Festival Krokodil: Književnost u borbi protiv nasilja i nacionalizma

Kakva je uloga književnosti u procesu mira i kako ocjenjuju situaciju u kojoj se nalaze narodi nekadašnje Jugoslavije, govorili su književnici i književnice iz Srbije, Sjeverne Makedonije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine.

Publici su se u Beogradu predstavili vodeći autori i autorice regionalne književne scene, a govorili su i teoretičari, edukatori, aktivisti koji su promatrali aktuelnu društveno-političku situaciju (Alex Dmitrović / Ustupljeno Al Jazeeri)

Gimme Shelter je pesma Rolling Stonesa koja tematizuje brutalnost rata i strah, a napisali su je Mick Jagger i Keith Richards. Naslov te pesme poslužio je kao moto još jednog izdanja festivala Krokodil u Beogradu, u okviru kojeg su se publici predstavili vodeći autori i autorke regionalne književne scene. Uz doprinos inostranih učesnika na glavnom i debatnom programu govorili su i teoretičari, edukatori, aktivisti koji su posmatrali aktuelnu društveno-političku situaciju.

Tema za razgovor je bilo dosta. Ratne strahote u Ukrajini i Gazi, pravno neosnovane slapp-tužbe sa kojima se bore mnogi mediji, pojedinci i samo Udruženje Krokodil koje vodi više od 30 takvih procesa. Reči je bilo i o ljudskim pravima i sve manjim građanskim slobodama.

Jedna od važnih tema, iskustveno bliska narodu ovih prostora, jeste rastuće nasilje i nacionalizam. Ratnohuškački narativ ne bledi, uprkos naporima mnogih. Na putu razumevanja, pomirenja i učenju suživota, književnost bi mogla biti važna karika. Zbog toga je ovakav vid susreta i razgovora dragocen, kako za učesnike tako i za javnost.

Kakva je uloga umetnosti, odnosno književnosti u procesu mira i kako ocenjuju situaciju u kojoj se nalaze narodi nekadašnje Jugoslavije, govorili su književnici i književnice iz Srbije, Severne Makedonije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine.

Štukan: Za šta je knjiga opasna?

U gotovo pa romanesknom obrtu, na kraju završne festivalske večeri, stigla je vest da je pisac i glumac iz Bosne i Hercegovine Feđa Štukan zadržan na aerodromu u Beogradu. Trebao je da učestvuje na poslednjoj večeri festivala, simbolično upriličenog ispred Muzeja Jugoslavije.

Kao moguće razloge Štukan navodi prisustvo na protestima „Stop nasilju“, koji su se organizovali u srpskoj prestonici posle masovnog ubistva u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, ali i zbog popularnosti njegovog ispovednog romana Blank, koji se odnosi na rat ‘90-ih.

„Mislim da ovo tinja neko vrijeme. Ne govori mi o tome niko nešto konkretno, ali otkako je Blank izašao u Srbiji i sva moja gostovanja po srednjim školama, raznim festivalima i koliko ljudi je prihvatilo tu knjigu, koliko je razumiju suštinski… Za šta je ona opasna? Za sve režime u bivšoj Jugoslaviji. Mislim da je to prva stvar zbog koje se meni to dešava. Iskreno sam mislio da će mnogo ranije da krene sva ta frka oko te knjige i mene“, izjavio je u telefonskom uključenju na festival.

Glumac i i pisac Feđa Štukan zadržan je na aerodromu u Beogradu, pa se publici obratio telefonski (Alex Dmitrović / Ustupljeno Al Jazeeri)

Nedostatak tolerancije, empatije, porast nasilja i izjave mržnje koje dolaze od zvaničnika navlače tamne oblake nad sudbinu Balkana. Svaki korak ka pomirenju i razumevanju biva osujećen. Umetnost, posebno književnost, može izvršiti određeni uticaj na ljude, ali posledice koje ostavljaju političke strukture su dalekosežnije. Talas simpatija prema desnici rapidno doživljava progresiju.

„Svuda raste nacionalizam i u Evropi to vidimo. Mi nismo nikakav izuzetak, ali imamo tu traumu od ‘90-ih godina. Mi se uvek borimo obrazovanjem, čitanjem i književnošću. Pokušavamo da tako približimo ljudima ideju o humanosti, empatiji i suživotu“, rekla je književnica Rumena Bužarovska.

Pesnik Nikola Madžirov smatra da, iako se stvaralac u književnosti ne bavi temom rata, taj ambijent je svuda okolo.

„Veliki palestinski pesnik Mahmoud Darwish rekao je da je umoran od toga da bude u isto vreme i pesnik otpora, misleći na njegov palestinski narod i da bude državni neprijatelj, misleći na izraelsku stranu. I mi smo umorni od toga da uvek pišemo o odsutnosti, o tom ehu krvi koja je protekla ovim prostorima. Nažalost, mir shvatamo kao negaciju rata. Mir kod nas nikada nije bio osnova, ontološka stvar“.

Za promenu narativa koji je prisutan poslednje tri decenije ne postoji bolji način od čitanja knjiga, kazao je Štukan.

„Obrazovanje je zapravo najveći problem u bivšoj Jugoslaviji. Više je svima jasno da politika destrukcije i konflikta ne vodi ničemu“.

