Doktor Milić: Ako je spašavanje ljudskih života protivzakonito, onda jesmo zločinci
Dr. Dragan Milić, direktor niške kardiohirgije, na kojoj je prošle godine zajedno s kolegama očistio liste čekanja, dobio je rješenje o prestanku radnog odnosa na Medicinskom fakultetu u Nišu.
Dr Dragan Milić je specijalista iz opšte, vaskularne i kardiohirurgije. Donedavno je bio i vanredni profesor na Medicinskom fakultetu u Nišu. Široj javnosti je postao poznat kada je početkom 2023. godine sa svojim kolegama očistio listu čekanja na operacije. I dok su ga građani Srbije na društvenim mrežama veličali kao „narodnog heroja“, u objavama ljudi bliskih vlasti označen je kao čovek koji „ruši sistem“.
Pre toga, sa mesta prodekana, dr Milić je Medicinskom fakultetu u Nišu obezbedio donaciju Američke ambasade u opremi za genetsku laboratoriju. Vrednost opreme je veća od pola miliona evra, a njena mnogo značajnija vrednost je u tome što Medicinski fakultet u Nišu od tada, na teret Fonda za zdravstveno osiguranje, radi ispitivanja i tipizaciju kancera kod bolesnika različitih vrsta tumora i ispitivanje naslednih bolesti. Ipak, sa tog mesta je odlukom dekanice Medicinskog fakulteta 1. novembra 2023. godine smenjen sa mesta prodekana za međunarodnu saradnju. Tada je na svom Facebook nalogu napisao:
Nastavite čitati
list of 4 itemsZaboravljene: Ševala i Draga, ponosne i prkosne ljekarke
Ispitivanja vještačke ljudske kože u Rusiji naredne godine
Zaboravljene: Staka Skenderova i dvije Marije, žene ispred vremena
„Ne postoji način da se naša klinika natera da ponovo stvori liste čekanja, niti da odustanemo od ideje da i Niš, kao i Beograd i Novi Sad dobiju svoje institute (za majku i dete, za onkologiju i kardiovaskularne bolesti), niti da se pomirimo sa činjenicom da Niš nema bolnicu sekundarnog tipa ni porodilište dostojno žena grada Niša i Juga Srbije“.
Sredinom maja 2024. godine dobija i Rešenje o prestanku radnog odnosa na Medicinskom fakultetu, zbog isteka ugovora na određeno vreme.
- Kako ste nakon otkaza, kako se osećate?
– Ne osećam se loše, čak osećam dodatnu slobodu, jer čovek koji ima ideale za koje se bori, mora nekada i da plati cenu. Ja nisam prvi put na meti Uprave Medicinskog fakulteta – iste stvari su se dešavale i pre deset godina kada smo osnivali kardiohirurgiju, a ja bio izabran za docenta.
- Zašto?
– Zato što želimo institute, zato što želimo da pacijenti imaju priliku da se leče bez liste čekanja. Jednostavno, to je osveta interesnih grupa kako bi se pokazalo i ostalim lekarima da se slučajno ne drznu da se ponašaju kao doktor Milić, jer slede sankcije. Zamislite ako krenu lekari u Pirotu, Zaječaru, Kragujevcu, Novom Sadu da se ponašaju kao mi? Pa onda biste imali požar koji bi urušio ovaj nakaradni sistem.
Naravno, ne predajem se, boriću se i dalje da dokažem da je u postupku mog izbora za redovnog profesora bila formirana komisija koja je utvrdila da ispunjavam sve zakonom propisane uslove i da je ta komisija predložila moj izbor u zvanje redovnog profesora. Međutim, uprava Medicinskog fakulteta je poništila pozitivni referat te komisije, rekavši da je referat predat sa jednim danom zakašnjenja. Po tome se vidi tendencioznost i klasična podmetačina koja treba njih da opravda za nezakonite postupke.
Naime, prema Pravilniku za izbor u zvanje profesora, proces mora da se završi u roku od šest meseci, a za pravilnost izbornog procesa odgovoran je dekan Medicinskog fakulteta. Takođe, postoji član koji kaže da čovek ne može izgubiti posao dok se proces ne završi. Dakle, oni su namerno odugovlačili tako što su prvu komisiju denuncirali, poništili njen apsolutno legalan i legitiman pozitivan izveštaj, da bi formirali drugu – oktroisanu komisiju.
- Na svom Facebook profilu ste u novembru prošle godine opisali proceduru u vezi sa Vašim izborom u zvanje redovnog profesora kao ‘drsko, bezobzirno i protivzakonito ponašanje, koje je nedopustivo za akademsku zajednicu’. S druge strane, list Danas je preneo da su Medicinskom fakultetu upućeni dopisi u kojima se tvrdi da ste plagirali naučni rad i da je navodno to uticalo na ‘akademsko sabotiranje’ Vašeg izbora? Molim Vas da prokomentarišete insinuacije o plagijatu i da objasnite na šta ste tačno mislili kada ste rekli ‘protivzakonito’, s obzirom na to da je procedura Vašeg izbora za redovnog profesora, ipak, rezultirala otkazom?
