Prihvatni centri u Albaniji: Izbjeglički logor ili rješenje migrantske krize
Sporazum između Italije i Albanije podrazumijeva da se migranti, koji se Sredozemnim morem kreću ka otoku Lampedusa, prebacuju u albanski lučki grad Shengjin.
Nova grupa migranata, njih osmoro, krenulo je brodom ratne mornarice “Libra” iz Italije put Albanije. Da li je u pitanju scenario sličan nedavnom kad je šesnaestoro migranata prebačeno sa ostrva Lampedusa u albansku luku Shengjin, te posle nepuna tri dana boravka u Albaniji vraćeno u Italiju, saznaćemo narednih dana.
Kada su stigli na albansko tlo, pri prvim proverama utvrđeno je da su, među muškarcima poreklom iz Egipta i Bangladeša, četvoro njih bili maloletnici. Ti dečaci su odmah vraćeni u Italiju, a ostali migranti trebalo je da budu prebačani u Gjader, nekadašnji albanski vojni aerodrom, dvadesetak kilometara od prvog centra, gde se nalaze tri različita objekta koja mogu da prime ukupuno 880 tražilaca azila.
Nastavite čitati
list of 3 itemsKako migrantska kriza potiče rast krajnje desnice u EU?
Evropski paradoks: Protive se ilegalnima migracijama, a trebaju im imigranti
To bi tako i bilo da sudije Imigracionog odeljenja Rimskog suda u međuvremenu nisu odlučile da i ostalih 12 muškaraca moraju biti vraćeni u Italiju, na osnovu toga što smatraju da njihove zemlje porekla nisu bezbedne, što je neophodan preduslov za sprovođenje ubrzanih graničnih procedura.
Takva odluka sudija izazvala je ljutnju i oštro protivljenje vlade italijanske premijerke Giorgie Meloni koja je prošle godine potpisala sporazum sa albanskim kolegom Edijem Ramom o otvaranju dva prihvatna centra u Albaniji koji mogu primiti do 3.000 migranata.
Migrantska ruta, od Lampeduse do Shengjina
Sporazum između Italije i Albanije podrazumeva da se migranti, koji se Mediteranskim morem kreću ka ostrvu Lampedusa, prebacuju u lučki grad Shengjin, u kojem se obavljaju prvi medicinski pregledi i provera migranata da dobiju azil. Potom će se iz Shengjina prebacivati u izbeglički centar u Gjaderu u kojem bi godišnje, prema procenama Italijanske vlade, moglo da se smesti do 36.000 ljudi. To znači da bi oni tamo boravili najviše mesec dana, te da će ih Italija podvrgnuti ubrzanoj proceduri azila.
Ti centri koštaće Italijansku vladu najmanje 670 miliona evra za pet godina, biće pod italijanskom jurisdikcijom, dok će se za spoljnu bezbednost brinuti albanske agencije za sprovođenje zakona. Ovo je prvi put da takav jedan centar bude smešten van teritorije Evropske unije, a predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen više puta do sada izjavila je da podržava taj sporazum, koji za predstavnike opozicije predstavlja legalizovanje nehumanog odnosa prema migrantima.
Ti “izbeglički logori”, kako ih nazivaju aktivisti organizacija za ljudska prava, kao i pripadnici levičarskih partija u Italiji, nisu, međutim, predviđeni za one migrante koji čamcima dođu do italijanske obale ili koje spase civilni brodovi, nego samo za one ljude koje italijanske vlasti nađu u međunarodnim vodama i spase ih.
Upitna legalnost italijansko-albanskog modela
Uoči nedavne sednice Evropskog saveta, u pismu evropskim liderima Von der Layer je napisala: „Trebalo bi da nastavimo da istražujemo moguće opcije u vezi sa idejom razvoja centara za povratak migranata u zemlju porekla, ali iz zemalja koje nisu članice Evropske unije, posebno imajući u vidu novi zakonski predlog o repatrijaciji. Sa početkom operacija predviđenih protokolom Italija-Albanija, moći ćemo da izvučemo i praktične pouke.”
