Online armija: Slijedi li povratak ‘glavnog tviteraša’?

Trumpovu ‘Twitter armiju’ ne čine samo YouTuberi i aktivisti, već i mnogi istaknuti republikanski kongresmeni, gradonačelnici, te nekadašnji visoki zvaničnici Bijele kuće i State Departmenta.

Trump na svom nalogu ima više od 87 miliona pratilaca, te je konstantno u 20 najpopularnijih naloga (Illustration by Jakub Porzycki / NurPhoto via Getty Images)

Kada je FBI izvršio pretragu luksuznog kompleksa Mar-a-Lago na Floridi, početkom avgusta 2022. godine, a koji je u vlasništvu nekadašnjeg predsjednika Donalda Trumpa, među brojnim dokumentima federalnih vlasti nalazilo se i nekoliko njih sa oznakama najviše tajnosti. Odnosili su se na tzv. nuklearnu doktrinu (US Nuclear Capabilities) i mogućnosti nuklearnog odgovora SAD-a.

I sam nalog za pretragu jedne od rezidencija bivšeg predsednika SAD-a predstavljao je svojevrsni lex specialis i presedan u američkom pravosuđu, te podsetio na nekadašnju aferu „Watergate“, nakon koje je tadašnji predsednik Richard Nixon podneo ostavku. Ta afera je u decenijama koje su usledile smatrana za „najveću sramotu“ američke politike, sve dok u Belu kuću nije stigao Trump.

Niko te 2016. godine nije smatrao Trumpa za ozbiljnog protivkandidata Hillary Clinton, bivšoj državnoj sekretarki i supruzi nekadašnjeg predsjednika Billa Clintona. Analitičari i agencije za istraživanje javnog mnjenja su išle toliko daleko da su čak najavljivale tzv. landslide victory (eng. landslide, klizište koje ruši sve pred sobom), što znači da su očekivali pobedu Clintonove sa dvostruko više glasova. Brojni voditelji i medijske ličnosti su se tokom cele te izborne godine praktično utrkivali ko će više „ismijati“ Trumpa, a popularni komičari su čak imali i čitave tačke u kojima su se šalili sa kandidatom za predsednika SAD-a.

Twitter i Facebook, društvene mreže koje su tada bile u svom „zenitu popularnosti“, smatrane su i dalje „neozbiljnima“ da bi političari na njima nastupali sa zvaničnom predizbornom kampanjom. I upravo je tu Trumpov tim savetnika našao svoje uporište. Oni su (ispravno) procenili da su se glasovi razočaranih glasača, kao i mladih koji su po prvi put izlazili na glasanje, najviše čuli upravo na društvenim mrežama.

Praktično prvo „zvanično“ priznanje uticaja društvenih mreža na kampanju desilo se samo mesec dana pre izbora, u popularnoj večernjoj emisiji „Jimmy Kimmel Live“, gde je tadašnji predsjednik Barack Obama učestvovao u „izazovu“ (challenge), nazvanom „Mean Tweets“ (zločesti tvitovi).

„Obama će otići u istoriju kao jedan od najgorih predsednika u istoriji SAD-a“, bio je Trumpov tvit na šta je Obama uživo odgovorio: „Barem ću otići u istoriju kao jedan od predsednika“. Samo dva meseca kasnije, Bela kuća će dobiti svog novog stanara, a svet PR-agencija i političkih stratega nikada više neće biti isti.

Trump na svom nalogu @realDonaldTrump danas ima više od 87 miliona pratilaca, te je konstantno u 20 najpopularnijih naloga.

I Twitter se promijenio

I sama mreža Twitter je, u međuvremenu, postala drukčije mesto u online svetu. Nakon brojnih internih sukoba među rukovodstvom i akcionarima, tadašnji Twitter je ušao u proces restrukturiranja, koji se završio kupovinom od strane milijardera Elona Muska, jednog od najbogatijih ljudi na svetu, osnivača automobilske kompanije Tesla i kompanije za razvoj raketa i satelita, SpaceX.

