‘Uradi sam’: Dronovi iz printera na prvim linijama ukrajinskog fronta

Ruska agresija na Ukrajinu, koja traje već 2,5 godine, pokazala je da su dosadašnje taktike “rovovskog ratovanja”, korišćenja mehanizovane artiljerije, pa čak i relativno modernih taktika borbe u urbanom okruženju potpuno zastarele i neefikasne.

Današnji sukobi u svetu (što pokazuje i sukob u Gazi) su kombinacija korišćenja balističkih raketa velikog dometa, modernih PVO sistema, sajber napada na informacione i internetsku infrastrukturu, te akcije malih i visoko obučenih specijalnih snaga. Uz ovo, korišćenje bespilotnih letelica svih vrsta i veličina (Unmanned Aerial Vehicle, UAV), popularno nazvanih dronovima, je postalo ključno u oblasti izviđanja, prikupljanja informacija, te visoko preciznih pogodaka na neprijateljske ciljeve.

Iako se na prvi pomen vojnih dronova uglavnom misli na velike UAV letelice, poput američkih “MQ-9 Reaper” i “RQ-7 Shadow”, te “MQ-1 Predator”, evropskih “Thales UAS 100”, “EADS Talarion” i “Alenia Sky”, te turskog “Bayraktara TB-2”, koji je imao ogroman uspeh protiv ruskih položaja u Ukrajini, današnji dronovi su zapravo sve manji, lakši i jeftiniji.

Ukrajinske snage bezbednosti su još od samog početka ruske agresije 2022. godine težile da različitim kanalima i na različite načine dođu do što većeg broja komercijalnih, lako dostupnih (eng. off the shelf) dronova, poput onih koji proizvode kompanije DJI, Autel Robotics, Parrot, Hubsan, itd. Glavna prednost svih ovih komercijalnih rešenja je da su na prvom mestu lako dostupna, upravljanje njima se može savladati za kratko vreme, te većina modela može da snima video visoke definicije (najčešće 4K, dok se visoka rezolucija formata 1080p danas podrazumeva). Ovakve letelice su u uslovima brzih promena na prvim linijama fronta, te borbi u urbanom okruženju (gradovima, selima, industrijskim objektima) praktično od “životnog značaja” – u bukvalnom značenju.

Mogućnost da se pokret ruskih trupa primeti satima, a često i danima unapred zahvaljujući maloj letelici od hiljadu do dve hiljade dolara je u mnogim slučajevima bila presudna za adekvatnu reakciju ukrajinskih snaga. Većina malih dronova ima domet od 10 do 15 kilometara, što je u stvarnim borbenim uslovima više nego dovoljno za akcije izviđanja. Takođe, jedna od najbitnijih opcija je mogućnost “lebdenja” na tačno određenoj lokaciji i visini (eng. hover mode), što planerima daje “još jedan par očiju”. Ovakve aktivnosti su se u prošlosti generalno izvodile slanjem nekoliko vojnika izviđača u kamuflažnoj odeći ili korišćenjem helikoptera. Obe opcije su i skupe, i rizične jer neprijatelj lako može zaključiti iz kog pravca je helikopter stigao ili, pak, zarobiti izviđački tim.

Dron za nekoliko stotina dolara

Ukrajinske snage su vremenom “otkrile” da se dronovi mogu uz pomoć 3D štampača, koji može da stvara trodimenzionalne objekte od specijalne plastike, proizvoditi brzo i jeftino. Cena “uradi sam” drona se obično kreće između 150 i 500 dolara, što je u poređenju sa svim drugim alternativama, a naročito helikopterima koji koštaju milione, pa i desetine miliona dolara, praktično zanemarljiv trošak.

Delovi za gradnju dronova su široko dostupni na internetu, pa čak i direktno na kineskim internet prodavnicama kao što je Alibaba. Motori koštaju 20-ak dolara, glavni kompjuter leta (“mozak” drona) oko stotinjak dolara, dok postoji i čitav “arsenal” baterija različitog kapaciteta za 30-ak dolara. Naravno, ovo su cene za jedan ili nekoliko komada (kineski proizvođači su i više nego radi da spuste cene za tzv. bulk kupovine), ali i kupovinu različitih elemenata odjednom, u velikom broju, često i po nekoliko hiljada.

