Povratak Trumpa i starih tehnoloških sukoba

Iako su mnogi analitičari širom sveta bili iznenađeni brojem glasova koje je Donald Trump dobio na upravo održanim američkim izborima, na jednoj globalnoj mreži je njegov povratak u Belu kuću bio evidentan mesecima unazad. Twitter, danas ‘X’, je u vlasništvu verovatno najvećeg Trumpovog saveznika u novom mandatu, milijardera i najbogatijeg čoveka sveta Elona Muska.

Mreža ‘X’ je praktično od samog Muskovog preuzimanja Twittera za neverovatnih 44 milijarde dolara sredinom 2022. godine bila vodeće mesto za najrazličitije desničare, teoretičare zavera, bivše i sadašnje Republikance, te konzervativce iz svih zemalja sveta, koji su se veoma često i međusobno napadali, ali su i bili jedinstveni na samo jednoj temi – podršci drugom mandatu Donalda Trumpa.

Prijatelji, neprijatelji i čipovi

Musk, koji danas raspolaže ličnim bogatstvom od oko 310 milijardi dolara, nije uvek biо veliki ljubitelj Trumpa. Šta više, sredinom 2017. godine on je napustio Savetnički panel Bele kuće u domenu tehnologija zbog Trumpovog izlaska iz Pariskog sporazuma o klimatskim promenama. “Vi ste napustili Pariz (sporazum), ja napuštam vas’ napisao je tada Musk na Twitteru. Ipak, samo godinu dana kasnije, 2018, Trump i Musk su se ponovo približili u svojim stavovima. Trump je u Beloj Kući citirao Muska kao CEO-a kompanije za električne automobile ‘Tesla’ – ‘Naši električni automobili, poput Tesle, imaju carinu u Kini od 25 odsto, dok takvi kineski automobili u SAD imaju carine od samo 2,5 odsto. To je razlika od deset puta’. Ovo će postati i dominantna tema praktično celokupnog prvog mandata Trumpa – borba sa najvećim svetskim privrednim i ekonomskim rivalom SAD – Kinom. Čitava američka tehnološka zajednica, često nazivana terminom ‘Silikonska dolina’ (eng. Sillicon Valley) direktno zavisi od Kine, Tajvana, Južne Koreje i u manjem procentu Vijetnama i Malezija za sve svoje proizvode.

Tehnološka radna mjesta

Ova ‘Dolina’, u blizini San Franciska, zapravo odavno više i nije ‘Silikonska’ (termin koji označava proizvodnju čipova), budući da se od ranih 2000-ih većina komponenata za kompjutere proizvodi na Tajvanu i u Kini. Iako je Trump u svom prvom mandatu pokušao da ‘vrati’ tehnološka radna mesta u SAD, to se nije dogodilo, uz praktično simbolične uspehe na polju domaće proizvodnje u tzv. ‘FAB’ postrojenjima (fabrike gde proizvode silicijumski ‘waferi’, osnova svih čipova). Trump je još 2017 najavio i velike investicije u domaću ‘FAB’ industriju, sa ulaganjima od čak 100 milijardi dolara, od kojih je sedadm milijardi bilo namenjeno (tada) najvećem igraču na ovom polju, kompaniji ‘Intel’. Sa druge strane, u proteklim godinama ‘Intel’ je uložio desetine miliona dolara u proširenje svojih kapaciteta – ali u Kini, u gradu Chengdu, te novom postrojenju blizu grada Dalian. Kineska industrija čipova (od polu-provodnika do gotovih procesora, memorija i kontrolera) beleži stalni rast u poslednjoj deceniji, uz bruto izvoz od oko 185 milijardi dolara. Ovo se, pak, odnosi samo na komponente za druge strane proizvođače (poput kompjutera i smartfona), dok postoji i džinovsko domaće tržište, na kome dominiraju kompanije Huawei, ZTE, Oppo i druge.

‘Azijska roba’

Takođe, ne treba zaboraviti ni da su ‘američki’ iPhone smartfoni i iPad tableti zapravo ‘azijska roba’ – najveći proizvođač (OEM, Original Equipment Manufacturing) za Apple su Foxconn (Hon Hai Precision Industry, Pegatron i Compal.

