Starlink i na Balkanu: Nova era digitalnog povezivanja

U moru važnih vesti iz sveta o dešavanjima u Ukrajini i Siriji, gotovo neopaženo je prošla vest da je na Kosovu od sada dostupna usluga satelitskog interneta Starlink. Vest je prvi objavio osnivač ove kompanije i najbogatiji čovek sveta Elon Musk, nakon čega je to potvrđeno i na njenom nalogu na platformi X.

Očekivano, komentari i odgovori drugih korisnika mreže X (nekadašnjeg Twittera, čiji je Musk takođe vlasnik) odnosili su se na istoriju ove oblasti, te i dalje pravno-politički nerešenom statusu Kosova. Srbija, naravno, ne priznanje kosovsku nezavisnost, kao ni Bosna i Hercegovina. Ni pet zemalja članica Evropske unije (Grčka, Kipar, Rumunija, Slovačka i Španija) takođe ne priznaju Kosovo kao nezavisnu državu, svaka iz svojih razloga – Katalonija decenijama traži nezavisnost od Španije, dok je Kipar i danas podeljen na dva dela nakon turske invazije u julu 1974.

Politika, ekonomija i tehnologija su kao nikada pre u istoriji međusobno povezane, što demonstrira i sam Elon Musk, koji će imati visoko mesto u novoj administracije predsednika Donalda Trumpa.

Musk je velike kontroverze izazvao još 2022. godine kada je za samo nekoliko meseci uspeo da preuzme društvenu mrežu Twitter i to za neverovatnih 44 milijarde dolara. Mreža X je za 2,5 godine postala glavno utočište najrazličitijih desničara, ekstremističkih stavova, te otvorene propagande, pogotovo one iz Kremlja. U oktobru ove godine je otkrivena i velika mreža influensera, YouTubera i blogera koji su mrežu X koristili kao jedno od svojih glavnih sredstava za promociju narativa zvaničnog Kremlja u SAD-u i Zapadnoj Evropi.

Muskova uloga na izborima

I sam Musk je X koristio za širenje sopstvenih ideja i svojevrsnu samopromociju za vreme kampanje za predsedničke izbore u SAD-u. Iako je ranije bio njegov veliki kritičar, Musk je u ovoj kampanji podržao Trumpa čak i financijski, te je tvrdio da je njegova mreža „zaslužna“ za barem sedam odsto glasova koji su otišli Trumpu.

Musk i njegove kompanije su među najvećim korisnicima velikih budžetskih programa američke federalne vlade, ponajviše za lansiranje komercijalnih i vojnih satelita u orbitu zemlje. Muskov SpaceX (koji stoji i iza samog Starlink sazvežđa satelita) je često prvi izbor za lansiranje tajnih špijunskih satelita kojima upravljaju Pentagon, DHS (Domovinska sigurnost) i NRO (National Recconaissance Office, Nacionalna kancelarija za nadgledanje).

Pre samo nekoliko dana, raketa „Falcon 9“ je iz vazduhoplovne baze Vandenberg AFB u Kaliforniji (koju zajednički koriste USAF i Američke svemirske snage) lansirao satelite za južnokorejsku Agenciju za nacionalnu bezbednost, te privatne kompanije iz oblasti bezbednosti poput Hawk Eye 360 i Maverick Space Systems. „Falcon Heavy“, veća verzija ove rakete, se takođe koristi i za lansiranje poverljivih svemirskih letelica u orbitu Zemlje, poput „svemirskog špijunskog šatla“ kodnog imena „X-37B“. O ovoj letelici se i dalje malo zna, iako je ona u orbiti barem od 2010. godine, a smatra se da je njen zadatak ispitivanje najnovijih kamera velike rezolucije, koje mogu da na tlu ili moru snimaju u rezoluciji od čak pet centimetra, što je dovoljno za tačnu identifikaciju protivničkih snaga.

