Ni Windows, ni iOS, nego Linux: Slobodni softver kojeg svi žele

U današnjem svetu, u kome preko šest milijardi ljudi ima pristup internetu, a svakodnevno ga koristi gotovo pet i po milijardi ljudi, podaci su zaista postali nova nafta. To je veoma jasno i kada se pogleda spisak najvećih svetskih kompanija – u prvih 50 je gotovo dve trećine iz tehnološkog sektora. Gotovo svi ultramilijarderi na planeti (bogataši sa vrednošću iznad 50 milijardi dolara) su takođe iz sveta kompjutera i interneta.

Zbog toga su i pitanja softvera, operativnih sistema, a poslednjih godina i razvoja veštačke inteligencije (AI) postale ne samo stručna ili finansijska, već i umnogome politička i državna. U poslednjih nekoliko godina besni i pravi trgovinski rat između SAD-a i Kine na polju razvoja čipova, procesora i mobilnih tehnologija, koji je obe strane do sada koštao gotovo 1.000 milijardi dolara izgubljenih sredstava, a oboje kandidata na predsedničkim izborima u SAD-u najavljuju i nove sankcije za Kinu na ovom polju.

Neograničene mogućnosti za zaradu

Pitanje samih operativnog sistema (OS, Operating System), koji je temelj svakog kompjutera, laptopa i smartfona je mnogo starije – seže još do početka osamdesetih i prvih kućnih kompjutera. Tadašnji dominatni UNIX operativni sistem je brzo dobio konkurenciju u vidu sistema DOS (Disk Operating System), tada nove i male kompanije Microsoft. On će ubrzo postati standard u poslovnom svetu, pre svega zahvaljujući velikom broju programa za vođenje poslovanja, ali i u kućnim računarima, budući da su mnoge rane video igre bile napisane upravo za DOS operativni sistem.

Na drugoj strani, tada takođe nova kompanija Apple je imala nešto drugačiju ideju o svom OS-u, te je koristila sistem grafičkog interfejsa i ikona, uz pomoć novog uređaja – kompjuterskog miša. Do kraja osamdesetih i početkom devedesetih, već će u svetu vladati pravi tehnološki rat između Apple Macintosh i Windows kompjutera, a proizvođači komercijalnog softvera su već tada uvideli da su mogućnosti za razvoj i zaradu na ovom polju praktično neograničene. Iako je u to vreme bilo i manjih OS-a u kompjuterskih sistema, poput Amiga Workbencha, te IBM OS/2, oni nisu uspeli da privuku veći broj korisnika u ozbiljnoj upotrebi.

Microsoft Windows će, tokom devedesetih, uz pojavu Windows 95 i 98 verzija, postati dominatni operativni sistem, što je i danas – koristi ga gotovo 73 odsto kompjutera, dok Apple OS X koristi tek negde oko 15 odsto. Ipak, najbitniji svetski superkompjuteri, serveri koji upravljaju velikim bazama podataka, te samim saobraćajem na internetu, koriste nešto drugo – Linux.

Pokretači .com revolucije

Linux je nastao početkom devedesetih, tačnije 1991, kao softverski fork (naslednik) brojnih softvera i biblioteka razvijanih za operativni sistem UNIX, te nešto kasnije i za druge sisteme za servere i superkompjutere, kao što je “SUN Solaris”. Linux je imao novi temelj, nazvan Kernel, u kome se nalaze osnovne biblioteke kompjuterskog koda koje upravljaju celim OS-om. Tako je i do danas. Sve aktuelne verzije Linuxa – Ubuntu, Fedora, Kali, Red Hat, SuSe – koriste isti Kernel, koji se kasnije nadograđuje različitim softverom.

Iako različite verzije Linuxa mogu izgledati i funkcionisati potpuno drugačije (u zavisnosti od grafičkog interfejsa koji je instaliran), ispod haube se nalazi isti softverski temelj.

Sam Kernel je 1991. napisao tada mladi finski programer Linus Torvalds, koji je i do danas ostao jedan od glavnih razvojnih inženjera (otud i ime: Linus – Linux). Razvoj Linuxa devedesetih godina se poklopio i sa brzim razvojem interneta i nove vrste softvera – internet preglednika (Internet Browser). Ispostaviće se da je ovo bio i temelj ogromnog generisanja kapitala (.com revolucija), te je bio polazna tačka za današnje kompanije kao što su Google Amazon, eBay, koje vrede stotine milijardi dolara.

Široka upotreba Linuxa

Tokom godina, programeri su hvalili Linux pre svega zbog njegove stabilnosti, te filozofije “otvorenog koda i slobodnog softvera” (open-source). Iako su danas mnoge verzije Linuxa komercijalna rešenja (IBM je 2019. kupio Red Hat Linux za gotovo 34 milijarde dolara), uvek će postojati i besplatne verzije koje su danas savremeni OS te koji imaju ugrađene sve programe koji trebaju većini običnih korisnika (Office, razne multimedijalne programe, te pretraživače interneta).