– Tema plagijata je narativ koji uprava Medicinskog fakulteta nameće po principu ’drž’te lopova’. Kad god to oni pomenu, ja bi trebalo da kažem ’pa ja nisam plagirao’, dok će oni da kažu ’jesi’, i tako unedogled. Međutim, jedina merodavna institucija koja o tome može da donese ovakvu ili onakvu odluku, jeste Komitet za profesionalnu etiku Univerziteta u Nišu.
Tom Komitetu je podneto pet prijava protiv moje „neetičnosti“. U dva navrata, 23. januara i 22. februara 2024. godine, Komitet je razmatrao sve te navode koji su stigli u decembru mesecu. Iako je uprava Medicinskog fakulteta vršila neverovatne pritiske na članove Komiteta, oni su pokazali akademsku čestitost i sve prijave odbacili, a postupak obustavili. Ipak, cilj nije da javnost to sazna, pa su nastavili sa tim narativom.
Postoji još jedan razlog – neviđeni strah pre svega privatnog lobija, jer većina tih ljudi koji su pisali prijave rade u privatnom sektoru, a neki imaju i u vlasništvu ordinacije, poliklinike, ambulante. Naime, sve se zahuktava nakon što smo očistili liste čekanja, jer privatni lobi živi od njih – što je lista čekanja duža, to će privatna praksa biti bogatija. Ako ljudi moraju da čekaju na procedure šest, sedam meseci ili čak nekoliko godina, a imaju zdravstveni problem, prinuđeni su da idu privatno. I pošto je naša klinika pokazala da dodatnim radom mogu da se očiste liste čekanja, nastao je paničan strah od gubitka tih privilegija u vidu ogromnog novca – to su stotine miliona evra godišnje koje privatna praksa zarađuje na bolesti naroda. I naravno da je privatni lobi krenuo u samoodbranu, jer želi da zaštiti te svoje stečene interese. A ne smemo da zaboravimo da jedan veliki deo naroda nema novca da se leči. Znači, ti ljudi su osuđeni na sudbinu, što bi se reklo, i to je nešto što je nedopustivo.
Prema tome, ovo je sve jedna organizovana ujdurma ljudi koji su na vlasti i onih koji žele da zadrže svoje pozicije. Zakon je ovde selektivan – za nepodobne postoje drugi zakoni, drugi pravilnici koji su osmišljeni ili čak ni ne postoje. Mi u stvari živimo u vremenu bezakonja.
- Da razjasnimo: Vi niste protiv postojanja privatne prakse?
– Nikada nisam bio protiv privatne prakse, ja sam protiv zloupotrebe privatne prakse! Privatna praksa postoji odavno i uvek će postojati. Mi možemo da nađemo zakonska rešenja da se privatna praksa izjednači sa državnom. Ali onda privatna praksa neće imati ekstra-profit, već će pacijenti imati mogućnost da se leče na različitim mestima.
Ono protiv čega jesam je da neko ima trojni radni odnos. Troglava životinja je kerber, a mi ovde imamo i četvoroglava stvorenja, jer imate ljude koji rade na fakultetu, pa rade u državnoj bolnici, pa rade privatno, a onda ono što se stalno zaboravlja, mi radimo i studije gde se rade ispitivanja lekova i drugo. Pa znate, nekima je ovakvo stanje sjajno i žele da traje, a što to ne odgovara pacijentima, nije važno.
- Nakon otkaza, u medijima ste upozorili da će Klinika za kardiohirurgiju izgubiti status klinike jer neće imati nastavnika kardiohirurgije u svojim redovima. Šta za građane Niša i juga Srbije znači gubitak statusa klinike?
– To znači tragediju! Mi smo čekali kardiohirurgiju u Nišu pedeset godina. Zahvaljujući grupi entuzijasta i vizionara, uz podršku tadašnjih vlasti, 2010. godine je počela izgradnja kardiohirurgije koja ove godine slavi deset godina od početka rada. Za to vreme naša institucija je postala jako respektabilna zbog izuzetnih rezultata: radimo sve operacije, ne samo kardiohirurške, već i vaskularne. Takođe smo jedina ustanova u krugu od 250 kilometara, koja radi transplantaciju bubrega. I sad zamislite da izgubimo status klinike?! To jasno govori da one koji su postavljeni da vode Univerzitetski klinički centar pacijenati ne zanimaju. Da ih zanimaju, za dvanaest godina koliko su na funkciji, mi bismo imali novo porodilište, a ne ovo nedostojno žena. Zašto se nisu borili da se kovid-bolnica izgradi u Nišu, trećem po veličini gradu u Srbiji, a ne u Kruševcu? Pa zato što nisu želeli politički da se zameraju jer su njima važne fotelja i funkcija. O razmerama nepotizma ću pričati posle izbora, srpska javnost će saznati šta se dešava i onda će sve ovo postati mnogo, mnogo jasnije. Međutim, u ovom trenutku ja želim da sačuvam dostojanstvo svojih kolega, dostojanstvo izbornog procesa i postupka koji traje u slučaju mog imenovanja u zvanje redovnog profesora. Nadam se da će i tada mediji izveštavati revnosno i temeljito kao što sada pišu o nama.
