Je li Kina uspjela dešifrirati američke vojne tajne?

Kao i u mnogo slučajeva do sada, ispostavilo se da je u pitanju širenje priča bez dokaza, potpomognuto činjenicom da je u toku jedna od najneizvjesnijih predsjedničkih trka u SAD-u do sada.

Nepoznato je kako je Kina došla do kvantnog kompjutera 'D-Wave Advantage' kojeg proizvodi jedan od pionira na ovom polju, američki D-Wave Systems (Florence Lo / Reuters - Ilustracija)

Proteklih nedelja se u svetskoj tehnološkoj zajednici, te mnogim američkim medijima, vodila debata o tome da li je Kina, uz pomoć kvantnog kompjutera, uspela da dešifruje čak i najsloženije algoritme za enkripciju i to one koje koristi Pentagon, te američka obaveštajna zajednica.

Kao i u mnogo slučajeva do sada, ispostavilo se da je u pitanju tzv. gaslighting (eng. širenje priča bez dokaza), potpomognut činjenicom da je u toku jedna od najneizvesnijih predsedničkih trka u SAD-u do sada. Priču o “neverovatnom uspehu Kine” su većim delom širili konzervativni mediji, i oni naklonjeni republikancima, kao “dokaz” da je SAD pod vođstvom dvojca Biden-Harris počela da zaostaje u oblasti visokih tehnologija za svojim globalnim rivalima.

Greška u digitalnom prijevodu

Kao i velika većina izveštaja i saopštenja koja dolaze iz “zvaničnih kanala” iz Pekinga, i ovaj je napisan u stilu koji “slavi” ogromne uspehe Kine i njenih naučnika. Sam naučni rad, nastao na Tehničkom univerzitetu u Šangaju, fokusira se na tehnike rada sa kompleksnim brojevima korišćenjem kvantnog računara “D-Wave Advantage”. U stvarnosti, u pitanju je tzv. proof of concept (dokaz izvodljivosti) ovakvih tehnika u bližoj (ili daljoj) budućnosti. To je moguće jer kvantni računari funkcionišu na potpuno drugačijim principima u odnosu na klasične digitalne (binarne) računare.

Kod svih dosadašnjih kompjutera, podaci su se obrađivali i čuvali u bitovima (nulama i jedinicama), odnosno uključenim i isključenim “kapijama” unutar tranzistora u čipovima. I dok su nekada procesori imali nekoliko hiljada ovih tranzistora, današnji moderni procesori – i oni u smartfonima, i oni u kompjuterima – imaju po nekoliko milijardi tranzistora, čak i do deset, kao što je to slučaj u nekim Intel i9 čipovima. Takođe, današnji čipovi zapravo imaju više procesora (tzv. jezgra, eng. core processor), od uobičajenih četiri (quad-core) i osam (octa-core), pa sve do čipova namenjenih radnim stanicama i serverima (poput AMD Epyca) sa čak 128 jezgara za obradu podataka.

Sa druge strane, kvantni računari su još uvek u razvoju, te se realizacija njihovih pravih mogućnosti i potencijala očekuje tek za jednu ili dve decenije. Slično kao i kod prvih konvencionalnih računara u ‘50-im i ‘60-im godinama prošlog veka, i moderni kvantni računari su ogromni, veličine ormana (ili nekoliko njih), te zahtevaju veoma komplikovane sistema za napajanje. Ipak, unutrašnjost većine komercijalno dostupnih kvantnih kompjutera je namenjena hlađenju, te su u pitanju neke vrste “naprednih frižidera”. Oni stvaraju temperaturu blisku apsolutnoj nuli (minus 273,15 stepeni) kakva vlada i u udaljenom svemiru, i koja je neophodna za stvaranje tzv. kvantnog efekta.

Ne ‘počivaju’ na nulama i jedinicama

Kvantni kompjuteri ne “počivaju” na nulama i jedinicama već na “spinu elektrona” (kretanje elektrona u nekom specifičnom atomu), koji može biti “gore” (spin up) ili “dole” (spin down), ali i u svim mogućim položajima između. Jedan ovakav “kvantni sistem” se naziva “qubit”, a brojem “qubita” se meri i brzina kvantnih računara.

