Sve o Nimbusu, izraelskom sigurnosnom softveru ‘u oblaku’
Iako su tačne odredbe ugovora državna tajna Izraela, te poslovna tajna kompanija Google i Amazon, zna se da je okvirna ‘cijena posla’ najmanje milijardu dolara.
Izrael je decenijama razvijao svoju odbrambenu industriju, uz neka od jedinstvenih odbrambenih rešenja u svetu, kako što je sistem protivzračne odbrane „Čelični štit“ ili „Čelična kupola“ (eng. Iron Dome).
Pored razvoja sopstvenih sistema, Izraelske snage bezbednosti (IDF) su i jedan od najvećih kupaca naprednih američkih sistema, letelica i raketa. Izrael tako sada koristi i novi sistem „Iron Vision“ (Čelični vid), jedan od najnovijih HMS sistema (helmet mounted display, ekran u kacigi), koji operateru omogućava da iz bezbednosti oklopnog vozila ima „puni operativni pregled ratišta (360 full situational awareness), uz mogućnost „noćnog vida“ (night vision).
Treba pomenuti i modularni raketni sistem „Arrow 3“ (Hetz 3), hipersoničnih anti-balističkih raketa, kojeg su zajedno razvili izraelski gigant IAI (Izraelska aero-svemirska industrija) i američki Boeing. Sa operativnim dometom od 2.400 kilometara i „taktičkom tavanicom“ (operational ceiling) od preko 100 kilometara, „Arrow 3“ spada u malobrojnu grupu „kompletnih taktičkih rešenja“ (mission-complete tactical solution), poznatijih i kao „mega-projektili“.
Ratovanje ‘u oblacima’
Ipak, da bi IDF uspešno koristio „Iron Dome“ za presretanje raketa koje ispaljuju Hamas i Hezbollah (od kojih su mnoge iranske proizvodnje) bio im je potreban i tzv. TAO2 softver (Total Awareness for Operations – Tailored Access Operations) za veliku računarsku mrežu koja povezuje jedinice na terenu sa lokalnim štabovima, te sa glavnom komandom, kao i sa civilnim i vojnim obaveštajnim agencijama. IDF je u protekloj deceniji imao nekoliko ovakvih sistema u različitim fazama razvoja, ali je, poput razvoja raketa, i ovde potpisan ugovor sa američkim partnerom. Taj „sigurnosni partner“ je niko drugi do Google, tehnološki gigant koji dominira u oblasti pretrage interneta (web search), te na polju operativnih sistema za smartfone (Android). Sam Google je osnovan 1998. godine, a moto kompanije je više od dve decenije bio „Don't be Evil“ (Nemoj biti zao).
Projekat „Nimbus“ (Project Nimbus) je zvanično obelodanjen 2021. godine, a pored Googlea, kao glavne razvojne kompanije (principal developer), u projektu učestvuje i drugi američki gigant iz Silikonske doline, Amazon sa svojim rešenjem za skladištenje podataka „u oblaku“ – AWS (Amazon Web Services).
Ovaj „oblak“ (cloud storage) je sastavljen od hiljada serverskih računara i velikih sistema za pohranu podataka, kojima korisnik može pristupiti bilo gde u svetu, pa tako i sa samog bojnog polja. Sa 80-ak milijardi dolara godišnjeg obrta, AWS je jedna od vodećih „cloud“ platformi u svetu.
Takođe, pored izraelskog IDF-a, AWS je i „prvi izbor“ američke administracije i njenih brojnih agencija, te se u ovom „zaštićenom oblaku“ (protected cloud) čuvaju i važni podaci agencija NASA i CIA, Američke mornarice (NAVY), ali i Nemačke berze (DAX). Kompanija Amazon navodi da se na „AWS oblaku“ čuvaju podaci čak oko 7.000 različitih državnih agencija i organizacija.
