Sterijino pozorje, 69. put: Apokaliptičnost kao odrednica savremenog svijeta

Pozorišna sezona u Srbiji i regionu sa Sterijinim pozorjem doživljava kulminaciju pre letnje pauze. Ove godine, po 69. put publika i stručna javnost dolazi u Novi Sad i uživa u najboljoj produkciji domaćih i regionalnih teatara.

Kao stalni festival nacionalne drame i pozorišta, od osnivanja 1956. godine imao je takmičarski karakter. U kratkom istorijskom podsećanju vredi napomenuti da je poneo ime čuvenog komediografa Jovana Sterije Popovića, a da su u prvom Odboru Pozorja sudelovali Ivo Andrić, Veljko Petrović, Josip Vidmar, Dimitar Kostjarov, Tomislav Tanhofer i drugi.

Programski ciljevi su podrazumevali stimulisanje dramske književnosti i unapređenje pozorišne umetnosti. Dugotrajnost i lista istaknutih i uspešnih laureata, posebno mladih, govori da je jedna od osnovnih odredaba osnivača odnegovana.

U poslednjim danima maja počelo je ovogodišnje izdanje festivala u čijem takmičarskom delu su se našle predstave u izvedbi pozorišta iz Srbije, ali i regiona. Podjednako je važan i prateći program koji donosi niz stručnih panela, radionica i slično.

‘Potrage protagonista za djelićima razdrobljenih identiteta’

(Post)apokaliptične svetlosti pozornica, snažan je i duboko simboličan slogan Sterijinog pozorja koji govori ne samo o geopolitičkim prilikama u kojim živimo, već i o stanju duha pojedinca. To je jedna od okosnica razgovora sa selektorkom Anom Tasić koja kaže da se slogan, u najvećoj meri, odnosi na predstave koje su donele praizvedbe savremene drame, ali i sve produkcije komuniciraju sa njim u većoj ili manjoj meri.

„Slogan odražava potrage protagonista za delićima razdrobljenih identiteta u (post)apokaliptičnom vremenu, posle košmara ili u košmaru koji i dalje lokalno i globalno živimo, nakon oporavljanja od eks-jugoslovenskih ratova, tranzicija, pandemije. Drugim rečima, iz apokaliptične faze nismo još izašli, nismo se prevezli na drugu stranu reke, metaforično rečeno, nismo stigli u post fazu“, smatra selektorka.

„Apokaliptičnost je i dalje odrednica našeg sveta, korenito uzdrmanim brojnim ratnim žarištima na Planeti, koja se neminovno odražavaju i na lokalnom planu, u vidu neprestanih nemira izazivanih tragičnim vestima, novih ekonomskih poteškoća, upliva migranata, ali i upadljivog lokalnog razbuktavanja nasilja, kao reakcije na sveprisutne oblike nakaznosti“.

Ovo su ujedno i vodeće teme kojima se bave reditelji i dramski pisci, čitajući ih na svoj način, a to se može videti u okviru takmičarskog programa i međunarodnoj selekciji „Krugovi“.

„Radnje i životi likova u predstavama na ovogodišnjem Pozorju odražavaju ovakvo vreme, distopiju sumorniju od Orvelovih vizija, ne odustajući od potrage za svetlima u gotovo mrklom mraku. A bez svetla nema umetnosti, pozorišta koje se uvek rađalo iz potrebe za pronalaskom neuništivog jezgra, onog koje blista na kraju tmine“, pojašnjava Tasić.

Kako selektor bira predstave?

Selektorka je, u fazi pripreme za aktuelno izdanje festivala, pomno pratila minulu teatarsku produkciju u zemlji i regionu. U nekoliko zemalja pogledala je više od 70 predstava, a odabir njih 10 koje se takmiče u dve kategorije sigurno nije bio lak. Otkrila je kako je izgledao taj proces.

„Nisam gledala predstave više od jednom, zbog nemogućnosti postizanja, iako sam u nekoliko slučajeva imala potrebu za time, jer je dosta predstava bilo u ponudi. A različit je pristup selekciji domaćeg i regionalnog programa, jer, kada je reč o srpskim predstavama, imam obavezu da vidim celu produkciju, a kada je reč o regionalnom programu, gledala sam predstave koje su pažljivo odabrane, prema kritikama koje su dobile“.

Postoji razlika između pasioniranog gledaoca u publici i nekoga ko je prisutan na izvedbi predstave kao pozorišni kritičar, dakle stručno lice. Finese koje donose prevagu u odabiru predstave koja će zaigrati na Sterijinom pozorju, pojasnila je Ana Tasić.

„Apsolutan prioritet u izboru predstava je njihov umetnički kvalitet, vrednosti dramskih tekstova, režije, glume, muzike, scenografije i kostima, i sve ostalo je bilo podređeno tome, geografsko poreklo dela, opšte tematske odrednice programa, produkcijski uslovi izvođenja itd.“

Situacija u regiji uglavnom slična, Slovenija se izdvaja

Uvek se pitamo gde je mesto domaće, srpske pozorišne scene u odnosu na regionalnu, kao i teme koje interesuju umetnike.

„Nemam baš potpuni uvid u regionalnu produkciju, ali na osnovu onoga što sam videla, rekla bih da su situacije u Hrvatskoj, Severnoj Makedoniji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori slične našima. Ima po nekoliko vrednih izuzetaka iz proseka koji je slabiji nego što je to inače slučaj“, kazala je Tasić.

Po njenom mišljenju, Slovenija se od zemalja bivše Jugoslavije izdvaja. „Čini mi se da su okolnosti u Sloveniji najpovoljnije, produkcija je najobimnija i ima najviše prostora za umetnička istraživanja“.

U razvoju teatra važni su iskoraci, odnosno širenje radijusa umetnika koji uvode nova čitanja određene društvene pojave.

„Cela selekcija zapravo donosi iskorake i oni su izuzeci u celini produkcije. Dovoljno je videti spisak reditelja čije predstave učestvuju na festivalu: Ivica Buljan, Andraš Urban, Sebastijan Horvat, Kokan Mladenović, Bojan Đorđev, Veljko Mićunović, Anđelka Nikolić, pa zaključiti da je program obeležen zaista specifičnim poetikama“, kazala je Tasić i istakla domete reditelja koje je spomenula.

„Njihov rad je postojano istraživački, izrastao na avangardnom nasleđu koje je upadljivo izvan okvira tradicionalnog, konzervativnog pozorišta“.

Otvaraju teme o kojima se ne govori

Publici u Novom Sadu predstavljaju se teatri iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, Mađarske, Hrvatske, Crne Gore i Slovenije, a to je izuzetna prilika da se pogledaju neke od važnih predstava koje govore o višeslojnosti prilika u kojima živimo i otvaraju teme koje se prećutkuju.

Uz bogat prateći program koji obuhvata predstavljanje knjiga iz oblasti teatrologije i kritičke diskusije o predstavama, javna čitanja drama su posebno dragocena. Mladi autori i autorke koji se tek afirmišu dobijaju svoj prostor. Ipak, postavlja se pitanje koliko su reditelji, odnosno pozorišta otvorena za saradnju sa mladim dramskim piscima.

„U poslednjim godinama je upadljivo manje prostora ostavljeno za mlade dramske pisce, verovatno zbog rizika koji produkcija njihovih dela donosi, naročito u uslovima umanjene produkcije uopšte“, smatra Ana Tasić i napominje da je prisutan trend dramatizacije navodeći i razloge.

„Verovatno zato što su to marketinški zgodni potezi, jer poznata dela iz sveta književnosti privlače i širu publiku“.