U zatvorima za maloljetnike: Videoigra kao simulacija života

Cilj projekta ‘Dozvoli mi da vidim Mjesec’ je kreiranje inovativnog obrazovnog modela u zatvorima za maloljetnike, jer zatvor ne treba da bude shvaćen samo kao kazna, već prilika za rast i učenje, kažu u Udruženju ‘Mediterraneo Comune’.

Potrebno je mnogo više raditi na edukativnim projektima koji omogućavaju maloljetnim zatvorenicima da se obrazuju i resocijalizuju, smatraju stručnjaci (Udruženje 'Mediterraneo Comune' - Ustupljeno Al Jazeeri)

Aquila04 prihvata zahtev od novog igrača sa kojim bi igrao video igricu online. U pitanju je neka pucačina i dvojica nepoznatih jedan drugom pokušavaju da zajedno savladaju vojsku neprijatelja. Za ovakve zadatke sa više igrača potrebna je sloga i poverenje. Prva prepreka je savladana i kuju se strategije za prevazilaženje narednih zadataka. U međuvremenu dvojica igrača, sada već prijatelja, razmenjuju i poruke koje se ne tiču samo ove igrice, pa novi prijatelj Aquile04 saznaje da on ima 16 godina, da je sa juga Italije i da je zbog krađe u zatvoru za maloletnike. Tada počinje virtuelno druženje dva drugara, jednog van i drugog unutar zatvora.

Različite realnosti dvojice vršnjaka, koje postaju bliske jedna drugoj, jesu tema videoigrice „Fammi vedere la luna“ (Dozvoli mi da vidim Mesec). Ova videogrica dostupna online jeste zapravo projekat Udruženja „Mediterraneo Comune“, čiji je cilj da približi život maloletnika u zatvorima, njihovim vršnjacima koji su na slobodi.

Videogrica za reedukaciju maloljetnih zatvorenika

Štićenici kazneno-popravnog doma za maloletnike u mestu Airole na jugu Italije, učestvovali su u njenom programiranju i stvaranju. Bazira se na interakciji između igrača koji na izbor imaju različite opcije dostupnih dijaloga. Njihovi izbori određuju put zatvorenika, među raznim mogućim završecima.

„Jedna od glavnih poteškoća bila je kako da plasiramo lična iskustva te dece u videoigrici. Cilj nam je bio da dođemo do porekla svakog njihovog iskustva, razgovarajući sa njima o poverenju, hrabrosti i empatiji“, kaže Guido Lavorgna, koordinator projekata i kreativni direktor Udruženja „Mediterraneo Comune“.

Udruženje je nastalo 2017. godine sa ciljem stvaranja projekata na teritoriji kojoj nedostaju edukativne i kulturne aktivnosti. Provincija Airola u regiji Campagna, gde se i nalazi ovaj popravni dom za maloletnike, poznata je po siromaštvu i depopulaciji. Mladi nemaju mnogo izbora i mogućnosti za edukaciju i razvoj, a ovaj deo Italije poznat je naviše po ogromnoj stopi kriminala.

(Udruženje ‘Mediterraneo Comune’ – Ustupljeno Al Jazeeri)

Pravljenje videoigrice tokom dve godine (2019. i 2020.) i učestvovanje maloletnih delikvenata u njenom stvaranju pokazalo se kao uspešan model za njihovu reedukaciju. Kvalitet međusobnih odnosa zatvorenika se poboljšao, kao i saradnja između njih i čuvara.

Kazna kao jedina edukativna mjera

Projekat „Dozvoli mi da vidim Mesec“ učinio je zanimljivijim svakodnevni život u zatvoru. Tipičan dan u Airola centru počinje pozivom za buđenje u 7:30 časova, nakon čega sledi doručak i zatvorski poslovi. Školske i alternativne aktivnosti počinju u 10:30 časova, sa pauzom za ručak i nastavkom školskih kurseva i aktivnosti u 14:30 časova. Takozvana šetnja, sat vremena na otvorenom, zakazana je za 17:00 časova i često je posvećena sportskim aktivnostima. Posle večere štićenici se vraćaju u svoje ćelije gde je moguće da gledaju televiziju, sa ograničenim izborom programa.

