Može li kraća radna sedmica povećati produktivnost?

Raditi manje i zarađivati više je verovatno san svakog radnika. Skraćeno radno vreme za veću platu, verovatno se ne uklapa ni u jedan model na tržištu rada. Međutim, model koji podrazumeva četiri radna dana u toku nedelje i bez smanjivanja zarada zaposlenima, počeo je da se primenjuje u firmama i kompanijama širom sveta.

U Italiji su ga nazvali „kratka nedjelja“ i neke od velikih multinacionalnih kompanija poput banke Intesa Sanpaolo, poznatog brenda kafe Lavazza ili Luxottice koja proizvodi naočare, ponudili su svojim zaposlenima da rade jedan dan manje u sedmici.

Koristi za radnike, ali i za poslodavce

Dobrotvorna organizacija „4 Day Week Global“ od 2019. godine nudi pilot-programe na šest meseci kompanijama koje žele da uvedu četverodnevnu radnu nedelju. U Velikoj Britaniji, zahvaljujući ovom programu, sprovedeno je istraživanje tokom 2022. godine u kojem je učestvovala 61 firma i gotovo 2.900 zaposlenih. Četverodnevna radna nedelja dovela je do povećanja prihoda za poslodavce, od oko 1,4 odsto, kao i povećanje blagostanja radnika. Većina uključenih radnika rekli su da su primetili poboljšanje u svim sferama života, da imaju manje stresa, da su manje umorni, raspoloženiji, te motivisaniji za rad. Zanimljiv je i podatak da broj ljudi koji su promenili posao tokom ovog eksperimenta u toj zemlji, smanjen je za 57 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

Osim u Velikoj Britaniji, ovaj model, za čije sprovođenje organizacija „4 Day Week Global“ nudi novčana sredstva zainteresovanima, počeo je sa eksperimentisanjem i u Belgiji, Španiji, Islandu, Portugalu, Nemačkoj i drugim zemljama u Evropi. Osim na Novom Zelandu i u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, takođe i u Japanu, gde postoji veoma rigidna radna kultura i gde je fenomen poznatiji kao „karoshi“ ili smrt od preteranog rada veoma čest, kraća radna nedelja trenutno predstavlja izuzetak samo za neke multinacionalne kompanije.

Različiti modeli i fleksibilnost na poslu

Kada je italijanska vlada 2022. godine usvojila ovaj predlog i omogućila preduzećima da učestvuju u ovom programu, ministar privrede, Adolfo Urso rekao je da je potrebno razmisliti da li je pametno prihvatiti takav model rada kao opšteprihvaćen, te da postoji opasnost od imigracije radnika sa juga zemlje na sever, na kojem će u tom slučaju uslovi za rad postati znatno bolji.

Intesa Sanpaolo bila je među prvima koja je počela svojim zaposlenima da nudi kao izbor četverodnevnu radnu nedelju, koja predviđa devet sati rada dnevno uz istu platu koju su radnici imali i kada su radili 40 sati nedeljno. Takođe, od tada ova italijanska banka svojim radnicima omogućila je fleksibilnost radnog vremena i smart working do 120 dana u godini.

Aljoša Bajić, projektni menadžer za razvoj strategija i usluga pri Intesi Sanpaolo u Srbiji, kaže da njegove kolege u Italiji sada u proseku rade manje četiri sata nedeljno.

„Od četiri radna dana, zaposlenici imaju mogućnost da dva dana rade od kuće“, kaže Bajić koji je niz godina bio zaposlenik ove banke u Italiji. „U Srbiji, Intesa Sanpaolo još uvek nije ponudila ovakvu mogućnost rada svojim zaposlenicima“.

I multinacionalna firma Luxottica svojim radnicima nudi izbor da li će raditi četiri ili pet dana tokom nedelje za istu platu, kao i fleksibilnost radnog vremena. Radno vreme u Italiji, od devet do 18 sati, u koje se računa i pauza za ručak od sat vremena, više nije striktno, tako da sada kompanije koje su prešle na novi model rada, svojim radnicima nude mogućnost da biraju od kada do kada će raditi.

Privilegija tek nekoliko kompanija u Srbiji

Prema podacima Eurostata iz 2023. godine, građani Srbije rade najviše sati nedeljno u Evropi, čak 42,2 sata. Međutim, podaci za mnoge zemlje, kao što su Crna Gora, Severna Makedonija ili Turska, nisu dostupni. U Srbiji jedna od kompanija koja je uspela da uvede i zadrži ovaj model jeste firma Mikroelektronika. Osim što je skratila radnu nedelju, svojim radnicima je zbog produktivnosti povećala i plate.

Ovaj primer nije naravno uzor na tržištu rada u toj zemlji gde se firme, koje razmišljaju o uvođenju novog modela, pre svega vode logikom -manje rada jednako manje novca.

Još jedna kompanija koja se bavi konsaltingom u oblasti ljudskih resursa, Manpower prešla je na radnu nedelju od četiri dana, tako što je petak u toj firmi neradan.

Osim retkih poslodavaca koji su se u Srbiji odlučili da skrate radnu nedelju, teško je da će on postati opšta praksa, barem ne za sada. Takođe, o četverodnevnoj radnoj nedelji raspravlja se i u Hrvatskoj. Dosta kompanija uvelo je rad od kuće, kao i veću fleksibilnost rada. Međutim, u Nezavisnom hrvatskom sindikatu smatraju da model rada od četiri radna dana po deset sati ne može biti efikasan, s obzirom da Zakon o radu u toj zemlji određuje kako je puno radno vreme 40 sati.

Skraćenje kao neizvjesna garancija za produktivnost

Američki industrijalac Henry Ford je još davne 1926. godine skratio svojim zaposlenima radnu nedelju sa šest na pet radnih dana. Zapravo, shvatio je da su barem dva slobodna dana potrebna ljudima da potroše zarađeni novac. S druge strane, želio je da proda što više automobila svojim zaposlenima, a za kupovinu automobila neophodno je i slobodno vreme. Iako su mnogi mislili da će takav njegov potez smanjiti produktivnost, dogodilo se suprotno.

Nakon pet radnih dana koje je Ford uveo u svojoj kompaniji, u Sjedinjenim Američkim Državama počeli su protesti i štrajkovi u kojima su radnici tražili petodnevnu radnu nedelju. Tek, početkom 1940-tih, osam sati rada dnevno i 40 sati nedeljno, postali su praksa u SAD-u kao i u raznim delovima sveta.

Model četverodnevne nedelje za sada se pokazao efikasnim u najrazvijenijim zemljama sveta. Međutim, on još uvek nije odgovorio na mnogobrojna pitanja. Pre svega, nije odgovorio na pitanja da li će kompanije moći da nastave da isplaćuju istu platu za manje rada i da li je produktivnost radnika ovakvim načinom rada zagarantovana. Pokazaće se to u narednim godinama u kojima se očekuje poboljšanje opšteg zadovoljstva na poslu, veća produktivnost i više slobodnog vremena.