Sveprisutna vještačka inteligencija: Ne vjerujte svojim očima i ušima

Od samog početka modernog informatičkog doba kompjuteri su bili zavisni od čoveka i njegovog unošenja informacija u različite baze podataka te stvaranja samih programa na kojima su oni funkcionisali. Vremenom su kompjuteri, a danas i smartfoni, tableti i različiti 2 u 1 laptopi dobijali funkcije za samostalnu obradu različitih vrsta podataka te gotovo trenutnu komunikaciju.

Ipak, sve donedavno, čovek je i dalje bio neophodan kako bi ovi uređaji uopšte i imali svoju svrhu. To više nije slučaj. Moderni algoritmi za veštačku inteligenciju (Artificial Intelligence, AI) i mašinsko učenje (Machine Learning, ML) u stanju su da samostalno, bez ikakvog čovekovog unosa podataka (data input) analiziraju baze sa desetinama miliona unosa te milione fotografija, video i audio zapisa. U mnogim slučajevima, veštačka inteligencija je već daleko bolja čak i od najvećih svetskih eksperata.

Digitalni saradnici i globalna baza informacija

Kada je kompanija Apple u februaru 2010. godine predstavila svog prvog virtualnog digitalnog asistenta pod imenom Siri za tadašnje iPhone smartfone i MacBook kompjutere, svet je bio šokiran – scene do tada viđene samo u filmovima naučne fantastike postale su stvarnost. Mogućnosti glasovnog pretraživanja interneta, dobavljanja novih vesti (koje je Siri mogla da čita različitim glasovima) te dobijanje različitih preporuka uživo su bile su tada potpuno nove i delovale su kao prava tehnologija 21. veka.

Ipak, to nije bio prvi digitalni asistent. Još devedesetih su postojali različiti digitalni rečnici, enciklopedije i dodaci za kancelarijske softvere (poput IBM ViaVoice, kasnije Voice Type) koji su razumeli korisnika i pretvarali govor u digitalne datoteke – donekle. Naime, ta tehnologija je bila rudimentarna čak i za to vreme, te je često grešila i pogrešno prepoznavala reči i komande usled različitih akcenata ili lošeg engleskog korisnika.

I sam Apple je u to vreme na svojim prvim prenosnim ličnim kompjuterima (PDA) iz serije “Newton”, takođe, imao neke funkcije prepoznavanja rukopisa i glasa korisnika. Ranih dvehiljaditih godina će i kompanija Microsoft pokušati nešto slično na svojim PDA uređajima sa Windows Mobile operativnim sistemima, takođe sa polovičnim uspehom.

Skoro 30 godina kasnije, AI modeli i aplikacije su svuda. Velika je verovatnoća da na svom smartfonu već koristite AI, a da to i ne znate. Većina novijih smartfona ima opciju “AI camera”, softver koji omogućava da kamera zabeleži bolje i detaljnije fotografije ili da učini fotografisanje u uslovima loše vidljivosti mogućim. Većina novih smartfona dolazi iz fabrike sa ugrađenom najnovijom verzijom Siri pomoćnika za iOS, ili Google Gemini na Android uređajima. Apple je upravo predstavio i svoj “Intelligence”, AI model koji živi u iPhone i iPad uređajima, prati svakodnevne navike korisnika, te može da generiše različite vrste slika, teksta, poboljša već snimljene fotografije, samostalno kreira video klipove, itd. I Gemini ima slične opcije, a u svojoj najnovijoj verziji dva ovaj AI model ima poboljšanu mogućnost kreiranja slika te generisanje čitavih kratkih novela ili priča.

ChatGPT, kompanije Open AI, je svakako danas najpoznatiji AI model, dostupan preko aplikacije ili web stranice, koji može ne samo da generiše odgovore na najrazličitija pitanja, već i da daje sugestije korisniku, kao i poboljšanja za već napisane tekstove.