„Pravo na igru i zabavu uopšte nije zamišljeno kao edukativna mera. Kazna kao metoda vaspitavanja, nažalost u najvećoj meri zaokuplja živote maloletnika u zatvorima“, kaže Raffaella Vitelli, direktorka programa za edukaciju Udruženja „Mediterraneo Comune“.

Najveći broj dece koja se nalazi u domu Airola ima između 14 i 16 godina. Reč je o dečacima koji dolaze iz vrlo kompleksnih porodičnih situacija, često takvih u kojima njihovi roditelji imaju problema sa zakonom.

„To su deca koja su se vrlo malo igrala u životu“, dodaje Vitelli.

Internet i mobilni telefon su tabu u zatvorima za maloljetnike

Štićenici koji su učestvovali u ovom projektu, zajedno sa idejnim tvorcima videoigrice, osmislili su je za njihove vršnjake, u dobi između 12 i 15 godina. Cilj je bio da tinejdžeri koji su na slobodi razbiju predrasude o svojim vršnjacima koji su u zatvoru.

„Projekat je takođe omogućio da zatvorenici mogu da koriste internet, što je u većini ovakvih domova zabranjeno“, objašnjava Guido Lavorgna i dodaje da nemogućnost pristupa novim tehnologijama još dodatno otežava resocijalizaciju ovih zatvorenika.

„Ako jedan maloletnik provede tri godine u ovom centru bez ikakve mogućnosti pristupa internetu, on je, kada izađe, digitalno nepismen i još isključeniji iz društva nego što je bio pre ulaska u popravni dom“, objašnjava Lavorgna.

Slobodno korišćenje interneta je dozvoljeno samo nastavnicima, dok u samo nekoliko centara, štićenici eventualno mogu da posećuju samo određene web stranice. U većini zatvora za maloletnike za vezu sa spoljašnjim svetom koristi se fiksni telefon, i to deset minuta nedeljno, što je norma iz 1970. godine.

„Imamo u planu novi projekat, koji bi omogućio korišćenje društvene mreže namenjene samo zatvorenicima i osoblju, a koji bi bio koristan za digitalno opismenjavanje maloletnika“, kaže Lavorgna.

Broj maloljetnika u zatvorima u porastu

Prema podacima iz najnovijeg izveštaja o maloletničkim prestupima, objavljenom početkom 2024. godine, u 17 kazneno-popravnih ustanova u Italiji boravilo je 496 osoba. Najzastupljenija starosna grupa je između 16 i 17 godina, ali ima i mlađih. Međutim, u tim centrima borave takođe i zatvorenici u dobi između 18 i 25 godina, koji su na služenju kazne zatvora. Oni su u ove centre ušli dok su bili maloletni i, zbog nedostatka mesta u ostalim zatvorima, tu su i ostali.

Najčešća krivična dela su razbojništvo i krađa, a razlog porasta broja maloletnih zatvorenika mogao bi se prepisati novom zakonu „Dekret Caivano“, koji je donešen prošle godine. Ovim zakonom uvedeno je nekoliko novih mera za borbu protiv maloletničkog kriminala, a novi dekret dobio je ime po jednoj opštini u Napulju, poznatoj po slučaju silovanja dve devojčice od 10 i 12 godina, za koje je optužena grupa tinejdžera. Caivano je takođe kraj poznat po tome što je jedan od najvećih centara za dilovanje droge u Italiji.

Dok je zakon za maloletničku delikvenciju sve stroži, kako smatraju iz Udruženja „Mediterraneo“, potrebno je mnogo više raditi na edukativnim projektima koji omogućavaju maloletnim zatvorenicima da se obrazuju i resocijalizuju.

„Cilj ovog projekta bio je da podstakne kreiranje inovativnog obrazovnog modela u zatvorima za maloletnike. Zatvor ne treba da bude shvaćen samo kao kazna, već prilika za rast i učenje“, zaključuje Lavorgna.

Izvor: Al Jazeera