Posao sa državom je najbolji posao
Sam „Nimbus“ je podeljen u četiri faze. Iako su tačne odredbe ugovora državna tajna Izraela, te poslovna tajna Googlea i Amazona, zna se da je okvirna „cena posla“ preko jedne milijarde dolara. Sama suština „Nimbusa“ je razvoj AI algoritama, sistema potpomognutog veštačkom inteligencijom, koji bi IDF-u omogućavao da ogromne baze civilnih i vojnih podataka, kao i informacije koje u realnom vremenu dolaze sa bojnog polja na lak i efikasan način pretražuje i analizira, te prikaže u obliku različitih vizuelnih prezentacija za pripadnike izraelske vlade i visokih bezbednosnih dužnosnika.
Iako se određeni broj razvojnih programera unutar Googlea nije slagao sa ovim projektom svoje kompanije, te su čak organizirali i ograničene proteste, to nije urodilo plodom, budući da praktično sve najveće tehnološke kompanije (i to ne samo u SAD-u) preferiraju sklapanje velikih ugovora sa vladama i državnim agencijama, a pionir u ovome je bio Microsoft. Ova kompanija, najpoznatija po Windows operativnom sustavu, još je sredinom ’90-ih godina počela sa razvojem specifičnog „pomorskog“ operativnog sistema pod nazivom „Windows for Warships“. Taj sistem je namenjen upravljanju plovidbom velikih nosača aviona, razarača i podmornica. Saradnja je kasnije nastavljena i sa Armijom (US Army) na modifikaciji sistema „Holo Lens“ za „proširenu stvarnost“ (augmented reality) na bojnom polju. U pitanju je vrsta „hologramske kacige“, koja će američkim snagama omogućavati da direktno od svoje komande dobijaju informacije u realnom vremenu, te da takođe šalju „živi video link“ nazad. Ovaj sistem je u završnoj fazi realizacije, a koštao je Pentagon 22 milijarde dolara.
Protesti zaposlenih nisu urodili plodom
Iako su zaposlenici u Googleu podigli svest javnosti i privukli globalne medije da posvete pažnju „Projektu Nimbus“, on, očekivano, nije zaustavljen. Štaviše, mnogi od onih koji su protestovalo su dobili nove pozicije u kompaniji, te su „udaljeni“ od ovakvih visoko osetljivih projekata. Takve aktivnosti kompanije prijavljene su i Nacionalnoj komisiji za prava zaposlenih (National Labour Relations Board), no ona nije našla nikakvu odgovornost poslodavca. Štaviše, CEO Googlea, Sundar Pichai, napisao je u svom korporativnom blogu da „kompanija ima tradiciju otvorene diskusije, koja je omogućila stvaranje neverovatnih proizvoda […] Ipak, ova kompanija je biznis i nije mesto gde se možete ponašati na način da ometate kolege ili ih činite nesigurnima, te da kompaniju koristite za ličnu promociju, ili da vodite političku debatu“.
Google je svojevremeno pokušao da sličan „softverski projekat“ dogovori i sa Pekingom, ali ga je tadašnja administracija predsednika Donalda Trumpa zaustavila, nakon što su podaci od njemu procureli u javnost. Naime, Google je dve godine (polutajno) pregovarao sa zvaničnim Pekingom o stvaranju i razvoju „naprednog pretraživača interneta“ (advanced web browser) kodnog imena „Dragonfly“. Taj pretraživač je trebalo da ima i posebno razvijen algoritam pretrage interneta, drugačiji od onoga kojeg koristi pretraživač „Chrome“, a koji bi, u suštini, omogućavao kineskim agencijama i državnim organizacijama laku i efikasnu cenzuru sadržaja kojeg Komunistička partija Kine odredi kao „štetnog i nepoželjnog“. U Kini su, inače, već decenijama zabranjene gotovo sve veće zapadne web stranice i društvene mreže, poput Facebooka, Instagrama, Twittera (X) i Netflixa, a ironično zabranjen je i pristup samoj Google pretrazi, Gmail email nalozima, te video servisu YouTube.