Evropa je spremna za novo digitalno doba – je li i Balkan?

Online revolucija je stigla u Evropu – prvi su na udaru Google i Apple. No, pitanje je kad će zakucati na balkanska vrata.

Platforme trebaju omogućiti i pojedincima da na lak i jednostavan način mogu prijavljivati problematičan sadržaj (Getty Images)

Prema anketi Eurobarometra iz 2018. čak 61 posto ispitanih građana Evropske unije navelo je da su naišli na nezakonite sadržaje na internetu, a gotovo dve trećine je tvrdilo da se tamo ne oseća bezbedno.

To je bio jedan od razloga zašto je Evropska komisija osmislila novi set pravila za sigurnije prisustvo na internetu. Takozvani Paket digitalnih usluga (DSP) je usvojen u julu 2022. Određeni delovi ovih propisa počeli su da se primenjuju u Evropskoj uniji u avgustu 2023, a početkom ove godine počela je njihova puna implementacija. Novi propisi su namenjeni kontroli „veoma velikih online pretraživača“ (VLOSE) i „veoma velikih online platformi“ (VLOP), odnosno onih koji imaju u proseku više od 45 miliona mesečnih aktivnih korisnika u EU.

DSP uključuje Akt o digitalnim uslugama (Digital Services Act, DSA) i Akt o digitalnom tržištu (Digital Markets Act, DMA). Cilj tih propisa je stvaranje sigurnijeg digitalnog okruženja i uspostavljanje ravnoteže između korisničkih prava i poslovnih interesa „veoma velikih online igrača“. Predviđene su i kazne u iznosu do šest odsto njihovog globalnog prihoda, ako platforme ne budu radile u skladu sa DSP-om.

Dok je DSA namenjen zaštiti samih korisnika, DMA reguliše same platforme koje deluju kao takozvani gatekeepers u digitalnom ekosistemu.

Ko su gatekeepers, a ko VLOP i VLOSE?

Izraz gatekeeper se odnosi na velike digitalne platforme koje pružaju određene digitalne usluge, poznate kao core platform services. Kriterijumi za takvu kvalifikaciju uključuju snažnu ekonomsku poziciju, značajan uticaj na unutrašnje tržište i aktivnost u više zemalja EU. Prema DMA, šest kompanija je označeno kao gatekeepers: to su Alphabet (Google), Amazon, Apple, Meta (Facebook, Instagram), Microsoft i kineski ByteDance, koji stoji iza TikToka. Cilj DMA je da te kompanije postupaju fer i ostavljaju prostor za konkurenciju.

Na sajtu Evropske komisije označena su 23 subjekta kao VLOP, odnosno VLOSE. To su prodavnice AliExpress, Amazon Store, Google Shopping, Zalando i Shein; pretraživači Google Search i Microsoft Bing, prodavnice aplikacija Apple App Store i Google Play; društvene mreže LinkedIn, Facebook, Instagram, TikTok, X (bivši Twitter), Pinterest i Snapchat; platforme Google Maps, Google YouTube, Booking i Wikipedia; te tri predstavnika sadržaja namenjenog odraslima.

Značaj tih platformi je neverovatan jer putem njih ljudi komuniciraju, troše svoje vreme, pristupaju informacijama, ali ih koriste u poslovne svrhe. Zbog toga se često postavlja pitanje o njihovoj regulaciji, transparentnosti i odgovornosti.

DSA predstavlja značajnu regulativnu inicijativu jer uvodi nove mehanizme za prijavljivanje nelegalnog online sadržaja, stvarajući strožije obaveze za platforme i pružajući veća prava korisnicima.

Jedan od ključnih elemenata je uvođenje obaveze platformama da uklone nelegalan sadržaj, kada za njega saznaju i prijave ga nadležnim organima. Dodatno, zahteva se detaljno objašnjenje svake radnje uređivanja sadržaja i ograničenja vidljivosti. Iako postoji izuzetak za VLOP i VLOSE u smislu moderiranja štetnog sadržaja, korisnici imaju pravo da osporavaju odluke platformi o moderiranju sadržaja putem internih mehanizama za žalbe ili putem sertifikovanih tela za vansudsko rešavanje sporova.

Nova pravila za oglašavanje zahtevaju transparentnost u vezi sa prikazivanjem oglasa i zabranjuju profilisanje određenih kategorija korisnika poput dece i drugih osetljivih grupa. Posebna pažnja će se posvetiti manipulativnim oglasima koji će podleći ograničenjima i uklanjanju.

Platforme neće biti odgovorne za sav sadržaj pre objavljivanja, već se od njih očekuje brza reakcija na prijavljivanje nezakonitog sadržaja.

