Zakon koji bi mogao podijeliti Italiju

Dok lideri lijevih struja smatraju da će sporni zakon o većoj autonomiji regija još više podijeliti Italiju, pripadnici desničarskih stranaka slave.

Dok je bila mlada nada svoje političke stranke, Giorgia Meloni je više puta izjavila da regije treba ukinuti (Luca Bruno / AP - Ilustracija)

“Danas je pobedila Italija. Pobedila je regija Lombardija, koja će postati još kompetitivnija na evropskom tržištu i koja će, zahvaljujući novim ovlastima i procedurama, omogućiti jednostavniji život za građane, privrednike i radnike”. Tim je rečima Attilio Fontana, čelni čovek regije Lombardija i pripadnik desničarske stranke Lega Nord (Severna Liga), komentarisao novi zakon o većoj autonomiji regija.

Protiv Fontane se poslednje tri godine vodio proces poznatiji kao “doktorski mantili” (caso camici). Zbog malverzacija u kupovini belih mantila tokom pandemije, u vrednosti od pola miliona evra, a u koje je bio umešan i njegov zet Andrea Dini, čija je firma posredovala u kupovini mantila, ovaj proces je zatvoren zbog navodnog nedostatka dokaza.

Vidno zadovoljan novim zakonom o diferencijalnoj autonomiji regija, koji je Italijanski parlament nedavno usvojio, Fontana je naglasio da su upravo zdravstvena zaštita i briga o ambijentu dve glavne tačke na kojima će njegova administracija najviše energije da usmeri kako bi obezbedila kvalitetan život, sa svim servisima i uslugama, građanima ovog severnog regiona.

S druge strane, Stefano Bonaccini, predsednik regiona Emilia Romagna, smatra da će ovaj zakon još dodatno da pogorša situaciju između severa i juga zemlje, a posebno kada je reč o zdravstvenim uslugama, od kojih mnoge nedostaju na jugu zemlje.

Veći jaz između bogatog severa i siromašnog juga

Da će sporni zakon još više podeliti Italiju, slažu se svi lideri levih struja u toj zemlji. No, u trenutku kada je reforma tog zakona usvojena sa 172 glasa za i 99 protiv, pripadnici desničarskih partija, predvođeni strankom Severna Liga, zapevali su himnu te se razmahali zastavom Mletačke republike s krilatim lavom, slaveći tako pobedu.

Matteo Salvini, zamenik premijerke i lider stranke Severna Liga, rekao je da će ova reforma omogućiti Italiji da postane modernija zemlja koja sada više neće uzaludno da troši svoje resurse. On je, takođe, potvrdio da će konačno biti moguće da se prevaziđe jaz između severa i juga, pre svega kada je reč o obrazovnom sistemu.

“Novi zakon o diferencijalnoj autonomiji omogućiće regionima na jugu da bolje organizuju i upravljaju sistemom obrazovanja, čime će se, takođe, poboljšati i kvalitet nastave u školama”, izjavio je Salvini.

S druge strane, prema rečima opozicionih lidera, reforma koja sada omogućava traženje širih ovlasti kada su u pitanju ključne javne usluge, poput zdravstva i obrazovanja, kao i veći uticaj u slučajevima trošenja poreznih sredstava u regionima, dodatno će pogoršati situaciju u već podeljenoj zemlji. Iz tog razloga, lideri opozicije najavljuju referendum o ovom zakonu, koji bi mogao da se održi 2025. godine.

Konfuzna politička debata

Nekoliko dana pre nego što je sporni zakon usvojen, opozicioni poslanik Pokreta 5 Zvezdica (Movimento 5 Stelle) Leonardo Donno dobio je batine u parlamentu, u trenutku kada je hteo da preda italijansku zastavu ministru za regionalne poslove i autonomiju Robertu Calderoliju. On je iz parlamenta iznesen na nosilima, a parlament je nastavio sa radom sledećeg dana, posle čega je i izglasana sporna reforma.

Ako bi se vratili u prošlost, optužbe levičara da će zakon o autonomiji uticati na veću podelu između severa i juga zemlje – od koristi severnim regionima te na štetu južnim – ne stoji baš na mestu.

Partije levice, koje su nekada upravo tako nešto zagovarale, danas osuđuju teze i predloge koje su i sami podržavali, kritikujući ishode reforme koju su postavili. Zapravo, 1999. godine lider Demokratske partije Massimo D'Alema postavio je temelje ovog zakona koji je omogućio regionima izvesnu finansijsku i zakonodavnu autonomiju te nova ovlašćenja. Samim tim, reformom člana 5. Italijanskog ustava (Titolo 5 della Costituzione), koja je usvojena 2001. godine, regijama se priznalo pravo da donose zakone isključivo o određenim pitanjima i da to čine u dogovoru sa centralnom vlašću. Takođe je utvrđen institucionalni put kojim bi svaki novi zakon morao da sledi kako bi se povećala autonomija regiona, pod uslovom da sve mere moraju da budu odobrene apsolutnom većinom izabranih predstavnika dva poslanička doma.

Trenutna reforma polazi od 23 stavke navedenih u članu 5. Italijanskog ustava, uspostavljajući načine i procedure putem kojih regioni mogu da traže od vlade veću autonomiju u upravljanju njima.

Direktan izbor premijera

Dok je bila mlada nada političke partije Fratelli d'Italia (Braća Italije), Giorgia Meloni je više puta izjavila da regione treba ukinuti. Na jednom političkom skupu, 2014. godine, govorila je o identitetu Italije, koji ne bi smeo da se zasniva na regionalnoj vlasti, već da treba ojačati opštine i centralnu vlast.

A upravo se vlada premijerke Meloni snažno zalagala za novu reformu o autonomiji, kao i za reformu o direktnom izboru premijera, koja je istog dana izglasana sa 102 glasova za i 77 protiv.

Nazvavši je “majkom svih reformi”, predsednica Italijanske vlade izjavila je da bi ovaj novi zakon doprineo okončanju političke nestabilnosti u Italiji koja je od Drugog svetskog rata imala gotovo 70 vlada, među kojima i mnoge tehničke vlade. Prema predlogu te reforme, premijer Italije bi se birao na pet godina, dok bi koalicija koja podržava pobedničkog kandidata dobila najmanje 55 odsto poslaničkih mesta koja bi garantovala većinu u oba doma parlamenta.

Nezadovoljna ishodom glasanja, opozicija je već najavila referendum o pitanju ove dve izmene zakona, dok je premijerka Meloni rekla da neće podneti ostavku ako i bude izgubila na referendumu.

Izvor: Al Jazeera