‘Zašto se Albanci i Srbi na Kosovu mrze, a u Švicarskoj lijepo sarađuju’

“Zbog čega se Albanci i Srbi ovde mrze, dok u Švajcarskoj žive lepo i sarađuju”, pita se Rexhep Lushta, imam islamske zajednice u Kosovskoj Mitrovici.

Pitanje koje u malo drugačijem kontekstu postavljaju takođe Milica Radovanović i Aferdita Sylaj Shehu, prijateljice i koleginice, obe aktivistkinje nevladinih organizacija koje su angažovane na promociji zajedništva različitih etničkih grupa u Mitrovici, gradu na severu Kosova, u kojem tenzije između Albanaca i Srba nisu retkost.

Isto ovo pitanje postavio je i Luca Steinmann, italijanski novinar švajcarskog porekla i autor dokumentarnog filma Pace Negativa (Negativan mir), kada se uputio na Kosovo prošlog oktobra, kako bi razumeo odnose između dve etničke grupe.

Dokumentarac, predstavljen nedavno u švajcarskom Muraltu u okviru debate “Kosovo: zalečena rana?“ koju je organizovala Fondacija Federica Spitzer, govori o suživotu Albanaca i Srba na Kosovu, 25 godina nakon završetka rata.

Zajednički život Srba i Abanaca je moguć

Milica i Aferdita su rođene i odrasle u Kosovskoj Mitrovici. Kroz njihove životne priče i angažovanje na izgradnji dijaloga i saradnje između srpske i albanske zajednice u njihovom rodnom gradu, dve protagonistkinje ovog dokumentarnog filma približavaju realnost života na severu Kosova. Aferdita je aktivistkinja nevladine organizacije “Community Building Mitrovica”, koja radi u oblasti mira i razvoja zajednice u širem regionu tog grada.

“Nova društvena inicijativa” u kojoj je Milica zaposlena je organizacija civilnog društva, čija je vizija izgradnja inkluzivnog društva zasnovanog na poverenju i uvažavanju između zajednica, u kojem građani svih etničkih grupa aktivno učestvuju u društvu i njegovom upravljanju. Iako su za mnoge građane Mitrovice, prijateljice različitih nacionalnosti izdajice, one ipak veruju da je uprkos svim preprekama, tenzijama i neslaganjima, zajednički život Srba i Albanaca moguć.

Međutim, kako objašnjava Radovanović, prava manjina, zapravo srpske manjine u ovom gradu, kao i na celom Kosovu se ne poštuju. Zbog takve situacije sve više Srba napušta tu zemlju, te i sama Milica kaže da ako se situacija ne promeni i ona će potražiti bolju budućnost na nekom srećnijem mestu. S druge strane, većina Albanaca veruje da kosovska vlast i institucije poštuju prava svih manjina, pa tako i Srba.

Podijeljeni pogledi historijskog tumačenja rata

Luca Steinmann, ratni novinar koji se po prvi put našao na Kosovu kaže da se koncept „negativnog mira“, po kome je dokumentarni film dobio ime, zasniva na odsustvu sukoba većih razmera, te na suživotu nekada zaraćenih strana, bez zajedničke vizije prošlosti i budućnosti.

„Za trajan mir potrebna je demokratska kultura, odnosno otvorena komunikacija, dijalog, međusobno priznavanje etničkih grupa i uzajamno poštovanje različitih identiteta. Takvu kulturu tek treba izgraditi na Kosovu”, smatra Steinmann.

Dok je radio ovaj film, stekao je utisak da Srbi krive prištinsku vlast da želi da im nametne sopstvenu viziju istorije i rata i da u tom pravcu sprovodi drastične mere koje im veoma otežavaju život. S druge strane, Albanci tvrde da dokle god vlast iz Srbije diriguje kako treba da žive kosovski Srbi, ne može biti nikakvog napretka u toj zemlji.

Most između Balkana i kantona Ticino

Danas u Švajcarskoj živi gotovo 200.000 Albanaca, najviše njih poreklom sa Kosova, a veliki broj ke u kantonu Ticino. Takođe je i srpska zajednica mnogobrojna. Za Švajcarsku i taj kanton, pitanje Kosova i Balkana predstavlja unutrašnje političko pitanje, s obzirom na ulogu balkanske dijaspore u multietničkom švajcarskom društvu.

Fondacija Spitzer 2022. godine pokrenula je projekat “Most između Balkana i kantona Ticino”, koji će trajati do kraja 2025. godine i čiji je cilj proučavanje prošlosti, podizanje svesti i kreiranje dijaloga između različitih zajednica balkanske dijaspore, koje su danas glavni strani identitet u Švajcarskoj, brojniji čak i od italijanskog, koji je dugo istorijski bio odlučujući.

Ovaj projekat koji takođe podržava služba za integraciju stranaca kantona Ticino, uključuje istraživanje prošlosti različitih zajednica, objavljivanje naučne monografije i izradu dokumentarnog filma.

Nove generacije imaju potencijal za pomirenje

Na pitanje kako je moguće da su se pripadnici dva entiteta rado odazvali da učestvuju u realizovanju ovog projekta, novinar Steinmann kaže da odgovor leži u mogućnostima koje nude zemlje u kojima živi dijaspora i koje mogu poslužiti kao model mladim ljudima na Kosovu. Iako je nacionalizam takođe sveprisutan i u dijaspori, ipak nove generacije ove dve zajednice imaju potencijal da odigraju ključnu ulogu u otvaranju puta ka prevazilaženju tenzija i sukoba u regiji.

„Priče dve protagonistkinje filma, koje se smatraju izdajicama za lidere njihovih vlada, kao i za većinu pripadnika njihovih zajednica, pokazuju ipak da individualna odgovornost može otvoriti nove puteve i da može transformisati dramu i varvarstvo u pobedu”, kaže Moreno Bernasconi, predsednik Fondacije Federica Spitzer. Dodaje da je unutar civilnog društva moguće stvoriti faktore za prevazilaženje sukoba, nešto što političari ili vojska ne mogu ili ne žele da ostvare.

„Lekcija ovog dokumentarca je da individualna odgovornost može zaista promeniti istoriju. Kosovski Albanci i Srbi koji žive ovde mogu da svedoče o važnosti očuvanja odgovornosti i multietničnosti u zemlji kao što je Švajcarska, dok dijaspora ima ogroman potencijal da pozitivno doprinese svojim zemljama porekla“, zaključuje Bernasconi.