Institucija „pouzdanog prijavljivača“ (trusted flaggers) ima prioritet pri prijavljivanju sadržaja. To mogu biti nezavisne ekspertske organizacije, udruženja građana, akademske institucije, ali i različitih organi za sprovođenje zakona, poput policije.

Google i Apple prvi na udaru

Krajem marta ove godine objavljeno je da je počela istraga koja ima za cilj da ustanovi da li Apple i Google u potpunosti poštuju pravila DMA koja zahtevaju od tehnoloških kompanija da omoguće developerima aplikacija da korisnike usmere i ka ponudama odnosno aplikacijama dostupnim van svojih prodavnica aplikacija.

Evropska komisija je izjavila da je zabrinuta zbog toga što ove dve kompanije nameću „razne restrikcije i ograničenja“, uključujući naplatu taksi koje sprečavaju druge aplikacije da slobodno promovišu ponude.

Google je, takođe, pod lupom zbog nepoštovanja odredbi DMA, koje sprečavaju tehnološke gigante da generalno daju prednost svojim uslugama u odnosu na konkurenciju.

Te dve kompanije, kao i Meta, već su bile meta evropskih regulatora i do sada su platile kazne u iznosu od više milijardi evra.

Evropska komisija planira da završi najnovije istrage u narednih godinu dana.

Primjena DSA na Zapadnom Balkanu

Čini se da je takav set propisa naročito potreban zemljama Zapadnog Balkana jer je količina dezinformacija na svim platformama neverovatno velika. Iako organizacije za proveru tačnosti sadržaja na internetu, takozvani fact-checkers, označavaju takav sadržaj, veliki deo ostaje na mreži i utisak je da se širi i brže od istinitih informacija.

Među glavnim problemima u regionu izdvajaju se nepristupačnost predstavnika velikih platformi, nedostatak jasnoće u vezi sa uklanjanjem sadržaja, a nedostaju i informacije o moderiranju sadržaja.

Iako su sve zemlje Zapadnog Balkana u procesu EU integracija, nije poznato kada će se odredbe DSA ili sličnih nacionalnih propisa primenjivati u ovom regionu.

„Bilo bi korisno da, u borbi protiv dezinformacija i sistemskih rizika na platformama, zemlje Zapadnog Balkana usvoje propise nalik DSA, ali uz uzimanje u obzir rizika koje moderiranja sadržaja ima na slobodu izražavanja“, smatra Ana Toskić-Cvetinović iz organizacije Partneri Srbija.

„Prilikom usklađivanja domaćih propisa sa DSA, potrebno je razmotriti i specifičnosti našeg regiona, u pogledu obima lažnih informacija u online prostoru, ali i mogućnosti da prekomerna moderacija, posebno inicirana od strane državnih organa, može da ima efekat cenzure. U tom smislu je neophodno i da se uspostavi direktna komunikacija sa velikim platformama, ali i ukaže na ove specifičnosti. A tu je i politički značaj online platformi na Zapadnom Balkanu, gde je demokratski ekosistem karakteristično nestabilan, zahteva pažljivo praćenje moderiranja sadržaja“, dodaje Toskić Cvetinović.

Usklađivanje sa evropskim propisima

Organizacija Partneri Srbija je analizirala šta bi implementacija DSA mogla donijeti internet okruženju u regionu. Uspostavljanje mehanizama za uklanjanje nelegalnih sadržaja dugoročno ima veliki uticaj na online prostor i definiše ko kontroliše informacije dozvoljene na platformama. Od izuzetnog značaja je i ko će imati ulogu proverenih prijavljivača, jer bi oni trebalo da dolaze ne samo iz državnog sektora već i iz civilnog.

Takođe, platforme treba da omoguće i pojedincima da na lak i jednostavan način mogu da prijavljuju problematičan sadržaj. Ovo je naročito bitno ako se zna da stepen digitalne pismenosti opšte javnosti nije na preterano visokom nivou.

Pored ovoga, trenutno je nejasno da li su VLOSE i VLOP obavezni da tretiraju zemlje kandidate za članstvo u EU na isti način kao i države članice. Iako će Zapadni Balkan morati da implementira propise nalik DSA, pitanje je kako će izgledati sprovođenje obaveze velikih platformi u odnosu na region. Trenutno, VLOSE i VLOP nemaju obavezu da obezbede istu zaštitu prava korisnika u državama kandidatima ili potencijalnim kandidatima za članstvo u EU.

Iako EU još nije dala jasne smernice za države kandidate u vezi sa DSA, prema postojećim okvirima države kandidati će morati da usklade svoje domaće zakone sa propisima EU. Imajući u vidu situaciju na domaćem internetu, ovom poslu bi trebalo pristupiti što pre i u regionu, uz razmatranje svih rizika po prava i slobode korisnika.

Izvor: Al Jazeera