Misterija unutar obavještajne zajednice NATO-a: Moskva, Peking ili vanzemaljci

U poslednjoj deceniji način na koji se pripremaju vojne strategije, kako velikih sila tako i manjih zemalja, te način na koji se obavlja OSINT (prikupljanje obaveštajnih informacija sa terena, te unutar širih područja) se suštinski promenio. Kao što su vremena “rovovskog ratovanja” davno iza nas, tako je i princip “izviđanja” (eng. recconaissance) na terenu odavno otišao u istorijske čitanke.

Brzi razvoj elektronike i kompjutera, a naročito smanjenje fizičke veličine čipova i mikrokontrolera, uz istovremeno smanjenje količine energije koju ove komponente troše, omogućilo je proizvodnju uređaja i letelica koje su dugo bile u domenu naučne fantastike. Tako je danas moguće da čak i male i relativno siromašne zemlje poseduju sopstvene satelite u orbiti Zemlje (Cube Sat, Nano Sat), te da sa njih u realnom vremenu mogu da prikupljaju GEOSINT podatke sa kamera i različitih vrsta senzora.

Uz ovo, u poslednjoj deceniji je, prvo u Kini, a zatim i širom sveta, nastala i čitava nova industrija bespilotnih letelica (Unmanned Aerial Vehicle, UAV), popularno nazvanih “dronovima”. Ovakve letelice su dugo smatrane “skupim igračkama”, sa upitnim karakteristikama u realnom sukobu – sve do početka ruske agresije na Ukrajinu. U ovom sukobu su se dronovi pokazali kao jedno od ključnih oružja pomoću kojih se dobijaju bitke i izvode značajne operacije prikupljanja podataka o neprijatelju.

Od velikih naoružanih dronova koji liče na male avione, pa sve do malih dronova za snimanje i fotografisanje iz vazduha, ove letelice su omogućile ukrajinskim snagama bezbednosti da u mnogim slučajevima pobede daleko veće i bolje opremljene snage ruskog okupatora. Danas se dronovi mogu napraviti bukvalno “u spavaćoj sobi”. Dovoljno je posedovati “3D štampač” za izradu plastičnih delova, te na njih montirati motore i mali uređaj za kontrolu leta i komunikaciju, koji je zapravo industrijski kompjuter na jednoj pločici (Industrial Small Board System, ISBS).

Čak je i bez “3D štampača” moguće “proizvoditi” dronove. Na internetu postoji na stotine prodavnica, najvećim delom iz Kine i sa Tajvana, koje prodaju gotove delove za dronove, koje je po sistemu “plastičnih kocki” dovoljno samo sklopiti i pustiti u let. Ovakvi dronovi imaju raznojake karakteristike – od izuzetno malih (veličine 20 puta 20 centimetara) koji imaju domet od nekoliko stotina metara, sve do “pravih” letelica sa dometom od nekoliko kilometara, kamerama u 4K rezoluciji i mogućnošću samostalnog leta.

I na prostoru Balkana postoji na desetine onlajn grupa koje daju savete o sastavljanju dronova, njihovom programiranju, a nude i gotove nove ili polovne dronove za prodaju. Danas se procenjuje da samo unutar zemalja EU ima više od 1,5 miliona aktivnih “pilota” i dronova (registrovanih vlasnika), uz još barem milion ‘FSD’ malih dronova.

Programi odbrane od dronova

Tako su mogućnosti “vazdušnog nadgledanja” odavno izašle iz krugova državnih i obaveštajnih službi. Tokom 2019. i 2020. godine, u više odvojenih incidenata na londonskim aerodromima Heahtrow i Gatwick nepoznate male letelice su danima ometale civilni i komercijalni saobraćaj. Zbog ovoga je niz aerodroma pokrenuo programe “odbrane od dronova”, kako bi se zaštitila bezbednost aviona. Pariski aerodrom tako ima program PAPI sopstvenih dronova koji se koriste kao pomoć avionima pri sletanju i uzletanju, kao i u svojevrsne mere bezbednosti od drugih dronova.

