Vrednost najpopularnije kriptovalute u svetu, bitcoina po prvi put je prešla magičnu vrednost od 100.000 dolara, ali se ubrzo vratila na 98.000 dolara. Stručnjaci za kriptovalute su već neko vreme prognozirali da će bitcoin dostići ovu vrednost, pre svega zbog sve većeg interesovanja ulagača na berzama širom sveta.

Bitcoin je tako postao praktično najvredniji finansijski komoditet (financial commodity) u svetu, vredniji od akcija najvećih svetskih kompanija, ali i istorijski gledano najvažnijeg sredstva za sigurno ulaganje – zlata, koje se trenutno prodaje za 82.000 dolara po kilogramu.

Ekonomisti napominju i da je najsnažniji vetar u leđa toj kriptovaluti u poslednjih mesec dana dao izbor Donalda Trumpa za novog američkog predsjednika, te njegove najave o većoj integraciji kripto-tržišta u svakodnevnom poslovanju unutar SAD-a.

Angažman bogataša

Trump je među svojim prvim odabirima za članove kabineta i najviše državne funkcije izabrao Davida Sacksa, koji će biti vodeća figura na polju veštačke inteligencije (AI), kao i kriptovaluta. Sacks je veteran u tehnološkom svetu, jer je 1999. godine pokrenuo kompaniju za digitalna plaćanja Confinity, koja je ubrzo postala deo kompanije PayPal, a koju su osnovali, između ostalih, i Peter Thiel i Elon Musk.

Sacks je kao CEO (glavni izvršni direktor) PayPala kompaniju za samo dve godine doveo u svetski vrh u toj oblasti, te vodio njenu prodaju gigantu eBay za 1,5 milijardi dolara u oktobru 2002. Tada je to bilo jedno od najvećih preuzimanja u tehnološkom i biznis svetu uopšte, i nagovestilo je današnje tržište tehnoloških jednoroga (Technology Unicorn), jedinstvenih kompanija koje uvećaju svoju vrednost i desetinama puta. Zanimljivo je i da Trump planira da Sacksa izabere kao tzv. SGE Official, odnosno specijalnog državnog službenika, kako bi se izbeglo glasanje u Senatu za njegovo postavljanje, inače neophodno za većinu visokih državnih funkcija.

Sličan tretman će imati i Elon Musk, najbogatiji čovek na svetu, kojeg već sada većina svetskih medija i analitičara vidi kao Trumpovu desnu ruku i udarnu pesnicu nove administracije. Musk, osnivač automobilske kompanije Tesla, kompanije za svemirske letove Space X, te vlasnik društvene mreže X (nekadašnji Twitter) će zajedno sa Vivekom Ramaswamyem voditi novo Odeljenje za državnu efikasnost (Department of Government Efficiency), čiji će zadatak biti da smanji troškove Federalne vlade, te da se njeni poslovi ubrzaju i obavljaju efikasnije.

To će biti daleko lakše reći nego i zaista učiniti. Prema samom Muskovom priznanju, SAD ima više od 400 federalnih agencija, a za mnoge od njih se čak ne znaju ni tačna zaduženja niti ovlašćenja. Uz to, mnoge od njih su i usidrene (anchored) u propise i statute pojedinačnih saveznih država, te će njihova transformacija ili čak ukidanje po sadašnjem Ustavu SAD-a morati da ima i odobrenje Senata i predstavnika građana u svakoj od njih.

Zanimljivo je i da je Ramaswamy takođe tech bro (izraz kojim se nazivaju lideri velikih tehnoloških kompanija), koji se, slično Musku, bavio razvojem kompanija za digitalna plaćanja, kao i razvojem novih lekova za Alchajmerovu bolest u kompaniji Axovant.

Okretanje Silikonske doline republikancima

Još jedan tech bro u američkoj visokoj politici je Peter Thiel, takođe jedan od osnivača Pay Pala, kao i brojnih drugih kompanija. Ovaj tehnološki milijarder, rođen u Nemačkoj, je danas najpoznatiji po kompaniji Palantir, koja razvija napredne softvere za federalne agencije SAD-a, poput Centralne komande obaveštajne zajednice (USIC), Agencije za vanredna stanja (FEMA), Agencije za hranu i lekove (FDA), te samog Pentagona (DoD).

Thiel je, uz svoj uticaj u tehnološkom svetu i u samoj Silikonskoj dolini, i dugogodišnji mega donor Republikanske stranke. On je bio i jedan od retkih republikanaca koji je 2016. godine stao uz Trumpa za vreme njegove prve kandidature, kada je većina funkcionera stranke smatrala da Trump nema šanse protiv Hillary Clinton. Ova Thielova kocka se kasnije višestruko isplatila, a u Washingtonu se spekuliše i da je upravo Thiel bio osoba koja je pomirila Trumpa i Muska, budući da je Musk često kritikovao poteze i mere Bele kuće u prošlosti.

