Toomaj Salehi – iranski reper osuđen na smrt zbog muzike

Salehijeve pjesme postale su simbol revolucije u Iranu od kada su se demonstracije proširile nakon smrti Mahse Amini koju je ubila iranska policija zbog toga što nije ispravno nosila maramu.

Toomaj Salehi je osuđen na smrtnu kaznu zbog 'korupcije na zemlji', koja je, pored optužbe 'rat protiv Boga', jedna od najrigoroznijih osuda u Iranu (Teresa Suarez / (EPA)

Od 2021. godine iranski reper Toomaj Salehi, poznatiji samo kao Toomaj proveo je više vremena u zatvoru, nego van njega. Ima 33 godine i zbog svojih pesama protiv režima ajatolaha Ali Hamneija krajem aprila ove godine osuđen je na smrtnu kaznu. Tu vest potvrdio je njegov advokat Amir Raesian, koji je presudu nazvao „odlukom bez presedana“, s obzirom da je pre samo godinu dana Vrhovni sud u toj zemlji tom reperu izrekao kaznu zatvora od šest godina i tri meseca. Presuda kojom je izričito isključena smrtna kazna, revolucionarni sud u Isfahanu ipak je odlučio da ne uzme u obzir, osudivši novom presudom Salehija na najstrožu kaznu.

U svom video na YouTube kanalu, objavljenom pre nego što je iranski reper poslednji put uhapšen 2022. godine, Toomaj peva:

Za nekog je zločin to što neko pleše raspuštene kose na vetru.
Zločin je za nekog to što je neko hrabar da kritikuje 44-godišnju vlast.
Ovo je godina neuspeha.

Zbog stihova ove pesme, ali i ne samo nje, već stihova svih njegovih pesama koje su postale simbol pokreta „Žena, život, sloboda“, Salehi je osuđen na smrtnu kaznu zbog takozvane „korupcije na zemlji“, koja je pored optužbe „rat protiv Boga“, jedna od najrigoroznijih osuda u Iranu.

Umjetnici i muzičari na meti iranskog režima

Salehijeve pesme postale su simbol revolucije u Iranu, od kada su se demonstracije proširile nakon smrti 22-godišnje Mahse Amini koju je ubila iranska policija zbog toga što nije ispravno nosila maramu na glavi. Otvoreno je kritikovao režim u svojim pesmama i na društvenim mrežama. Optužen je za propagandno delovanje protiv vlasti, saradnju sa neprijateljskim vladama i formiranje ilegalnih grupa sa namerom stvaranja nesigurnosti u zemlji. Zbog toga je završio u zatvoru u Evelinu, gde smeštaju političke protivnike režima.

Prošle godine Salehi je nakratko pušten iz zatvora, a zatim ga je policija ponovo uhapsila i poslala u zatvor u Isfahanu. Uhapšen je zbog toga što je objavio video u kojem je opisao kako su ga mučili i držali u samici 252 dana nakon prethodnog hapšenja u oktobru 2022. godine. Režimski mediji su ga tada opisali kao „jednog od najopasnijih vođa pobune, koji promoviše nasilje“.

Osim Selihija, još jednog umetnika, kurdsko-iranskog repera Samana Yasina, koji je takođe uhapšen tokom protesta u Iranu 2022. godine, sud u Teheranu nedavno je osudio na pet godina zatvora.

Rep kao muzički pravac je možda jedan od retkih žanrova koji uspeva da u nekoliko rima sintetizuje kompleksne argumente društvenih okolnosti. Poznati američki rep band Public Enemy, ovaj žanr opisivao je kao „CNN američkog geta“ u kojem ova muzika zapravo i nastaje.

„Rep nije naivan – on je agresivan. Isto kao i društvo u kojem živimo. Rep muzičari kritikuju i ponekada imaju veći uticaj na društvene tokove nego političari“, izjavio je Michele Wad Caporosso, poznati italijanski voditelj Radija DJ, u govoru kojim je pozvao umetnike i muzičare u ovoj zemlji da pruže podršku iranskom kolegi koji je zbog toga što je javno rekao šta misli o režimu zemlje u kojoj živi, osuđen na smrt, tj. vešanje, kao način na koji se ova kazna izvršava u Iranu.

