Britanske rakete za ukrajinsko nebo: Šta sve može ‘Franken SAM’?

U dosadašnjem toku ruske agresije na Ukrajinu jedno od dominantnih pitanja je bilo kako odbraniti vazdušni prostor. Ruske snage su se praktično od početka najvećim delom odlučile na tzv. hit-and-run (udari i beži), te over horizon warfare (ratovanje preko horizonta) strategiju.

To u praksi znači oslanjanje na rakete velikog dometa, bilo tipa zemlja-zemlja ili vazduh-zemlja, bombardovanje strateških ciljeva, poput elektromreža i skladišta te jednim delom i korišćenje strateških nenuklearnih balističkih projektila, kao što je najnoviji „Kh-47 Kinzhal“.

Vlada Velike Britanije je krajem prošle godine najavila novu direktnu pomoć Ukrajini, pre svega u domenu protivvazdušne odbrane, kako bi se na minimum sveli ruski napadi raketama velikog dometa i dronovima.

„Nastavljamo da podržavamo odbranu Ukrajine i zbog toga šaljemo stotine raketa protivvazdušne odbrane, koje će popuniti zalihe britanskih sistema koje smo već donirali, a koji su sposobni da obaraju ruske dronove i rakete sa izuzetnom preciznošću“, navedeno je tada.

Ipak, suština ove najnovije vojne pomoći je da su britanske kompanije iz oblasti odbrane za samo osam meseci uspele da razviju sistem koji je u stanju da rakete dizajnirane za lansiranje sa aviona lansira sa zemlje, sa praktično istom ili čak većom preciznošću, budući da su u tom slučaju eliminisani problemi koje letelica ima dok traži mete tokom leta.

Radi se o novom raketnom sistemu ASRAAM (Advanced Short-Range Air-to-Air Missile, napredna raketa tipa vazduh-vazduh). Njen proizvođač je kompanija MBDA UK, koja je zapravo britanski ogranak i proizvođač evropske CAMM porodice sličnih raketa, koje zajedno razvijaju kompanije Airbus te BAE Systems i Leonardo. Sam CAMM je zamišljen kao „standardna platforma“ i „demonstrator tehnologije“ za više proizvoda odbrambene industrije te kao platforma za buduća unapređenja. U Velikoj Britaniji je ona i deo „Sky Sabre / Land Ceptor“ protivvazdušnog sistema, kojim je posle decenija korišćenja zamenjen stari sistem „Rapier“.

Pametne rakete za stare mete

Sam ASRAAM sistem je imao svoj prvi prototip još krajem ’80-ih godina. Ideja konstruktora je bila napuštanje dotadašnjeg initial aiming sistema, u kome bi se odabrana meta „zaključala“ (target lock), te bi se nakon toga raketa lansirala. Iako je ovakav sistem korišćen decenijama, napredni sistemi za ometanje raketa, te sistemi za ispaljivanje „mamaca“ na novim generacijama aviona dovodili su često i do promašivanja meta u praksi. Inicijalno, sistem je trebalo da bude „lansirno kompatibilan“ (launch compatible) sa američkim sistemom AIM-120, ali se od toga u toku daljeg razvoja odustalo. Razmatralo se i da ASRAAM bude sličan manjim američkim raketama „Sidewinder“, ali se takođe odustalo i od tog dizajna, budući da je „AIM-9 Sidewinder“ tzv. pasivni tragač (passive seeker) i nema mogućnost za promenu mete u toku leta.

Raketa u ASRAAM sistemu ima dužinu od tri metra (2,9 bez zadnjeg vezivnog linka) i može da nosi bojeve glave do deset kilograma, sa ukupno 88 kilograma u „naoružanoj“ (deployed) verziji. Raketa ima LPF (Laser Proximity Fuze), sistem koji putem naprednog lasera „zna“ kada je u blizini svog cilja, a koji može i da traži metu u „tri dimenzije“ (FPA, Focal Plane Array). Uz ovo, raketa ima i infracrveno navođenje, koje koristi toplotu svog cilja i nezavisno je od vremenskih uslova.

Za razliku od radara i drugih sistema za navođenje, koji prvo moraju poslati neku vrstu signala koji se potom odbija od mete, infracrveno navođenje se ne može detektovati, budući da je u pitanju „pasivni detektor“ (passive detektor array) koji „upija“ infracrveno zračenje (toplotu) svog cilja. Takođe, raketni sistem je prilikom lansiranja sa aviona povezan na HVS sistem biranja meta u kacigi pilota, što dalje omogućava i tzv. LOAL – biranje mete nakon lansiranja.

Ono što je i najveća prednost ASRAAM sistema je izuzetno velika brzina leta projektila, više od 2,5 maha, odnosno 2,5 puta brže od zvuka, dok je u određenim uslovima brzina veća od tri maha. Zbog toga, kompanija MBDA ovaj sistem naziva air dominance platform, odnosno „sistemom za dominaciju u vazduhu“.

Stara rješenja za novu tehnologiju

Ipak, da bi se ASRAAM koristio u Ukrajini protiv ruskih (i iranskih) dronova, te krstarećih raketa, bilo je potrebno naći način da se rakete lansiraju sa zemlje. Početkom ove godine, na ukrajinskim kanalima na mreži Telegram počele su da se pojavljuju fotografije i snimci „čudnih“ vozila, koja nisu bila viđena u protekle dve godine.

Radilo se, zapravo, o modifikovanim vozilima „HMT Supa Cat“ britanske kompanije SC Group, koja razvija i nekoliko drugih višenamenskih mobilnih platformi za Britansko ministarstvo odbrane (MoD). Originalni „HMT Supa Cat“ je jedan od najkorišćenijih sistema ove namene u svetu, a koriste ga Australija, Češka, Danska, Estonija, Novi Zeland, SAD i Norveška.

Na verziji koja se koristi u Ukrajini je na zadnjem delu vozila dodata MLP lansirna platforma, dok se elektronika i sistem za biranje meta u vazduhu nalaze unutar vozila. Ukrajinski izvori navode da je cela modifikacija sistema razvijena za manje osam meseci, te da je prethodno testirana u Velikoj Britaniji. Ukrajinske snage bezbednosti su ga nazvali „Franken SAM“, budući da je napravljen od dva sistema (do tada) različite namene.

Jedna od najvećih mana sistema je da, u ovakvoj konfiguraciji, može da koristi samo dve ASRAAM rakete istovremeno, što u praksi znači da može da prati i obori tek jednu metu pre ponovnog punjenja projektilima i novog biranja mete. Takođe, ASRAAM ima domet veći od 25 kilometara kada se lansira sa aviona, dok u „Franken SAM“ sistemu ima domet desetak kilometara, što ga ograničava na dronove, helikoptere i avione u niskom letu. Uprkos ovome, ukrajinski izvori navode da je do sada „Franken SAM“ imao tačnost pogodaka od gotovo 90 odsto protiv ruskih meta.