Zbog svega ovoga ne iznenađuje i serija nedavnih incidenata iznad veoma osetljivih vojnih instalacija i aerodroma u Evropi i SAD-u. U poslednje dve nedelje u više navrata su sistemi i senzori detektovali nepoznate letelice iznad RAF Lakenheath u Velikoj Britaniji, a ova zajednička instalacija NATO-a, SAD-a i britanskog RAF-a (Kraljevskog vazduhoplovstva) je jedna od ključnih, i u njoj su stacionirane snage za brza avio dejstva u Evropi i Severnoj Africi. Ovo je i jedina instalacija u Evropi koja ima najmodernije američke avione “Lockheed Martin F-35A II”, takozvane 5+ generacije. Posebno je važno što je RAF Lakenheath i jedna od samo nekoliko instalacija NATO-a sposobnih za brza nuklearna dejstva. U njoj su se do 2008. godine nalazile američke nuklearne bojeve glave, a iako se to do danas demantuje, opšti konsenzus vojnih eksperata je da se neke bojeve glave i danas tu nalaze, dok Pentagon od početka ove godine razmatra i njihovo zvanično vraćanje.

Američke nuklearne bojeve glave se u Evropi (zvanično) nalaze i u Italiji, u bazi Aviano, te u bazi Ghedi. I turska avio baza Incirlik je takođe mesto gde se nalazi do 50 američkih termonuklearnih bojevih glava “B-61”.

Incidenti iznad baze RAF Lakenheath su samo vrh ledenog brega. Nepoznati dronovi su nedavno detektovani i iznad baze RAF Feltwell, te RAF Mildenhall. Američko vazduhoplovstvo je saopštilo da “dronovi i nepoznate letelice nisu ni koji način predstavljale pretnju po trupe i oružja”, iako su letelice i dalje neidentifikovane.

Konfuzija nadležnih

Nick Pope, koji je bio šef tajnog odeljenja za proučavanje nepoznatih letelica unutar britanskog Ministarstva odbrane (MoD) ‘80-ih i do sredine ‘90-ih, kaže da se “ne mogu isključiti mogućnosti da su u pitanju napredni dronovi Kine ili Rusije”.

“Nedavna viđenja nepoznatih letelica iznad baze RAF u Lakenheathu pokazuju konfuziju nadležnih u vezi sa drugim takvim slučajevima u Velikoj Britaniji i nedavno u SAD-a. Skeptici veruju da se ova viđenja mogu pripisati hobistima koji lete svojim bespilotnim letelicama-dronovima, dok neki od stručnjaka misle da su to neprijateljski dronovi, kojima upravljaju ruski ili kineski obaveštajci angažovani u špijunaži ili, možda, testiranju odbrane pre sabotažnih napada”, kaže Pope.

“Velika Britanija je proteklih godina pružila opsežnu podršku u naoružanju i obuci Ukrajini, a u nedavnoj eskalaciji tenzija, Ukrajina je koristila i projektile ‘Storm Shadow’ koje joj je isporučila Velika Britanija za napade unutar ruske teritorije. Dok ne dobijemo podatke o tome, ovo pitanje ostaje nerešeno. MASINT mere i podaci (Measurement and Signature Intelligence, analiza signala i podataka sa letelica) su verovatno ključ za rešenje ovih slučajeva, ali ovi MASINT podaci će svakako biti poverljivi, tako da veliki deo informacija možda i nikada neće biti javno dostupan”, objašnjava Pope.

Kineski dronovi iznad SAD-a

Iako vojni stručnjaci smatraju da Kina ili Rusija verovatno nisu u ovom trenutku u stanju da pošalju svoje izviđačke dronove toliko daleko unutar teritorije NATO-a, i to još neprimećene najvećim delom svog leta, treba podsetiti da je u februaru prošle godine kineski vojni dron-balon leteo iznad izuzetno osetljivih instalacija iznad teritorije centralnog SAD-a, poput one u Montani, baze Malstrom AFB, gde se nalazi veliki broj aktivnih LGM-30 Minuteman III balističkih nuklearnih projektila. Dron-balon je na kraju oboren iznad zaliva Myrtle Beach u Kaliforniji raketom ispaljenom iz lovca “F-22 Raptor”.

Kina je takođe na upravo održanom aero mitingu prikazala novi “globalni strateški dron velikog dometa” pod nazivom “Jiu-Tian” (Visoko nebo), kojeg je konstruisao državni vojni avio-koncern ASIC. Primarna namena mu je nošenje i lansiranje čitavih “rojeva” manjih dronova različite namene, a koji mogu biti naoružani ili se koristiti za izviđanje i snimanje. Postoje informacije i da je on već korišćen u operacijama blizu obala Tajvana, te da može da nosi čak do sedam tona tereta, što je u praksi preko stotinu malih dronova.

Kina je takođe u završnoj fazi testiranja svog “svemirskog drona” tipa “Shenlong”. On se može lansirati putem raketa nosača (kao što je “Long March 2F”), te se iz orbite Zemlje spustiti na željeno područje, noseći kao teret bombe ili druge manje letelice.