Pavasović Trošt: Otvorenost granica ide uz otvorenost uma

Najbitnije je razviti sliku o multidimenzionalnoj osobi koja je slična nama, ima porodicu, ljubavi, brige, tuge, a ne neko čija je ličnost svedena na etničku pripadnost, kaže sociologinja Tamara Pavasović Trošt.

Populističke ideje najbolje prolaze kada su ljudi u slabom ekonomskom stanju, zabrinuti za svoju budućnost i budućnost svoje djece, ističe Pavasović Trošt (Marko Đurica / Reuters - Ilustracija)

„Etnonacionalističke politike i populizam su u velikoj meri zavisni od političke garniture i do koje mere je njima u interesu da promovišu populizam i etnonacionalizam. Argument da političari prodaju nacionalističke poruke zato jer ima dovoljno potražnje u narodu za takvim porukama nije ispravan“, govori Tamara Pavasović Trošt, vanredna profesorica sociologije pri Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Ljubljani.

Prema njenim riječima, ako vladajuća stranka kontroliše medije, kao što je slučaj u Srbiji, onda obični ljudi dobivaju iskrivljenu sliku o pravom stanju.

„Društvene mreže to samo potenciraju, jer algoritmi pokazuju još više tih istih narativa i komentara ljudi koji to podržavaju, tako da korisnik stekne potpuno pogrešnu ocenu toga koliko je nešto stvarno, koliko su te ideje zaista prisutne, i koliko imaju podrške među ostalim stanovnicima. Na engleskom jeziku se to zove echo chamber, koji u kombinaciji sa kontrolom medija i plaćanjem takozvanih botova od strane države ima opasan potencijal“, kaže sagovornica.

U gotovo svim državama Zapadnog Balkana opada natalitet uz veliko odseljavanje mladih i obrazovanih ljudi u druge države, govori Tamara Pavasović Trošt (Ustupljeno Al Jazeeri)

Dodaje da iz iskustva drugih država i raznih istraživanja znamo da populističke ideje najbolje prolaze kada su ljudi u slabom ekonomskom stanju, zabrinuti za svoju budućnost i budućnost svoje djece pa traže krivca za slabu situaciju u kojoj se nalaze, a pojedine grupe (LGBT, imigranti, prozapadne sile) su najlakša meta.

„Fokus se promeni i umesto da se krivi vlada za situaciju, fokus i mržnja za situaciju su prebačeni na imigrante, pripadnike LGBT zajednice… I to je samo po sebi paradoksalna situacija, jer u skoro svim državama Zapadnog Balkana opada natalitet uz veliko odseljavanje mladih i obrazovanih ljudi u druge države, situacija u kojoj će kroz 20-30 godina jedino rešenje biti da se dozvoli veća imigracija zbog nedostatka radne snage.“

Domaćinstva jedva spajaju kraj sa krajem

Ne krije da je uloga države tu jako velika, ali i da sada vidimo potpuno raskršće navodnih prioriteta i politike u praksi.

„Na primeru nataliteta, sa jedne strane države urgiraju da se poveća natalitet, sa druge strane menjaju zakone na štetu trudnica i mladih porodica, dozvoljavaju diskriminaciju žena na osnovnu potencijalnog odlaska na trudničko, dozvoljavaju izgradnju luksuznih stanova i prodaju javnih površina na mestima gde bi morala država ulagati u subvencionisane stanove za mlade porodice…“, govori Pavasović Trošt.

Nadalje, smatra da je aktuelna situacija u zemljama Zapadnog Balkana zabrinjavajuća, što iz ekonomskih, što iz drugih razloga.

„Nezaposlenost mladih je još uvek preko 25 posto, više od pola ljudi u regionu živi u domaćinstvima koja jedva spajaju kraj sa krajem ili moraju da pozajmljuju da bi preživeli do sledeće plate, uz niz drugih problema kao što je zagađen vazduh koji je najgori u Skoplju i u Sarajevu, čak 4,5 puta više od preporuka Svetske zdravstvene organizacije (WHO), pored Beograda i Prištine, koji su najzagađeniji glavni gradovi u Evropi“, kaže sagovornica.

Nastavlja da je najnoviji izvještaj Svjetske banke naglasio i slabo stanje školskih sistema u regionu.