- Pojasnite nam na šta ste mislili kada ste izjavili da će Klinika za kardiohirurgiju znati da odbrani svoje interese i interese svojih pacijenata. Kako ćete to postići?
– Sve u skladu sa zakonom, sve dok i druga strana poštuje zakon. Onog trenutka kada druga strana prestane da poštuje zakon, mi sa kardiohirurgije ćemo zaštitu tražiti na sudu. Recimo, mi smo od strane generalnog direktora UKC Niš Zorana Perišića dobili nekoliko krivičnih prijava. Verovali ili ne, jedna od prijava (a sve su bile podnete u decembru 2023, jer se u decembru pisao pozitivan izveštaj prve komisije, pa je bilo potrebno dovesti ga u pitanje) bila je predata čak i posebnom odeljenju za borbu protiv korupcije Višeg javnog tužilaštva!
U odgovoru iz Višeg javnog tužilaštva (VJT) jasno piše da je krivična prijava odbačena, a deo prijave prebačen na osnovno javno tužilaštvo, u vezi sa falsifikatom, ali to je prijava protiv sedam lekara. To će, takođe, biti odbačeno, jer tu nema osnova.
I sad ću ja da postavim pitanja: ako u istoriji srpskog zdravstva imate slučaj da je generalni direktor Kliničkog centra podneo prijavu VJT protiv svojih kolega – optužio je gotovo celu kardiohirurgiju, i gde VJT odbacuje prijavu kao neosnovanu, objasnite Vi meni kako je moguće da taj čovek posle toga ostane na mestu direktora? Da li je on onda dostojan te funkcije, da li je častan? Kako on može ikada više meni da dâ bilo koji nalog? Da li neka njegova sledeća primedba na moj i rad mojih kolega može da se tumači kao organizovani mobing? Mislim da odgovori na ova pitanja jasno ukazuju da je nedopustivo da se ovakve stvari više događaju i očekujem da će nakon što budem publikovao izveštaj VJT, direktor Perišić podneti ostavku.
- Nestanak lista čekanja je najznačajniji u ovoj priči jer ste zajedno sa kolegama sačuvali živote građana Srbije. Hvala Vam na tome. Da li je nekim pravilnikom regulisan besplatni rad ili je to stvar lične odluke? Da li čišćenje lista čekanja znači da njih nije ni smelo da bude, bilo gde u Srbiji?
– Liste čekanja svakako nije smelo da bude. To je osnov postojanja zdravstva, bez bilo kakve dodatne filozofije. Da, mi hirurzi smo radili besplatno vikendima tokom 2023. godine; ostalo medicinsko osoblje je svakako bilo na dežurstvu. Prvo smo radili 12 vikenda zaredom kako bismo očistili liste čekanja, a onda smo još 11 vikenda radili tokom godine, jer nismo hteli da dozvolimo da se liste ponovo stvore. Od kraja prošle godine više nemamo potrebe za radom vikendima, liste čekanja su apsolutno eliminisane.
Ako je spašavanje ljudskih života protivzakonito, onda jesmo zločinci.
- Ušli ste u politiku, ali ne želite da budete političar. Šta Vas je motivisalo da donesete ovakvu odluku?
– Sve što smo pričali tokom ovog intervjua su razlozi zašto smo ušli u politiku. Vremenom smo shvatili da se odluke ne donose po prioritetu ili po stručnosti, već isključivo prema politici. Mi nemamo nijedan institut, a u Beogradu imate Dedinje 1, Dedinje 2, Institut za majku i dete, Tiršova, Institut za onkologiju; u Novom Sadu imate Kamenicu 1, Kamenicu 2, a sad se pravi Kamenica 3. Mi čak nemamo ni opštu bolnicu. Da je kovid-bolnica izgrađena u Nišu, sad bi mogla jednim delom da bude opšta bolnica. Zbog toga klinički centar mora da radi i jednostavne procedure.
Pisali smo dopise premijerima, ministrima zdravlja – niko nas nije udostojio razgovora ili bilo kakvog odgovora. Onda smo krenuli da čistimo liste čekanja, da pokažemo da može da bude drugačije. Shvatili smo da je jedina odbrana od takve drskosti i bahatosti koja vlada u Nišu da gradom upravljaju stručni, a ne partijski podobni, da se poverenje stiče radom i rezultatima rada, a ne vladavinom strahom, pretnjama i ucenama.
(Dan nakon završetka ovog intervjua stigla je vest da je niška Klinika za kardiohirurgiju od jedne američke hrišćanske organizacije dobila donaciju veću od 300.000 evra, namenjenu kupovini kompletne opreme za minimalno invazivne procedure. Već u junu 2024. godine medicinski tim odlazi na edukaciju u najeminentniji kardiohirurški centar u Berlinu, a nakon toga, do kraja godine, i u najpoznatiji kardiohirurški centar u SAD-u.)