Jedna od najvećih prednosti “uradi sam” dronova je i njihova modularnost. Na njih se može instalirati kamera za snimanje, različiti uređaji za ometanje komunikacija i signala, FLiR toplotne kamere i senzori, itd. Ipak, najčešće su ovakvi dronovi namenjeni za jednokratnu upotrebu – na njih se postavlja pešadijska ili minobacačka mina, uz pomoć aplikacije se odredi krajnji cilj leta i dron se pušta u let. Čak i ako ruske snage uspeju da ga obore, eksploziv na njemu se ipak aktivira udarom o zemlju.

Kanali na popularnoj aplikaciji Telegram su prepuni snimaka ukrajinskih dronova koji u vazduhu presreću dronove “Shahed” (koje je Rusija kupila od Irana), te ruske dronove tipa “Orlan”. Neki od većih (i skupljih) dronova su modifikovani mehanizmom za bacanje granata, te se mogu koristiti više puta. Neki od ovih dronova poslednjih meseci su modifikovani i da na metu bacaju “Termit”, izuzetno opasnu zapaljivu smešu, koja može da otopi čelik na ruskim tenkovima i oklopnim vozilima.

Ukrajina postala lider u inovacijama, Moskva kopira Kijev

Ukrajina je na ovaj način postala i neka vrsta svetskog lidera u inovacijama kada su u pitanju bespilotne letelice. Sve se više koriste i tzv. FPV dronovi (First Person View, pogled iz prvog lica), izuzetno male letelice čiji operator nosi posebne “naočare” za “sintetički vid” (synthetic vision). Uz pomoć njih, moguće je izviđati u izuzetno komplikovanom okruženju ili veoma skučenom prostoru. Ovakvi dronovi su toliko mali da su praktično nečujni i u normalnim uslovima, dok ih je u uslovima aktivne borbe veoma teško (gotovo nemoguće) detektovati. Čak i kada ruske snage detektuju dron, obično je već kasno – ili je dron snimio njihov položaj, ili na njega bacio granatu. Snimak iz 2023. godine sa Krima, koji na društvenim mrežama ima milione pregleda, prikazuje ruske vojnike koji spremaju hranu. Sledećeg trenutka njihov položaj obavija veliki oblak dima – sa ukrajinskog drona je bačena granata na njihov položaj.

Naravno, i Moskva koristi dronove, ali u nešto manjoj meri i na nešto drugačiji način. Dronovi “Shahed” koji su prošle godine nabavljeni od Irana, pokazali su se kao relativno nepouzdani zbog svog dizajna “letećeg krila”, te male uzlazne i silazne brzine. To ih čini lakom metom, a u nekoliko slučajeva ukrajinske snage su mogle da ih obore i vatrom iz automatskog naoružanja, kako sa zemlje, tako i iz helikoptera dok su još u letu.

Poslednjih meseci su zapadne obaveštajne agencije došle do informacija da Kremlj ima nekoliko tajnih projekata razvoja dronova u kineskim fabrikama. Iako je Kina članica BRICS saveza, te “bratskoj” Rusiji do sada nije uvela nikakve sankcije, zvanični Peking se takođe i uzdržavao od prodaje modernog naoružanja Moskvi. Ipak, čini se da se ovakva situacija sada menja. Ruski državni odbrambeni koncern Almaz-Antej je po informacijama NATO-a i zapadnih službi već blizu serijske proizvodnje drona srednje veličine u Kini (tipa “MaLe”, Medium Altitude Long Endurance, dron velikog dometa i srednje visine leta). Da li će ovakav razvoj situacije pomoći ruskom agresoru ostaje da se vidi, a Putinova “specijalna vojna operacija”, koja je trebalo da traje “nekoliko meseci”, sada traje već skoro tri godine.