Ipak, kvantni kompjuteri i klasični super-računari se ne mogu direktno porediti ni u brzini, niti u mogućnostima. Tako, kvantni kompjuteri su izuzetno efikasni u analizi velikih i kompleksnih brojeva, za šta je običnim kompjuterima potrebno desetine, pa i stotine godina neprekidnog rada. Sa druge strane, kvantni kompjuteri za sada ne mogu da obrađuju najobičnije zadatke, poput video i audio zapisa ili velikih pretraga interneta, jer “ne razumeju” kompjuterski kod na kojim ove usluge počivaju.

Nepoznato je i kako je Kina došla do kvantnog kompjutera D-Wave Advantage kojeg proizvodi jedan od pionira na ovom polju, američki D-Wave Systems. “Advantage” (Velika prednost) je kvantni kompjuter sa preko 2000 ‘qubit’ jedinica, što ga stavlja u sam svetski vrh. ‘D-Wave’ nudi i ‘hibridne’ sisteme, kombinacije manjeg kvantnog kompjutera i klasičnog servera. Prva generacija ‘Advantage’ računara je predstavljena 2019. godine, iako su tada već važile zabrane Vlade SAD za izvoz napredne američke tehnologije u Kinu. Zapravo, tadašnji predsjednik Trump je potpisao osam izvršnih naredbi koje se tiču sankcija kineskom tehnološkom sektoru (pre svega kompanijama Huawei i ZTE), te zabranu izvoza procesora, čipova i dizajna komponenti u Kinu. Administracija predsednika Josepha Bidena je ove sankcije produžila i pooštrila, a veliko broj senatora i kongresmena traži i da se one sada prošire na kineske aplikacije poput TikToka i WeChata.

Nesigurni Pentagon i budućnost podataka

Ono što se tvrdi u kineskom istraživanju je da je, zapravo, moguće uz pomoć kvantnog kompjutera “razbiti” ključeve (digitalne fajlove) koji se koriste za šifrovanje unutar popularnih modela enkripcije, kao što su RSA i AES-256. Ovi algoritmi i modeli enkripcije su često korišćeni u Pentagonu, NATO-u, te različitim obaveštajnim agencijama širom sveta za šifrovanje podataka. U najkraćem, oni funkcionišu putem javnih i privatnih digitalnih ključeva – javni ključevi su poznati unutar samog algoritma za enkripciju, ali samo dve strane koje imaju privatne digitalne ključeve, korišćene za potpisivanje šifrovanih podataka, mogu da te podatke i dešifruju. Iako je tokom godina bilo na desetine “lažnih vesti” da je enkripcija RSA razbijena, to je eksperimentalno dokazano samo na kratkim nizovima podataka (npr. teksta u prostom formatu). Svi drugi tipovi podataka, šifrovani RSA i AES-256 algoritmima, i dalje su bezbedni, te se ove enkripcije i dalje koriste unutar NSA i CIA, kao i britanskog GCHQ-a, te nemačkog BND-a.

Ipak, kinesko istraživanje pokazuje da je zaista moguće “kvantnom zamenom” (quantum substitution) unutar izračunavanja složenih brojeva postići dešifriranje kratkih ključeva (64 ili 128 bita). Problem (ili rešenje, zavisi sa koje strane okeana se posmatra) je u tome da se važni podaci i obaveštajne tajne već više od deceniju šifriraju ključevima dužine 256 ili više bitova, a obaveštajne agencije standardno koriste čak 2.048 bitova enkripcije.

Moderni kvantni kompjuteri su i dalje veoma daleko od dešifrovanja ključeva ove dužine, što ne znači da to neće biti u stanju za jednu deceniju. Stručnjaci smatraju da je potrebno najmanje deset hiljada “stabilnih qubita” u kvantnom kompjuteru da bi se moglo početi sa dešifrovanjem ključeva dužine 2.048 bitova (RSA-2048). Ključna reč je “stabilnih”, jer svi kvantni kompjuteri u upotrebi danas koriste gotovo polovinu svojih “qubita” za “korekciju grešaka” (error correcting), što dodatno komplikuje njihovo korišćenje i rešavanje standardnih zadataka.

Sa druge strane, kineski naučnici su demonstrirali izuzetno napredne tehnike korišćenja kvantnih procesa za komplikovana izračunavanja, te pronalaženje slabih tačaka u dosadašnjim algoritmima za enkripciju, što im svakako daje važno mesto u globalnoj naučnoj i tehnološkoj zajednici. Uz ovo, Kina razvija i nekoliko različitih modela “domaćih” kvantnih računara, poput “Jiuzhang 3”, koji je u nekim oblastima čak i do milion puta brži od standardnih super-kompjutera.

Izvor: Al Jazeera i agencije

Reklama