Borba protiv femicida, ali i patrijarhata i institucionalnog rasizma u Italiji

Minut ćutanja, zatim i dalje tišina pre poziva na protest zbog nepravde prema ženama, žrtvama nasilja i seksualnog nasilja. Prvo su sedele mirno i ćutale, a zatim iznenada, sve su ustale, jednim glasom, veoma glasno, ispunjene besom protiv femicida, uz poklič: “Razoružajmo patrijarhat”. Potom su uzviknule i slogan: “Zajedno smo krenule, zajedno ćemo se vratiti. Nijedna manje”.

Tako su odlučile da počnu svoju povorku hiljade demonstrantkinja, pripadnice pokreta “Non una di meno” (Nijedna manje), koje su na Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama protestovale u Rimu. Tom prilikom, mnoge od njih skinule su svoju odeću u znak podrške Ahooi Daryaei, iranskoj studentkinji koja je bez odeće sedela ispred univerziteta u Teheranu, u znak protesta protiv režima. Ona je danas zatvorena u jednoj psihijatrijskoj bolnici, pod optužbom da je mentalno obolela.

‘Moje tijelo, moja odluka’

„Mi smo krik svih onih žena koje više nemaju glas“, uzvikavale su držeći transparent s natpisom „Moje telo, moja odluka“, poznati feministički slogan iz ‘70-ih godina. Neposredno pre ove manifestacije, koja se, takođe, održala i u drugim gradovima Italije, ispred Ministarstva prosvete, učesnice demonstracija su zapalile fotografiju ministra prosvete Giuseppea Valditare koji je nedavno izjavio da patrijarhat u Italiji više ne postoji.

Na jednom transparentu koje su žene ovog pokreta nosile, pisalo je: „Više 100 državnih žrtava. Nisu u pitanju ilegalni migranti, već vaša neobrazovanost“, odgovarajući tako na reči jednog drugog ministra, poznatog desničara, lidera stranke Severna Liga (Lega Nord) i ministra infrastrukture i saobraćaja Mattea Salvinija, koji je pre nekoliko dana izjavio da je porast seksualnog nasilja nad ženama povezan s oblicima marginalizacije i devijantnosti koji proizlaze iz ilegalne imigracije.

Značajan pad broja femicida koje su počinili migranti

Dok se na ulicama glavnog grada Rima protestovalo zbog nasilja nad ženama, ministar Salvini je istog tog dana na svom X nalogu objavio spisak određenih imena počinitelja femicida, kao i imena žrtava. Među njima, imena i prezimena mnogih državljana Italije, ali pre svega imena i prezimena poreklom iz Pakistana, Maroka, Egipta i drugih zemalja, iz kojih dotični ministar smatra da dolazi najveći broj nasilnika, te da je upravo zbog ilegalne imigracije, broj zločina nad ženama porastao.

Informacija koja nije tačna, a sa kojom se slaže i predsednica Italijanske vlade Giorgia Meloni koja je povodom obeležavanja Međunardnog dana borbe protiv nasilja nad ženama rekla da, iako veruje da će je posle te njene izjave nazvati rasistkinjom, ona, ipak, tvrdi da postoji veća učestalost slučajeva seksualnog nasilja koje čine imigranati i to posebno oni koji u Italiji borave ilegalno.

Prema izveštaju Agencije za socijalnu i ekonomsku analizu Eures, koja se poslednjih 20 godina bavi fenomenom femicida, tokom 2023. godine i prvih 11 meseci ove godine, porastao je broj žrtava stranog porekla, uz značajan pad broja počinilaca ženskih ubistava koje su počinili strani državljani.

Ove godine u Italiji ubijeno 99 žena

Ukupno 99 žena ubijeno je u Italiji u periodu između 1. januara i 18. novembra ove godine. Ubistva su se uglavnom dogodila u regijama centralnog dela zemlje, dok se njihov broj smanjuje na severu i posebno na jugu.

Fenomen raste u manjim mestima sa manje od 5.000 stanovnika, kao i među ženama starijim od 65 godina koje čine 37,4 odsto svih ženskih žrtava, a njih su najčešće ubili supružnici ili deca. Ovi slučajevi se obično dešavaju u okviru porodičnih tragedija ili je reč o kolateralnoj žrtvi nasilja usmerenog na suprugu ili bivšu partnerku.

Značajni su, takođe, i podaci o stranim žrtvama čiji broj, za razliku od italijanskih, beleži snažan porast, sa 17 na 24 osoba tokom 2024. godine, što predstavlja četvrtinu ukupnih žrtava. A porast broja stranih žrtava prati značajan pad broja počinilaca ženskih ubistava stranog porekla, sa 23 na 16, što je smanjenje od 30,4 odsto, dok broj italijanskih počinilaca ostaje uglavnom isti. Kako objašnjavaju istraživači ove studije, to znači da dok su 45,8 odsto femicida sa stranim žrtvama počinili italijanski državljani, a samo u četiri odsto slučajeva italijanske žrtve ženskih ubistava ubili su strani počinioci.

‘Ubica i nasilnik jesu djeca društva’

Slučaj ubistva 22-godišnje Giulije Cecchettin, koju je prošle godine ubio njen momak Filippo Turetta, uznemirio je italijansku javnost. Ovih dana taj slučaj otvorio je ponovo polemiku kada je na nedavnom suđenju advokat Turette izjavio da njegov klijent nije Pablo Escobar i da ne zaslužuje doživotnu kaznu. Da li zaslužuje ili takvu kaznu, to ostaje tužilaštvu i sudijama da odluče. Svakako Giulia nije ni prva niti poslednja takva žrtva, veruju žene iz pokreta “Nijedna manje”.

“Patrijarhat postoji, nije ideologija, a institucionalni rasizam nije rešenje. Ovo je patrijarhalna vlada, žena premijerka nije dokaz za suprotno”, pisalo je na jednom transparentu, u povorci koja je okupila više od 150.000 ljudi, prema procenama organizatora.

Iz ove organizacije poručuju da ubica i nasilnik jesu deca društva i gotovo uvek imaju ključeve od kuće te da su mere sadržane u nacrtu zakona o bezbednosti zabrinjavajuće, od ograničavanja prava na neslaganje do mogućnosti zatvaranja trudnih žena ili onih sa veoma malom decom u italijanskim zatvorima.

S druge strane, italijanska ministarka za porodicu Eugenia Roccella kaže da protestovati protiv nasilja nad ženama, govoriti o obrazovanju, a zatim izvoditi dela i uzvikivati slogane kakvi su se videli u Rimu, predstavlja očiglednu kontradikciju.

Ministarka je, takođe, podsetila da je vlada Giorgie Meloni učinila mnogo u borbi protiv nasilja nad ženama, doprinela povećanju stabilnog zapošljavanja žena te podržala povećanje broja centara za borbu protiv nasilja, koji su porasli za pet odsto u poslednje dve godine. Ona je poručila devojkama da više brinu o svojoj slobodi, a momcima da se ne plaše slobode devojaka.