Trump je do sada u svojoj kampanji za reizbor najavljivao i mogućnost podizanja carina na tehnološke proizvode iz Kine od 20 pa do čak 40 odsto, što bi dovelo do toga da kompjuteri, laptopovi i smartfoni budu skuplji od 50 do 130 dolara. Ipak, za sada još uvek nema jasnog plana za povratak proizvodnje najbitnijih čipova (poput procesora za računare, te ‘NPU’ procesora za razvoj veštačke inteligencije). Stručnjaci ne očekuju brzi povratak, budući da  giganti poput Applea, Microsofta, Dell i Amazona imaju toliko razgranatu mrežu dobavljača u Aziji i Kini, da je skoro nemoguće brzo (ako i uopšte) njihovu proizvodnju vratiti u SAD. Tajvan je zbog ovoga i dalje jedna od najbitnijih tema u svetskoj politici – Armija NR Kine je nedavno na svojim manevrima simulirala upravo brzu pomorsku i vazdušnu  izolaciju ovog ostrva. Tajvanski gigant ‘TSMC’ ostaje svetski lider u proizvodnji procesora, ali ga ubrzano sustiže i kineski ‘pandan’ SMIC, koji najavljuje proizvodnju domaće razvijenih čipova i procesora u tehnologijama od 5 i 3 nanometara.

Kineski ‘Longsoon’ poslednje dve godine razvija svoju sopstvenu seriju procesora, koji su po performansama blizu američkim Intel i AMD procesorima, ali i daleko jeftiniji. Za vreme prvog Trumpovog mandata pokušano je i sa razvojem novih mašina za ‘EUV’ litografiju (izradu samog čipa) unutar SAD, ali to nije dalo rezultate. Vodeći na ovom polju ostaje holandski ‘ASML’, uz već pomenuti ‘SMIC’ u Kini. Postoje i izveštaji da je kineski gigant na pragu da proizvede čipove u tehnologiji od 5 nanometara bez korišćenja ‘EUV’ mašina, što bi suštinski promenilo globalna tehnološka tržišta.

Promjene i na domaćem terenu

Trump će u svom drugom mandatu morati i da reformiše i stanje ‘u sopstvenoj kući’. Veliki deo SAD i dalje nema pristupa brzom internetu, a razlike između ‘tehnološkog standarda’ stanovništva između saveznih država su ogromne. Iako je administracija  Josepha Bidena pokušala da programom smanjenja ‘digitalnog jaza’ dovede veoma brzi internet i najnovije tehnologije u sve delove SAD, to u praksi nije dalo velike rezultate, uprkos potrošenih gotovo 80 milijardi dolara.

Trump će takođe morati i da ‘pokaže zahvalnost’ tzv. ‘tech hawks’ (tehnološkim jastrebima) unutar Republikanske sfere. Pored već pomenutog Elona Muska, za koga se veruje da će voditi potpuno novo Ministarstvo za državnu efikasnost, tu su i istaknutu republikanski donatori poput Petera Thiela. Ovaj tehnološki milijarder, rođen u Frankfurtu, jedan je od najuticajnijih u tzv. ‘Government Tech’ oblasti – velikim kompanijama koje razvijaju uređaje, softver i tehnologije za Pentagon i federalne agencije SAD. Njegova kompanija ‘Palantir’ je jedan od najvećih snabdevača specijalizovanog softvera za ‘big data’ analizu velikih količina informacija koje prikupljaju američke obaveštajne službe. ‘Palantir Gotham’ softver koriste agencije NSA, FBI, DHS, te Vazduhoplovstvo (USAF). Iako je Thiel tokom godina bio jedan od najvećih donatora Republikanaca (tzv. ‘megadonor’), on je početkom godine najavio da neće aktivno financirati kampanju u 2024. To se promenilo u avgustu ove godine, kada ga je budući potpredsednik SAD, J. D. Vance, javno pozvao da se uključi u kampanju za reizbor Trumpa. Inače, Thiel i Vance sarađuju godinama unazad – Thiel je svojevremeno bio i jedan od najvećih ulagača u Vanceovu tehnološku kompaniju ‘Narya’.