Zašto su Kina i Rusija napravile svoje verzije operativnog sistema Linux?
Kineske softverske kompanije još početkom ‘80-ih počele su razvoj svojih nadogradnji operativnih sistema, kako bi mogli da koriste i zapadne, i domaće softverske pakete; slično je uradila i Rusija.
Sajber napadi, krađa podataka i identiteta, elektronski napadi na financijske institucije, te gotovo otvoreni sajber rat između velikih sila (cyber warfare) postali su svakodnevnica. Danas se najveći deo prikupljanja informacija za vojne i političke potrebe obavlja putem interneta, što onog javnog (world wide web), što posebnih mreža između velikih korporacija, što između međunarodnih institucija i saveza (poput NATO-a).
Bezbednost samih osetljivih podataka (data intelligence) je danas jedna od najbitnijih stavki u razvoju strategija velikih sila – SAD-a, Rusije, Kine i Indije, te Evropske unije. Od bezbednosti podataka u javnom domenu zavise ne samo državne službe, već i najveći deo kompanija i privrede, što, posledično, sa sobom nosi i rizik gubitka velikog broja radnih mesta. I dok su nekada fabrike zaustavljale mašine i proizvodni sistemi u kvaru, danas proizvodnju za samo nekoliko minuta može zaustaviti veliki sajber napad.
Kako prevazići jezičke barijere
Kina je još od masovnog usvajanja kompjutera i poslovanju i obrazovanju krajem ‘70-ih i početkom ‘80-ih godina težila da što veći deo softvera bude lokalnog karaktera. To je najviše bilo uslovljeno kineskim pojednostavljenim pismom, koje ima oko 2.000 karaktera. Prve verzije zapadnih softvera i operativnih sistema (disk operating system, DOS) iz kompanije Microsoft, te Appleov “Lisa/ProDOS” nisu imali podršku za kineske karaktere, jer oni nisu bili deo tada dominantnog standarda karaktera za korišćenje na računarima ASCII, kao i proširene verzije Extended ASCII. Zbog toga su malobrojne kineske softverske kompanije još početkom ‘80-ih počele sa razvojem sopstvenih nadogradnji operativnih sistema (OS upgrade), kako bi mogli da koriste i zapadne, i domaće softverske pakete. Takvi kompjuteri su se uglavnom proizvodili na Tajvanu i zahtevali su posebne hardverske jezičke kartice (language card) kako bi koristili kineske setove karaktera. Sredinom i krajem ‘80-ih velika potražnja za kompjuterima u Aziji je dovela do razvoja prave podrške za različite jezike i setove karaktera (kineski, korejski i japanski). Punu podršku za kineski jezik Microsoft će dodati u svoj Windows OS verziju 3.1 tek 1993, dok je Apple to učinio godinu dana ranije, u svom Mac OS 7.1 dodavanjem podrške za “WorldScript” setove karaktera.
Uporedo sa razvojem komercijalnih operativnih sistema, razvijao se i Linux, OS otvorenog koda (open source). Inicijalno ga je pokrenuo finski programer Linus Torvalds, a tokom dve i po decenije svog razvoja Linux je postao ozbiljna alternativa Windowsu. Danas najveći istraživački superkompjuteri širom sveta funkcionišu na posebnim verzijama Linuxa, poput onog u institutu CERN u Ženevi. Najveća snaga Linux operativnog sistema je njegova modularnost – nove mogućnosti se dodaju putem biblioteka (code library), te u slučaju da neki od softvera ili mogućnosti samog OS-a prestane sa radom, ostali delovi nastavljaju da normalno funkcionišu – za razliku od Windowsa, gde nestabilnost softvera često dovodi do tzv. BSoD greške (Blue Screen of Death, potpuni prestanak rada sistema).
