Iz pritvora do načelničke pozicije: Koliko je ideologija ‘obojila’ lokalne izbore?

Sumiraju se rezultati lokalnih izbora održanih u BiH pri čemu dio javnosti smatra da je ideologija, ovog puta, ostala u pozadini, dok drugi misle kako je, itekako, utjecala na izborni rezultat.

Ono što je obilježilo lokalne izbore u najvećoj mjeri je slaba izlaznost, a ona je najbolji indikator kakvim su se temama kandidati bavili u svojim predizbornim kampanjama, smatraju analitičari (Armin Durgut / Pixsell)

Održani u sjeni teške tragedije koja je pogodila nekoliko općina u Bosni i Hercegovini, a najsnažnije Konjic i Jablanicu, lokalni izbori su pokazali neke značajke. O karakteru načina na koji su građani birali lidere lokalnih zajednica nema jedinstvenog stava, a polje tumačenja balansira između dva pola. Na jednom polu su oni koji smatraju da su rezultati izbora pokazali kako je ideologija, u najširem smislu, bila najmanje bitan faktor u odabiru, dok su drugi potpuno oprečnog mišljenja i tvrde kako su „velike priče“ i ovoga puta obilježile izborni proces.

Jedan od onih koji misle da je na ovogodišnjim lokalnim izborima prevladala pragmatičnost birača jeste i Damir Kapidžić, profesor na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Sarajevu. Na direktno pitanje da li je ideologija oblikovala rezultate izbora odgovara jednostavno: „Iskreno i nije“.

„Osim, naravno, u vrijeme političke kampanje. Tu smo imali slučaj da stranke koje imaju sredstva i koje vode kampanju kandidate predstavljaju kao svoje – u različitim bojama i na druge slične načine, ali ključ jeste, pogotovo kod načelnika, kada o njima govorimo, da taj izravni izbor omogućava mnogo bolju identifikaciju sa osobom nego sa strankom kao takvom. Kod ovih smo izbora, isto tako, vidjeli da se većina kampanja fokusirala na pojedince koji su se natjecali za načelničke funkcije, a manje na pojedince koji su tu bili kao kandidati za vijeća“, kaže Kapidžić.

‘Sa svakim izborima sve je lošije i lošije’

S druge strane, ekonomistica Svetlana Cenić na isto pitanje daje dijametralno suprotan odgovor i izričito kaže kako se „ne slaže sa konstatacijom da je ideologija bila u drugom planu“.

„Niko, uopšte, nije govorio šta će učiniti ili koji su problemi lokalne zajednice i kako će to činiti i s kojim namerama i kakvom vizijom, nego su obično bile zastupljene velike široke teme, busanje u prsa i šuplje fraze u kojima su kandidati govorili: mi ćemo ovo, pa ćemo ono. Tako da je tu, što se tiče kandidata iskazana fula. Pogledajte programe, a ja svake izbore prođem sve stranke s kakvim programima izlaze. Svake izbore je to sve lošije i lošije. Čak i nemaju neki program. Možda je par stranaka napisalo kao neke temeljne principe. Ali, sve je to obična magla“, kaže Cenić.

Profesor Kapidžić pojašnjava da, i kada je u pitanju kampanja za lokalne izbore, ona nosi neke specifičnosti u odnosu na parlamentarne, što i jeste razlog da birači, pri svome izboru, više obraćaju pažnju na „životna pitanja“.

„Suština je da je na lokalnim izborima uvijek značajnija osobenost kandidata, na neki način pristupačnost, neka mogućnost da se glasačko tijelo koje živi u općini može nekako izravno poistovjetiti sa kandidatom ili sa onim što stoji iza njega. Tu nije uvijek toliko značajna ideološka ili stranačka opredijeljenost. To, recimo, vidimo i kod nekih kandidata koji su mijenjali stranačku opredijeljenost, ali su i, uprkos tome, ponovo izabrani“, pojašnjava Kapidžić.

Slaba izlaznost kao najbolji indikator

Ono što je obilježilo izbore, kaže Cenić, u najvećoj mjeri, i suštinski, jeste mala izlaznost, a ona je najbolji indikator kakvim su se temama kandidati bavili u svojim predizbornim kampanjama.

„Mala je izlaznost, pogledajte programe, pogledajte šta piše na silnim flajerima. Dakle, nikada skuplja kampanja do sada nije bila, a zasuli su nas flajerima, nekim papirićima, ne znam čime, vizit-kartama, kačili ih za vrata. No, kad otvorite sav taj materijal, kada vidite šta je to konkretno, vidite da je to apsolutno i praktično ništa. Slaba izlaznost je, ponavljam, rezultat razočarenja i prošlim opštim izborima kada je i bilo neke doze optimizma. Ljudi su tada mislili biće promena, a ono nema nikakvih promena. Pogotovo na lokalu gde su kandidati takvi da imate dobar deo njih koji su bili na vlasti i ponovo osvojili načelničke pozicije, ili sa pozicije vlasti na bilo kom nivou i imali su na raspolaganju sve moguće resurse – po zanimanju načelnik i osvaja ponovo mandat“, jasna je Cenić.

Razočarenje koje je prisutno među biračima i građanima uopće svoj korijen ima u ponašanju visokog predstavnika međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini Christiana Schmidta, kaže Cenić koja smatra da je njegovo ponašanje na dan izbora prije dvije godine značajno promijenilo političku klimu u zemlji. Poljuljano je povjerenje koje treba da bude čvrsto uspostavljeno u izbor glasanja i odlučivanja, a to se povjerenje, pretpostavlja, neće promijeniti ni na sljedećim opštim izborima.

Uloga visokog predstavnika

„Podsećam, jedan delimični razlog zašto ljudi nisu hteli izaći na glasanje je bio taj što je na prošlim izborima, na sam dan, po završetku glasanja, visoki predstavnik izmenio pravila. Ko će sada verovati izborima i da imaju ikakvog značaja: suspenduje čovek Ustav i sada treba da se očekuje da se neće desiti isto to i kada su u pitanju opšti izbor koji dolaze za dve godine“, kaže Cenić.

Na kraju Cenić daje i jednu ilustraciju kako su izgledali ovogodišnji lokalni izbori i šta je, jednom dijelu glasača, presudilo da se uključe u izborni proces i daju svoj glas nekom od kandidata.

„Evo podataka šta su i glasači, ali šta su i partije. Čovek iz pritvora [u Trnovu] dobija izbore, u Gračanici i Gradačcu su izbori za SDP izgubljeni jer je Fadil Novalić [iz SDA] u zatvoru. SDP je, dakle, nakon toliko godina izgubio u tim opštinama. Onaj na Sokocu isto hapšen – dobio izbore. I šta, o čemu treba da razgovaramo? Teško će na tom fonu i sa takvom slikom dobiti ljude koji imaju imalo samopoštovanja i dostojanstva. O tome se radi“, zaključuje Cenić.

Izvor: Al Jazeera

Reklama