‘Pjevamo o našem gnjevu’

Raha, 31-godišnjak je još jedan iranski reper koji je zbog situacije u toj zemlji emigrirao u Italiju. Kaže da je pobegao posle smrti Mahse Amini.

„Protestovao sam sa drugima i kroz svoju muziku. Da sam ostao u Islamskoj Republici danas bih mogao da budem na mestu Toomaja, koji nažalost nije prvi umetnik koji je osuđen zbog svojih reči“, kaže Raha i dodaje da muzičari u Iranu neće prestati da pevaju o svojoj ljutnji i gnevu.

Hip-hop, rok, rep uznemiravaju iranske političare, koji bi ove muzičke žanrove da stave u svoju službu. Svakako, optužiti na najrigorozniju kaznu poznatog muzičara nije nešto što iranska vlast radi bez ikakve namere.

Na pitanje, šta znači osuditi poznatog muzičara na smrtnu kaznu i da li je to sada nova faza represije vlasti Islamske Republike, Rayhane Tabrazzi, aktivistkinja za ljudska prava i predsednica udruženja Maanà sa sedištem u Milanu, kaže da ova kazna nije čudna za režim koji kada želi da nešto sakrije skreće pažnju na nešto drugo.

Kako objašnjava Tabrazzi, istina je takođe da je režim poslednjih meseci pojačao represiju.

„Tuku i malteriraju žene i devojke, bez ikakvog ustručavanja. Osuđuju mlade ljude na smrtne kazne“, kaže Tabrazzi koja je iz Irana u Italiju emigrirala 2008. godine.

Maanà, na persijskom ili farsi jeziku koji je službeni jezik Irana, znači besmrtnost, što je sinonim mnogim aktivnostima ovog udruženja koje pre nekoliko godina nastaje u Milanu, radi promovisanja iranske kulture, jezika i istorije. Njegova predsednica Rayhane Tabrazzi, kao i svi njegovi članovi, osim redovnih aktivnosti, poslednje dve godine daju podršku narodu Irana u njihovoj borbi protiv totalitarnog režima, kao i podršku ženama koje su morale da napuste tu zemlju i zatraže pomoć u nekoj evropskoj zemlji.

Tišina međunarodne zajednice je neprihvatljiva

Samo tokom prve dve nedelje maja, u Iranu je obešeno najmanje 20 ljudi. Poslednje izvršenje smrtne kazne dogodilo se 15. maja, kada je obešen Khosrow Besharat, politički opozicionar, koji je u zatvoru proveo 15 godina.

Prema podacima nevladine organizacije za ljudska prava „Iran Human Rights“, tokom 2023. godine izvršena je smrtna kazna nad najmanje 200 osoba, a taj broj veći je nego ikada. Među žrtvama je i mnogo žena što ranije nije bio slučaj.

Prema rečima predsednika te organizacije, aktiviste i neuronaučnika Mahmooda Amiryija-Moghadda, učestalost izvršenja smrtnih kazni jasno pokazuju da Islamska Republika koristi tu metodu kako bi ulila strah demonstrantima nakon protesta koji su izbili u jesen 2022. godine. Konstatuje i kako je „tišina međunarodne zajednice po pitanju onoga što se dešava u Iranu – neprihvatljiva“.

„Jedini način da se spasu životi ljudi koji bivaju osuđeni na smrtnu kaznu bez pravednog sudskog procesa, upravo bi bila veća podrška međunarodne zajednice“, smatra Rayhane Tabrazzi.

Napominje i da je Narges Mohammadi, iranska aktivistkinja i dobitnica Nobelove nagrade za mir koja se nalazi u zatvoru, živa upravo zahvaljujući ovoj nagradi i podršci koju ima.

„U ovom trenutku važno je da obezbedimo što veću podršku za Toomaja, čije bi pogubljenje bilo veliki poraz za narod koji će na kraju ipak pobediti i čija hrabrost prevazilazi represiju diktatorskog režima“, zaključuje Tabrazzi.

Izvor: Al Jazeera