Takođe, predsednik Evropskog saveta Charles Michel izjavio je da misli da Evropska unija ne treba da se plaši da sagleda sve operativne načine koji mogu biti efikasni u upravljanju migracijama. Na pitanje šta misli o prvom neuspešnom prebacivanju migranata iz Italije u Albaniju, predsednik Michael je rekao da ne želi da se meša u unutrašnju debatu u Italiji, niti želi da kaže da li je italijansko-albanski model dobar ili ne, ali da smatra da moraju da se ispitaju svi modeli za smanjenje migracija.
Međutim, posle ovog prvog pokušaja prebacivanja migranata iz evropskih u neevropske vode, iz Brisela smo čuli i drugačije poruke, zapravo različite interpretacije onome što je Von der Layer govorila.
“Albanski model nije model za Evropu. Jednostavno zato što nije legalan, barem nije po evropskim standardima. Da bi takav model bio moguć, Evropska unija mora prvo da reguliše prisilnu repatrijaciju u treću zemlju koja nije zemlja porekla, a to je nešto što još ispitujemo”, izjavila je jedna od potparolki izvršne vlasti Evropskog parlamenta.
Mnogi stručnjaci, takođe, osporavaju celu ovu operaciju i pripremaju se za žalbu. Fulvio Vassallo Paleologo, pravnik i stručnjak za pomorsko pravo, kaže da je mornarički brod Libra, kojim je prevezena prva tura migranata u Albaniju, bio umešan u takozvani brodolom koji se dogodio 11. oktobra 2013. godine, u kojem je stradalo 268 migranata, od kojih 60 dece. Taj slučaj je poznat kao “slučaj Libra”, s obzirom da brod nije odmah pružio pomoć migrantima. Nekoliko dana pre toga, 3. oktobra iste te godine blizu obale Lampeduse udavilo se 368 migranata.
Uredbom protiv sudske odluke
Nakon odluke sudija iz Rima, koju je premijerka Italije Meloni ocenila kao “odluku protiv volje naroda”, Italijanska vlada je odlučila da hitno premesti nadležnost za popis sigurnih zemalja, iz Ministarstva inostranih poslova u kancelariju premijerke. Osim toga, najavljena je žalba na presudu Rimskog suda. Popis koji je ranije inače bio administrativni akt Ministarstva inostranih poslova, od sada će imati veću pravnu težinu kao vladin dekret, pa će sudovima ubuduće biti teže da ga ospore.
Izvršna vlast je 21. oktobra odobrila novu uredbu kojom je revidirala listu sigurnih zemalja, sa koje su izbačene Kamerun, Kolumbija i Nigerija, zemlje u kojima su kršenja ljudskih prava dokumentovana ili su sukobi i konflikti u toku, čak i ako se odnose samo na neke oblasti ovih država. Međutim, na ovoj novoj listi, koja broji 19 država, ostali su, ipak, Egipat i Bangladeš, zemlje porekla prve grupe migranata prebačenih u Albaniju, čije zadržavanje sudije nisu odobrile.
Ostale zemlje koje Italijanska vlada smatra bezbednim su: Albanija, Alžir, Bosna i Hercegovina, Zelenortska ostrva, Obala Slonovače, Gambija, Gruzija, Gana, Kosovo, Severna Makedonija, Maroko, Crna Gora, Peru, Senegal, Srbija, Šri Lanka i Tunis. Prema navodima vlade, lista će biti ažurirana svake godine na osnovu istrage o tim zemljama.
Uskoro nova grupa migranata kreće ka Albaniji
Meloni, koja je oštro osudila odluku rimskih sudija, izjavila je da je došao kraj vremenu kada je Italija sledila druge, te da je takav potez njene zemlje “hrabar, jedinstven i bez presedana”.
“Sve dok imamo podršku građana nastavićemo odlučno i uzdignute glave raditi na ostvarivanju našeg programa”, napisala je na platformi X te najavila da će uskoro poslati novu turu migranata u prihvatne centre u Albaniji.
Italija je prva članica Evropske unije koja o zahtevima za azil želi odlučivati izvan teritorija EU-a.
Dok neke članice već razmišljaju o usvajanju albanskog modela, svakako pre nego što ga usvoje, treba imati u vidu i činjenicu da, iako se broj migranata koji dolaze na Lampedusu u poslednjih godinu dana smanjio, na ostrvo je nedavno stiglo oko 2.000 migranata, od kojih je samo 16 njih prebačeno u Albaniju, a potom vraćeno nazad.