Zbog toga su vlasti i akademska zajednica u Pekingu još 2001. godine započeli razvoj domaćeg operativnog sistema, pod imenom “Kylin”. On je u početku bio zasnovan na softverskoj grani (software fork) FreeBSD, koji svoje korene ima u operativnom sistemu UNIX (Linux je takođe fork UNIX-a) i bio je namenjen kineskim univerzitetima. Verzija 3 je od 2004. počela da se koristi i u državnim organima, Armiji Kine, te većini obrazovnih ustanova. Do 2010, operativni sistem je postao daleko unapređeni “Neo Kylin”, zasnovan na Linux temelju (software kernel), te je mogao da koristi više od 3.000 softverskih paketa za Linux (najčešće napisanih za Debian i Ubuntu verzije).
Korisnički interfejs, nazvan UKUI (Ultimate Kylin User Interface) je u potpunosti prilagođen kineskom jeziku i setu karaktera, a temelji se na “Qt” platformi za razvoj vizuelnih okruženja (Graphical User Interface, GUI). Kineski Nacionalni univerzitet za odbranu i tehnologiju je 2013. odredio “Shine Neo Linux” kao glavni OS u snagama bezbednosti, državnim agencijama, sektoru energetike i razvoju svemirskih mogućnosti.
“Neo Kylin” ima posebno unapređene sigurne softverske ključeve (secure repositories) koji su zasnovani na SHA-256 algoritmu šifrovanja i zaštite podataka. Super kompjuter “Tianhe-1”, pokrenut 2010, i jedan od prvih “peta-računara” u svetu (brzine obrade podataka od 2,5 Peta-FLOPS), koristi Linux za svoj rad. Jedan od trenutno najbržih računara u svetu, “Tianhe-2” takođe radi na domaćoj verziji Linuxa i ima brzinu od 54 Peta-FLOPS, te obrađuje gotovo 12 peta-bajta podataka.
Moskva ide putem Pekinga
Rusija takođe ima svoju verziju Linux operativnog sistema, pod imenom “Astra OS”. Iako je njegov razvoj počeo još krajem ‘90-ih godina, tek 2010. godine, predsedničkom direktivom “2299P”, on je uveden kao standardni operativni sistem u državnim, vojnim i obrazovnim institucijama.
Sam operativni sistem razvija kompanija Rusbitech, dok postoje posebni softveri i softverske biblioteke pisane posebno za različite namene u ruskoj armiji, te za akademska istraživanja. “Astra OS” može da radi na standardnoj x86 hardverskoj arhitekturi, kao i na ARM procesorima. Takođe, “Astra OS” je i jedan od samo nekoliko operativnih sistema koji u potpunosti podržavaju rusku domaću arhitekturu za PC računare zasnovanu na “Elbrus” procesorima.
Verzija ovog sistema za rusku armiju, državne agencije i Kremlj sadrži i poseban sistem za sigurnosnu autentifikaciju i šifrovanje, nazvan “Oryol”, dok postoje informacije da se u samom vrhu Kremlja koristi još napredniji sistem kodnog imena “Smolensk”. Oba su zasnovana na posebnom hardverskom dodatku “sigurnosnom modulu”, koji sadrži čip “Maksim M1”. Ovaj modul vrši sigurnosnu identifikaciju korisnika i vezan je za specifičan kompjuter – bilo kakav pokušaj spoljnog čitanja podataka nije moguć, jer se (slično kao kod kineskog Linuxa) podaci čuvaju u posebnom šifrovanom delu prostora za skladištenje podataka, dok se ključ generiše na samom “Maksim M1” čipu svaki put kada se podacima pristupa.
Iako je “Astra OS” u suštini “Debian Linux”, on ima i brojne posebno napisane biblioteke kako bi se prilagodio ruskom jeziku i specifičnosti tamošnjih korisnika.
Poslednje dve godine, često se mogu videti snimci ruskih generala koji daju saopštenja u Nacionalnom centru za bezbednosnu kontrolu. Na brojnim ekranima i kompjuterima nalazi se upravo “Astra OS”, u svojoj SE verziji namenjenoj bezbednosnom sektoru.