Ovo je bila i jedna od najvećih akvizicija, ne samo u tehnološkom svetu, već i u svetu biznisa uopšte, a konačna suma koju je Musk potrošio na kupovinu Twittera danas se procenjuje na gotovo 44 milijarde dolara. Odmah nakon preuzimanja, Musk je mrežu preimenovao u X, iako je i danas više od dve trećine korisnika i dalje naziva Twitter.

On je za relativno kratko vreme postao i jedan od najpopularnijih i najpoznatijih tviteraša, sa veoma izraženim konzervativnim stavovima. Iako Musk ne podržava javno Trumpa za novi predsednički mandat, na njegovom nalogu (kojeg prati gotovo 187 miliona ljudi širom sveta) često se mogu naći objave i memes (slike šaljivog karaktera) u kojima se kritikuje američka administracija, predsednik Joe Biden, potezi Bele kuće, te, generalno, aktualna američka politika.

Twitter je danas prepun i „profesionalnih konzervativaca“, koji su na podršci Trumpu i američkim republikancima napravili čitave medijske karijere.

Jedan od njih, konzervativni voditelj Benny Johnson jedan je od „najglasnijih“ kreatora digitalnih sadržaja u podršci Trumpu, pre svega na mrežama X i YouTube. Zanimljivo je da Johnson, poput brojnih drugih konzervativaca, u svojim emisijama jednako kritikuje i napada i demokratske senatore i kongresmene, ali i one republikance koji se „usude“ da kritikuju Trumpa i njegove predizborne poteze.

Trumpovu „Twitter armiju“ ne čine samo YouTuberi i aktivisti, već i mnogi istaknuti republikanski kongresmeni, gradonačelnici, te nekadašnji visoki zvaničnici Bele kuće i State Departmenta. Jedan od njih je i Richard Grennel, koji je sa mesta američkog ambasadora u Nemačkoj za kratko vreme postao vršilac dužnosti direktora Nacionalne bezbednosti (Director of National Intelligence, DNI), najviše funkcije u obaveštajnom aparatu SAD-u. Grenell je takođe dve godine bio i specijalni Trumpov izaslanik za pregovore o statusu Kosova između Beograda i Prištine, što je rezultovalo potpisivanjem tzv. Vašingtonskog sporazuma u septembru 2019.

Grenell je danas najpoznatiji kao politički analitičar na brojnim američkim konzervativnim medijima. Takođe, on je na Twitteru i jedan od najaktivnijih i najvatrenijih Trumpovih promotera, a često kritikuje i američke medije.

„Postoji prava kriza u američkim medijima. Najveće medijske kuće su postale propaganda za demokrate. Diktatori širom sveta su ljubomorni na način na koji sadašnja američka administracija kontroliše medije“, napisao je nedavno Grenell.

Osnovao i svoju društvenu mrežu

Treba reći i da je sam Trump pokušao da iskoristi svoju popularnost osnivanjem sopstvene društvene mreže, Truth Social, koja nikada (barem van SAD-a) nije zabeležila veću popularnost, te danas ima tek dva miliona naloga, uz 500-ak hiljada mesečno aktivnih korisnika.

Takođe, danas postoje i tzv. alternativni internet mediji, poput video mreže Rumble, koja je neka vrsta „konzervativnog“ YouTubea i koja ima gotovo 78 miliona aktivnih korisnika.

Analitičari smatraju da će i u ovom izbornom krugu, baš kao i 2016, uticaj društvenih mreža na ishod glasanja biti ključan. Najnovije ankete i ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da su Joseph Biden i Donald Trump u tzv. neck-locked položaju, te da su praktično izjednačeni sa po 46 odsto glasova birača. To znači i da će u novembru svaki glas biti važan, kao i naknadna odluka Izbornog koledža SAD-a (Electoral college).

Zbog svega toga su predsednički izbori 2024. već proglašeni „najneizvesnijim u istoriji SAD-a“, a njihov rezultat ne čekaju samo američki građani, već i veliki broj konzervativnih političara, stranaka i građanskih pokreta širom sveta.

Izvor: Al Jazeera