‘Onaj ko čita Mehmedinovića ne glasa za desničare’

Pisac i profesor Igor Štiks, čiji su naučni radovi usmereni ka izučavanju ljudskih prava, demokratije i društvenih pokreta, naznačio je da je književnost uvek imala, osim umetničke, i terapeutsku ulogu, ali da nije moguće da promena u društvu dođe isključivo iz domena umetnosti.

„Ona nam je pokazivala zla povijesti kako bi nas učila da budemo bolji, da stvaramo bolje društvo. Samo se uvijek moramo suočiti sa činjenicom da književnost ima ograničeno političko djelovanje. Knjige, ipak, čita relativno mali broj ljudi, ali korak od čitanja do političkih odluka nije tako jednostavan. Teško mogu zamisliti da neko tko čita Semezdina Mehmedinovića glasa za desničare“.

Štiks je ukratko dekonstruisao mehanizam desnice i njenu spregu s kapitalizmom.

„Desnica nudi lažno obećanje da će sačuvati svoje nacije, a jedino se čini da će sačuvati kapitalizam takav kakav jeste. A da bi ga sačuvala, spremna je da na vlast postavi i otvorene fašiste. Takvi ljudi ne mogu garantirati nikome sigurnost, upravo suprotno. Takvi ljudi vladaju jeftinim floskulama i strahom, a da istodobno isključivo štite interese moćnika“.

(Alex Dmitrović / Ustupljeno Al Jazeeri)

Pesnikinja i naučnica Monika Herceg veruje da je umetnost reakcija na svet i da je primarno vezana za kulturu, kao njen sadržaj, ali da kultura utiče na naciju.

„Nadam se da ćemo u nekom trenutku shvatiti da je kultura poligon koji može mijenjati stvari. Moramo se okupiti oko kulture kao ideje promjene“.

Ona je navela da je u regionu i Evropi vidan porast neofašistički nastrojenog populizma.

„Današnji populizam koristi ideje desnice kako njima paše, to je postalo još opasnije. Sama politika je nekada u konstrukciji ljevice i desnice imala nekakvu jasnu podlogu oko stavova, ideja, da li je to nacionalni ponos, nacionalna svijest, da li je to zaštita nekakvih struktura kao što je obitelj, ali imalo je nekakvo utemeljenje u svom jasnom stavu. Ono što se događa sa populističkim politikama je da se zapravo te ideje utemelje vrlo često u neofašizam“.

Koliko je sadašnji trenutak u regionu težak, pojasnio je profesor Igor Štiks.

„Tenzije su jake, ponovo se priča o sukobima i ratovima. Govori nam se da treba očekivati drugo poluvrijeme, da ratovi na Balkanu nisu završeni, da države nisu do kraja formirane, da će se ponovo ginuti za teritorije i granice. To u geopolitičkom kontekstu izaziva zabrinutost“.

Kampanje protiv knjiga

Povremeno se u javnosti povedu kampanje protiv određenih knjiga koje se ne uklapaju u ustaljen šablon konzervativnih, desno orijentisanih struktura. To otvara prostor za pitanje koliko književna dela mogu da umanje tenziju i nametnute stavove pojedinih lidera.

(Alex Dmitrović / Ustupljeno Al Jazeeri)

Dramaturg i pisac Filip Grujić misli da književnost nema veliki značaj u procesu menjanja nečijeg mišljenja, ali da, ipak, ostavlja određen trag na životne odabire.

„Književnost utiče na pojedince. Utiče da neko može da se okrene ka pisanju, čitanju, istraživanju, nekom svesnijem mišljenju. U celokupnom društvu, ne igra toliku ulogu koliko mislimo da igra.“

„'Književnost je uvek stvar sumnje’, tako je pričao Danilo Kiš, kao i da je ‘književnost bez sumnje stvar ideologije'“, podsetio je Nikola Madžirov i dodao da je književnost tu, ne samo da pobegne od kretanja ka desnoj ideologiji nego da izgradi stvarnost. „Ta stvarnost ne treba biti paralelna, nego stvarnost koja u sebi sadrži sve tačke ličnog vremena i sve koordinate boli. Svaka bomba koja je pala na ovim prostorima ostavila je idealne uslove za temelje nekog diktatora“.

Rumena Bužarovska koja je, osim što piše, i profesorka američke književnosti, istakla je važnost kolektivnog deljenja iskustva.

„Pričanje ličnih priča, razgovaranje otvoreno, lomljenje tabua je veoma bitno. Bitno je za naše psihološko zdravlje da pričamo o tome i to se radi u književnosti“.

(Alex Dmitrović / Ustupljeno Al Jazeeri)

Grujić je sličnog mišljenja, ali njegov fokus je izvan okvira ratnih zbivanja.

„Nije potrebno da postoji rat da bi se pričalo o ljubavi. Nadam se da ćemo doći do trenutka da je priča o ljubavi, priča o depresiji, melanholiji ili o smrti dovoljna, a da ne mora da ima taj oblik teme“.

Novo polje promišljanja o neizvesnoj budućnosti donela je Monika Herceg kada se zapitala može li se verovati današnjim intelektualcima.

„Nakon velikih imena poput Miljenka Jergovića, Viktora Ivančića, (pokojnog) Predraga Lucića, Borisa Dežulovića, mi izostajemo što se tiče kritičke misli koja će jasnije adresirati stvari. Možda je rješenje da se probudimo i da glasnije počnemo djelovati“.

Izvor: Al Jazeera