Fokus na Starlinku

Ipak, SpaceX je trenutno najviše fokusiran na Starlink. Ideja o ovakvom sazvežđu satelita za pristup internetu sa bilo koje tačke na Zemlji nije nova. Još od sredine devedesetih su postojale slične usluge, ali sa izuzetno sporim protokom podataka od samo nekoliko desetina kilobajta – dovoljno da se pošalje tekstualni email, ali ne i više od toga. Takođe, oprema je bila izuzetno skupa, te je radila „polovično“, u zavisnosti od položaja i udaljenosti na planeti.

Prvi probni sateliti za Starlink (eng. Zvezdana veza) su lansirani još krajem 2018, dok su prvi delovi sazvežđa u orbitu stigli u maju 2019. Tada je cena celokupnog projekta procenjivana na 10-ak milijardi dolara, ali je danas jasno da će ona biti daleko veća, budući da je za današnji internet potrebno daleko veći protok podataka, kao i bolja pokrivenost signalom.

Sam pristup internetu se ostvaruje putem „Starlink terminala“ koji se sastoji iz pravougaone antene i uređaja (rutera) za pristup internetu. Pozicioniranje antene može obaviti i sam korisnik korišćenjem posebne aplikacije na smartfonu, te nije potrebno angažovanje stručnjaka. Brzine samog interneta koje Starlink pruža variraju od vrste paketa i same pozicije, ali se generalno kreću oko 100 Mbit/sec, što je u rangu brzog ADSL, mobilnog 5G ili optičkog pristupa. U idealnim okolnostima, Starlink je sposoban za brzine prenosa podataka od 220 do 250 Mbit/sec.

Ipak, kao što se to napominje i u samom zvaničnom videu, ova tehnologija je veoma osetljiva na pozicioniranje same antene (slično kao i kod svih satelitskih usluga). Antena mora imati u potpunosti neometan pogled ka celom nebu, a čak i manje drveće, oblaci ili magla mogu uticati na smanjenje brzine pristupa internetu.

Cijena usluga varira

Ono gde Starlink tehnologija „sija“ su vozila i mesta gde do sada nije bilo moguće korišćenje interneta ili je ono bilo veoma ograničeno. Brodovi, avioni, vozovi, kamioni, autobusi, razna velika komercijalna vozila sada mogu da imaju broadband (veoma brz) pristup internetu za relativno pristupačnu cenu. I sama cena usluga varira u zavisnosti od područja i zemlje, ali se generalno kreće oko stotinjak eura za upotrebu u kući, dok su cene za komercijalne namene i vozila dosta veće. Ova cena je takođe u skladu sa brzim pristupom internetu putem ADSL-a ili optičkog kabla, ali treba napomenuti da zemaljski operateri i različite telekom kompanije najčešće uz ovakve planove dodaju i kablovsku televiziju, te često i korišćenje jednog ili dva smartfona, kako bi privukli korisnike.

Nema sumnje da je Starlink, za sada, namenjen tehnološkim profesionalcima, programerima, te kompanijama koje jednostavno moraju imati brzi internet pristup bilo gde i u bilo koje vreme. Iako se Starlink čini kao dobro rešenje za udaljene delove, gde nema drugih opcija, treba reći da je na najvećem delu Balkana već nekoliko godina dostupan prilično pouzdan internet pristup putem 4G (ponegde i 5G) mobilnih mreža, koji ne zahteva gotovo nikakve specijalne uređaje sem, naravno, električne energije.

Treba reći i da je Starlink tek prvoj fazi svog rada. U narednih nekoliko godina se očekuje značajno povećanje pokrivenosti, mnogo veće brzine pristupa i preuzimanja podataka, dok će i cene vremenom padati kako bude rastao broj korisnika širom sveta. „Prva faza“ bi trebala da ima oko 12.000 satelita u orbiti, a postoje i planovi da do 2035. bude lansirano i do 25.000 satelita, koji bi internetom pokrili svaku tačku na planeti.