„Imamo nedostatak kvalifikovanih učitelja, disfunkcionalno tržište u prosveti, od visine plata do zapošljavanja preko partijskih veza… Stanje u javnom zdravstvu je takođe kritično, i pitanje je kako će ti sistemi uopšte izdržati starenje stanovništva, koje je izraženo u svim država regiona osim na Kosovu. Plate u pojedinim sektorima su se popravile, recimo za programere, ali dok to daje privid ekonomske rasti, potrebno je potkrepljenje i drugih struka za zdravo društvo. Generalno, ta cela situacija u kojoj odrastaju mladi, od glorifikacije nasilja u medijima, necenzurisanih reality shows i potpuno užasavajućeg (ne)odgovara na nasilje od strane države, do nekog beznađa za budućnost i nepoverenje u meritokratiju na tržištu rada, to su sve činioci koji sprečavaju podsticanje zdrave društvene sredine.“

Problemi prouzrokovani dugom izolacijom

Stava je da se stereotipi i predrasude najbolje ruše ličnim iskustvima, putovanjima, sretanjem novih ljudi i upoznavanjem sa njihovim životima, slušanjem njihovih priča, druženjima…

„Najbitnije je razviti sliku o multidimenzionalnoj osobi koja je slična nama, ima porodicu, ljubavi, brige, tuge, a ne neko čija je ličnost svedena na etničku pripadnost. Tu mislim da je otvaranje šengenskih granica već puno doprinelo, uz Erasmus programe razmene studenata i sličnih programa jer otvorenost granica ide uz otvorenost uma, i mislim da je dosta današnjih problema na tom području prouzrokovano baš tako dugom izolacijom ljudi u okviru svojih država“, govori Pavasović Trošt.

Prema njenom mišljenju, obrazovanje je veoma bitno u procesu pomirenja, jer djeca najviše u školi i od svog okruženja uče ne samo šta treba misliti o drugima, nego i koja su prihvatljiva ponašanja i reakcije na različite situacije.

„Škola sama po sebi ne može ispraviti duboko ukorenjene stavove koja su deca sa sobom donela iz porodice, ali ih može naučiti o tome na primer, kako se rešavaju konflikti, šta je skladno ponašanje, smernice nenasilja i razgovora…“, kaže sagovornica.

Kazuje da bi građansko obrazovanje, koje bi trebalo da uči o etičkim i moralnim načelima, prihvatanju, na primjer moglo da nudi priliku za razgovor o tim temama već od osnovne škole.

„Građansko obrazovanje se u regionu nažalost većinom nudi ili kao izborni predmet, ili predmet samo u jednom razredu sa malim fondom časova, ili je ponuđen kao alternativa verskoj nauci, što je potpuno suludo! Ne samo što religijske ustanove ne bi smele uopšte imati prisustvo u školama, nego i što se etika postavlja kao suprotnost verskoj nastavi.“

Razvijati pozitivan nacionalni identitet

Otkriva da se u svojim istraživanjima bavila i pitanjem tih nekih velikih narativa u udžbenicima historije, odnosno tim nekim većim osjećajem koji se vuče kroz nastavu historije.

„To su narativi da smo imali slavnu prošlost, ali smo uvek bili žrtve, da su svi svoje granice širili na našu štetu, da smo mi kroz celu istoriju pomagali svima i nismo nikad za to dobili priznanje… Deca zaborave detalje oko bitki, datuma, istorijskih perioda, ali se sećaju tog osećanja gubitka i žrtve, koje nikako nije dobar osnov za neki zdravi nacionalni identitet. Istraživanja su pokazala koliko je bitno da se kod mladih razvija pozitivan nacionalni identitet, koji ponos gradi oko stvari kao što su priroda i umetnost, a ne na bazi superiornosti ili mržnje prema drugima“, govori Pavasović Trošt.

Ističe da kod mladih vidi najveći potencijal da se ti etnonacionalistički uzorci prevaziđu.

„Sigurno će uvek biti dece koju porodice opterećuju ratovima i politikom, ali većinom mladi žele da se pomaknu napred, da imaju bolji život i sve manje ih zanimaju neki nacionalno-etnički identiteti. Dobiti dobar posao, imati dovoljno za stan i osnovati porodicu, povremeno putovati su njihovi prioriteti“, kaže sagovornica.

Zaključuje da su mladi i sve više pod uticajem društvenih medija, serija, youtubera… u kojoj je nacionalni identitet manje bitan.

„Takođe je i primetna znatno veća otvorenost prema drugačijima, prema osobama sa invaliditetom, drugih spolnih identiteta, više svesti o mentalnom zdravlju, što su trendovi za koje vidimo da se neretko susreću sa drugom, nasilnijom, stranom našeg društva. Ja sam ipak optimistična da će te neke tolerantnije vrednosti prevladati, ali je potrebna i država koja na prvo mesto stavlja interese društva, a ne svoje ekonomsko političke interese.“

Izvor: Al Jazeera