Linux je podržan od praktično svih najvećih proizvođača kompjutera i hardvera u svetu – HP, Dell, Lenovo, Supermicro, Asus, i drugih. Linux je zvanično podržan čak i od strane njegovog najvećeg rivala – unutar modernih verzija Windowsa postoji WSL podrška za korišćenje Linuxa.

Linux je tokom godina postao i zvanični operativni sistem NR Kine i njenih institucija, koje koriste posebnu verziju “Kylin OS”. Linux je i glavni operativni sistem za porodicu domaćih procesora “Loongson”.

Slično je i u Ruskoj Federaciji – “Astra Linux OS” je zvanični operativni sistem ruskih državnih institucija, te Armije, a na njemu rade i domaći procesori “Baikal”. U SAD, veliki broj web lokacija i usluga počiva na Linuxu, kao i sama adresa Bele kuće, koja radi na serverima sa Red Hat Linuxom.

Polovina svih superkompjutera u svetu sa liste 500 najbržih takođe koristi Linux za svoja istraživanja. Uz sve ovo, Linux je temelj i za najčešći operativni sistem na svetu – Android, kojeg na smartfonima koristi preko četiri milijarde ljudi širom sveta.

Strah od Rusa

Ne čudi zato da je pre par nedelja međunarodna zajednica programera koja održava Linux Kernel (uz samog Linusa Torvaldsa) odlučila da jednostavno ukloni sve ruske programere iz ovog projekta. Iako nije dato zvanično objašnjenje, prevladalo je mišljenje da bi “oni mogli u nekom trenutku da kompromitiraju” sam Kernel i druge softverske biblioteke.

Iako se nigde ne pominje Kremlj, jasne su sumnje da bi ovi ruski programeri “u teoriji” mogli da dođu pod pritisak Kremlja da ugrade zadnja vrata (eng. software backdoor) unutar Linuxa, te da nakon novih softverskih unapređenja, desetine miliona kompjutera unutar kritičnih sistema, vladinih mreža i velikog broja korporacija bude ugroženo.

Početkom godine američka agencija za sajber bezbednost CISA upozorila je da su kineske hakerske grupe, koje imaju podršku zvaničnog Pekinga, uspele da promene osnovni kod u softveru “XZ Utils”, te da na taj način kompromitiraju veliki broj servera i ličnih računara. “XZ Utils” je skup softvera koji se u velikom broju Linux distribucija koristi za smanjenje veličine fajlova (kompresija) i povezan je sa popularnim formatima .lzma i .xz. Gotovo u isto vreme, američki FBI je upozorio da su ruske hakerske grupe povezane sa obaveštajnom službom FSB uspele da pronađu propuste u popularnoj seriji mrežnih uređaja “EdgeRouter” kompanije Ubiquiti. Ovi uređaji su pokretani posebnom verzijom Linuxa pod imenom EdgeOS.

‘Rekao ‘ne’ i istovremeno klimnuo glavom’

Sa druge strane, pre nekoliko godina su svetskoj tehnološkoj zajednici počele da kruže tvrdnje da je sam Linus Torvalds svojevremeno bio zamoljen od neimenovane američke obaveštajne agencije da im pomogne. Iako je sam Linus nekoliko puta neodređeno govorio o ovom slučaju, te nije direktno to potvrdio niti demantovao, ceo slučaj će dobiti zanimljiv preokret. Naime, otac Linusa Torvaldsa je Nils Torvalds, doskorašnji član Evropskog parlamenta, iz finske partije Svenska folkpartiet, i član evropske grupe poslanika Renew Europe.

“Kada sam mom najstarijem sinu (Linusu Torvaldsu) posle napisa u medijima postavio pitanje da li mu se agencija NSA obratila u vezi sa pozadinskim vratima u Linuxu, rekao je da nije, ali je istovremeno klimnuo glavom. Onda je bio na neki način slobodan, dao je pravi odgovor, a svi su mogli da shvate da mu se NSA zaista obratila”, izjavio je tada Nils.

I sama agencija NSA koristi sopstvenu verziju Linuxa za obradu ogromnih količina podataka koje prikuplja sa interneta, mobilnih uređaja, te iz mreža različitih telekomunikacionih operatera. Sistem se naziva “SE Linux” (Security Enhanced Linux, operativni sistem sa povećanom bezbednošću). Sama agencija čak preporučuje i drugim federalnim agencijama u SAD-u da koriste ovu ili sličnu verziju Linuxa, kako bi povećali svoju sajber bezbednost i sigurnost podataka.