Brojne mogućnosti

Upravo ove mogućnosti različitih AI modela su već danas postale kontroverzne, jer je sve teže razlikovati prave fotografije i slike od onih načinjenih veštačkom inteligencijom. Prošle godine svet fotografa i foto reportera je uzdrmala vest da je nemački umetnik Boris Eldagsen bio u vrhu izbora za nagrade na svetski priznatom “Sony World Photography” konkursu. Emotivni crno-beli portret majke i ćerke je visoko ocenjen od strane članova žirija, da bi sam umetnik nakon toga otkrio da je slika zapravo stvorena veštačkom inteligencijom. Ovo postaje naročito veliki problem kada se ima u vidu dokumentarna fotografija iz stvarnog sveta – više ni fotografija nekog događaja, protesta ili intervjua zapravo nije dokaz da se on stvarno i desio.

Svi vodeći AI modeli već omogućavaju da korisnik na osnovu sopstvene, prave, fotografije generiše novu ili da promeni samo neki njen deo.

Slično je i sa video snimcima. I do sada je bilo moguće uz pomoć programa za video montažu i efekte promeniti video snimak ili ga skratiti kako bi on izgubio svoj pravi kontekst, a sada veštačka inteligencija i projekti kao što su “Sora” te “Runway” omogućavaju kreiranje potpuno uvjerljivih video zapisa, za koje i eksperti za digitalnu forenziku imaju problema da utvrde njihovu autentičnost.

Najnoviji AI modeli mogu da generišu čak i potpuno uverljiv govor, zvukove i muziku. Već postoji i desetak voice cloning (kloniranje glasa) modela, koji mogu da kopiraju bilo čiji glas na osnovu kratkog video ili audio snimka prave osobe, dok modeli poput “Udio” i “Suno” mogu generisati čitave nove kompozicije ili muzičke numere u različitim žanrovima.

Iako se većina ovakvih usluga plaća, postoje i odlične besplatne alternative. “Perchance AI” ima čitav niz alata za veštačku inteligenciju i mašinsko učenje te omogućava kreiranje slika, generisanje sopstvenih AI chat veštačkih ličnosti, sve do veoma naprednih mogućnosti stvaranja i analize samog AI kompjuterskog koda.

AI stiže u sve uređaje

Iako sadašnji AI modeli i dalje nisu savršeni, činjenica da su oni ovoliko napredovali za samo nekoliko godina najavljuje blisku budućnost u kojoj će svaki novi uređaj imati pristup internetu te neku vrstu AI softvera. Zapravo, ovo je već stvarnost. Nedavno je otkriveno da jeftini roboti-usisivači raznih kineskih brendova imaju AI softver koji može da mapira ceo stan te da oni putem WiFi mreže i svoje aplikacije ovakve podatke šalju na servere u Kinu, nekada i po 40 puta u toku dana.

Slično je i sa novim TV uređajima. Praktično da na tržištu više nema televizora bez neke vrste operativnog sistema (najčešće Android) te različitih aplikacija koje koriste mašinsko učenje i AI kako bi korisniku predlagali šta da gleda ili sluša na osnovu njegovih navika i već gledanog sadržaja.

Očekuje se da će se u 2025. godini razvoj AI modela dodatno ubrzati, budući da praktično nema veće svetske tehnološke kompanije koja nema barem jedan proizvod u oblasti veštačke inteligencije. AI modeli će uskoro postati toliko dobri da će gotovo u potpunosti prestati da greše (što se sada naziva digitalna halucinacija) ili će grešiti u mnogo manjem procentu nego čovek.

U nedavnim testovima na Univerzitetu u Kaliforniji, AI modeli su bili šest puta bolji u odnosu na prave lekare u dijagnostici različitih oboljenja. Razlog je prost – AI model može za nekoliko dana da analizira stotine hiljada rentgenskih snimaka, laboratorijskih analiza i dijagnoza, za šta bi ljudskom lekaru bile potrebne decenije rada.

AI modeli naročito blistaju i kada je reč o istraživanju i generisanju novih lekova, budući da se oni stvaraju od konačnog broja hemijskih supstanci. U bliskoj budućnosti će testiranje lekova moći da se obavlja u potpunosti na samom računaru, uz pomoć dva AI suparnika, koji mogu da simuliraju stotine hiljada različitih ishoda lečenja, što danas nije moguće u testovima na pacijentima.