuti hitna akcija u vezi pretnje od mobilne aplikacije TikTok”, piše predsedničkoj naredbi (executive order), donetoj početkom avgusta 2020. Sama naredba je doneta “po hitnom postupku”, citirajući američki akt NEA, USC 50.34, a zapravo član “o hitnoj i neminovnoj nacionalnoj opasnosti”. Ovaj član Ustava SAD je retko korišćen, pre toga za vreme događaja 11. septembra 2001. godine i omogućava Beloj kući i federalnim agencijama da “zaobiđu” (eng. terminate certain authorities) zakone pojedinačnih država i ovlašćenja njihovih guvernera. Sam propis je donet 1975, a “dorađen” godinu kasnije, kako bi se izbegle dotadašnje “manjkavosti” Ustava SAD-a koje su “sprečavale SAD da jasno odgovori na pretnje iz inostranstva”. U suštini se radilo o davanju “odrešenih ruku” predsedniku SAD-a da pokreće vojne akcije u inostranstvu, citirajući upravo “neminovnu nacionalnu opasnost”.

Nacionalna kampanja

Ova Trumpova uredba je bila samo kulminacija “nacionalne kampanje” protiv TikToka i kineske kompanije koja stoji iza nje Byte Dance.

Još početkom 2019, mnogi članovi američke obaveštajne zajednice su počeli da izlaze u javnost sa “zabrinutošću u vezi funkcioniranja aplikacije TikTok”. Sama mreža je u to vreme doživljavala vrtoglavi globalni rast, a po vremenu koje korisnici provedu na njoj (on-screen time) već je bila ispred i Facebooka i Instagrama.

Američki uticajni ekonomski think-tank, Peterson Institute, već je bio izdao analizu po kojoj  najveća pretnja po SAD iz Kine nije bila Komunistička partija, već kompanija Huawei i aplikacija TikTok. To je bio i “okidač” da američke obaveštajne agencije, brojni senatori i kongresmeni, te na prvom mestu tadašnji državni sekretar Mike Pompeo, koji je prethodno bio i direktor CIA, pokrenu lov na veštice.

Američki konzervativni mediji su mesecima donosili priče o “opasnostima novih 5G mobilnih mreža, za koje opremu većinom proizvodi kineski Huawei”. Uz Huawei, na tapetu se ubrzo našao i drugi kineski telekomunikacioni gigant, ZTE. Početkom maja iste godine, Trump je potpisao propis kojim se američkim mobilnim operaterima zabranjuje kupovina i korišćenje nove Huawei i ZTE opreme za kritične mobilne aplikacije (core network point), te nalaže da se postepeno izbaci (phase-out) i već postojeća 3G i 4G infrastruktura ovih kompanija.

Skladištenje podataka

Sama suština zabrinutosti američke obaveštajne zajednice u vezi TikToka do danas ostaje “pitanje skladištenja podataka korisnika”. Iako i sami Facebook, Google i Microsoft imaju na desetine velikih data centara (postrojenja za skladištenje podataka) širom sveta, kako bi omogućili veću brzinu prenosa fajlova i dostupnost njihovih aplikacija, TikTok i Byte Dance nisu imali isti tretman.

Glavna zamerka je bila ta što Byte Dance, kompanija sa sedištem u Hong Kongu, poput svih drugih tehnoloških kompanija u Kini, mora postupati po kontroverznom Zakonu o bezbednosti podataka. Po njemu, sve tehnološke kompanije koje posluju u Kini (kao i svi drugi podaci kompanija) moraju, u suštini, omogućiti nesmetani pristup svojim podacima nadležnim državnim agencijama. Ovaj zakon je, nakon kritika međunarodne zajednice, dodatno “proširen” u septembru 2021, kako bi se omogućilo da “sve aplikacije i online aktivnosti budu u skladu sa interesima Komunističke partije Kine”. U praksi (ili, barem, u teoriji) to znači da državne agencije i zvanični Peking mogu pristupati svom podacima i sadržajima sa interneta unutar Kine, za koje “sumnjaju da su štetni”. Upravo je to i razlog što u Kini nema praktično nijedne svetske (zapadne) mreže ili aplikacije – Facebook, Google, Instagram, Netflix su samo neke od njih.

Sve to važi i za strane državljane u Kini, jer sam telekomunikacioni sistem ne dozvoljava nikakvo pristupanje IP adresama velikih svetskih sajtova, čak i kada se koristi neka od VPN (virtual private network) usluga za “zaobilaženje” internet zabrana. Do pre nekoliko godina je, tehnički, bilo moguće pristupati nekim od svetskih sajtova iz pojedinih delova Kine, korišćenjem specijalno modifikovanih 4G rutera i stranih mobilnih brojeva (npr. sa Tajvana ili iz Južne Koreje), ali je nakon velikih demonstracija u Hong Kongu početkom 2020. godine i ova opcija ugašena.

U Kini su (očekivano) zabranjeni i globalni portali velikih svetskih medija, poput BBC-a, New York Times, Guardian, Washington Post, Reuters, itd. Stručnjaci ovo nazivaju “kineski digitalni zid” (The Great Chinese Firewall), a zvanični Peking ne samo da ne pokazuje nameru da ovu cenzuru smanji, već je nakon izveštaja o lošem položaju i kršenju prava ujgurske manjine – ona i dodatno pojačana.

Like je like, glas je glas

Donald Trump je i prije pokretanja profila na TikToku bio jedna od njegovih najvećih “zvezda2, barem kada su svetski političari u pitanju. Sa druge strane, TikTok je i inače “glavno uporište” konzervativaca i desničara širom sveta, a brojne teorije zavere se po nepisanom pravilu uvek prvo pojave na TikToku. I nemačka ultradesničarska partija Alternative für Deutschland (AfD), kao i njen francuski “pandan” Nacionalni savez (Comités Jeanne) imaju izuzetno veliku bazu simpatizera na TikToku. Slučajno ili ne, obe ove stranke i njihovi lideri Trumpa smatraju saveznikom, a nekima od njih, poput Marie Le-Pen, on je i neskriveni politički uzor.

Trump je za samo dva dana na TikToku došao do više do tri miliona pratilaca, što je svojevrsni rekord. Za manje od nedelju dana, ta cifra se popela na 5,6 miliona. Za poređenje, francuski predsjednik Emmanuel Macron ima oko 4,5 miliona pratilaca, dok nemački kancelar Olaf Scholz ima tek oko 263.000.

Trump na svom nalogu za sada ima samo jedan video, snimljen prošle nedelje na događaju američke UFC lige borilačkih sportova.

“Predsednik je sada i na TikToku”, kaže na snimku Dana White, kontroverzni predsednik UFC lige i poznati konzervativni aktivista. Sam video ima čak 5,9 miliona lajkova, a da li će se oni pretvoriti i u glasove na izborima, te vratiti Trumpa u Belu kuću, saznaćemo veoma brzo.

Izvor: Al Jazeera