Čini se i da je Silikonska dolina danas mnogo više okrenuta republikancima, nego demokratama. Jedan od razloga je i taj što odlazeća administracija Josepha Bidena nije učinila mnogo (zapravo, nije učinila ništa) da spreči kolaps Silicon Valley Bank 2023. godine, jedne od najpoznatijih banaka koja je finansirala pre svega startup tehnološke kompanije (one koje prvi put izlaze na tržište sa svojim proizvodom ili softverom). Zbog toga su i američke Federalne rezerve (FED) donele nove, strože propise za finansiranje tehnoloških i uopšte svih novih startup kompanija.

Očekuju upliv u državne i federalne agencije

Tehnološka zajednica u SAD-u je velike nade polagala u Bidenov „Propis 4346“ (poznatiji kao „Chips Act“) koji je trebalo da značajno relaksira finansijska tržišta namenjena razvoju novih tehnologija i većoj konkurentnosti sa Kinom. Ovaj propis, iako je za njega bilo predviđeno gotovo 50 milijardi dolara, nije imao praktično nikakve efekte na otvaranje novih fabrika za proizvodnju čipova u SAD-u, niti smanjenje uvoza visoke tehnologije sa Tajvana i iz Kine.

Nešto bolje je prošao propis o povezivanju ruralnih područja brzim internetom, koji je doneo moderni internet u gotovo 150.000 domova. Ipak, veoma sporo uvođenje 5G mobilnih mreža, te sveukupno povećanje cena telekomunikacija u SAD-u poslednjih godina, i dalje ostavljaju gotovo 15 odsto domova sa samo najsporijim (BDS, Basic Data Speeds) pristupom internetu.

Tehnološki giganti svakako od Trumpove administracije, pored velikog relaksiranja uslova za poslovanje, očekuju i dalji upliv u državne i federalne agencije, gde se gotovo po pravilu ostvaruju i najveći profiti. Kompanija Anduril, koja se bavi proizvodnjom i razvojem dronova i softvera za Pentagon, u svom vrhu ima Palmera Luckyja, koji je i jedan od najvećih donatora republikanaca. Anduril je deo i izuzetno naprednog programa ABMS (Advanced Battle Management System), nazvanog i New Star Wars (Novi ratovi zvezda), koji bi u bliskoj budućnosti trebalo da pomoću veštačke inteligencije i novih tehnologija objedini aktivnosti Pentagona na zemlji, moru i vazduhu, te u svemiru.

Sa druge strane, Elon Musk i njegov Space X već godinama veoma blisko sarađuju sa Pentagonom i Vazduhoplovstvom (USAF) na lansiranju špijunskih satelita, kao i novih vrsta letelica. Tako je novi američki „svemirski avion“ X-37B, koji je i dalje obavijen velom tajne, već nekoliko puta lansiran u orbitu Zemlje korišćenjem rakete Falcon Heavy, koju je razvio upravo Space X.

Čipovi, politika i Kina

Veliki uticaj Kine u svetu na polju tehnologije – od smartfona i laptopova do vodećih kvantnih kompjutera – takođe će biti u fokusu i Trumpa i njegovih tehnoloških jastrebova. Stalna nestabilnost u Južnom kineskom moru i oko Tajvana direktno utiče na cene koje Amerikanci plaćaju za svoje pametne TV uređaje, konzole za igru ili zvučnike, budući da se najveći deo čipova, memorija i celih ovih uređaja proizvodi na Tajvanu (kojeg Kina smatra svojom teritorijom), te unutar same Kine.

Nedavno je u svetskim tehnološkim i finansijskim krugovima pokrenut pravi cunami nakon najava Trumpa da će „uvesti carine od 100 odsto za robu iz zemalja saveza BRICS, ako one uvedu svoju valutu“. To bi značilo i duplo skuplji iPhone i iPad za američke potrošače, te daleko skuplju elektroniku za ostatak planete, budući da se oni proizvode u Kini, u fabrikama kao što su Foxconn i Pegatron. Na taj način bi sva elektronika, od fleš drajva do električnih automobila postala visoki luksuz, namenjen samo najbogatijem sloju, kako u SAD-u, tako i u EU.

Iako je malo verovatno da će ta Trumpova najava i zaista postati realnost, on će morati da veoma brzo (unutar prve godine svoje administracije) pokrene novi zamajac domaće tehnološke proizvodnje, pre svega čipova i procesora. To neće ići ni najmanje lako.

Novi procesori kompanija Intel, AMD i Nvidia su jednostavno previše skupi za obične korisnike u svetu, u poređenju sa daleko jeftinijim iz kineskih Rockchipa, Hi-Silicona, Macscenda, Media Teka i Huaweia. Ove kompanije proizvode čipove, kao i celokupne uređaje, koji se izuzetno dobro kotiraju na tržištima zemalja u razvoju, kao i mnogim evropskim zemljama, gde je cena uređaja daleko najbitniji faktor, a gde se manje pažnje obraća na samo ime brenda.